Nova iskra

1 )1Ч)Ј 2.

НОВ а ИСКРА

_ -

Из „Гордане", пове драме г. Др. Лазе КостиИа: Гордана ослобођава Вукосава из тамнице. Сликала г-ђа В. ВукаиовиКка.

се чује одмерени бат, а тамо из номрчине, лагано и тешко дисање послужитеља чича Павла. — Чича Павле ! узе да се храбри будећи га . . . . Чича Павле, хоћеш ли да испечемо по једну каву ? Старац не одговори, само се мало покрену. — Питам : хоћеш ли да испечемо по . . . . А кад зачу мешкољење и кашаљ, он заћута. Стари се послужитељ лено подиже и појави. . — Ама, је ли теби хладно, човече ? запита га овај. — Пије, брате ! — А мене ухватила нека дрхтавица.... Баш ми је зима !

Кад је јутром престало дежурство, они се кренуше кући. Изидоше заједно на улицу. Ним осетише ведри дах прохладнога јутра, живахнуше им лица. Ишли су ћутећи, бавећи се сваки својим мислима. Стари послужитељ и процеди коју реч кроз зубе, али његов садруг корача погружен и преплашено погледа на чича Павла. Кад су дошли пред Жмуркову каваницу, обојица се готово несвесно зауставише. -— Хоћемо ли на по једну ?

— Знате, морам кући, одговара Павле. — Ама, хајде, кад те молим. — Не могу, јер сам дао и последњи грош за сина.... оно синоћ. Овај уједанпут осети ону ноћашњу руку и хладни дах; али се прибра и повуче за рукав. — Хајде, море .... Молим те ! Прођоше дугачак, узан и мрачан ходник што води са улице у задњу собу каване и поздравише се са газдом, који је већ био на ногама и пуштао димове из свогастарог, дебелог, вишњевог чибука. Засели напољу испод ладолежа и ћуте. Чича Павле и говори и не говори, али друг као камен; послужитељ се вајкаше на благајника, докачи нешто и управника. Стари Жмурко слуша са стране и добаци реч, две. — Па како код куће, кум Павле. Чича Павле се издиже — Како ? Хвала Богу ! — А шта ти ради син. . . . твој Сава ? Је л' Сава му беше име ? — Сава... •— Он је, чини ми се, јотп тамо негде на страни, на наукама ?