Nova iskra

Врој 2.

Јадранским Морем. У Пуљ се може ући само једним искривуданим каналом, који брани приличан број утврђења: она и чине, да у љ није лако ни ући, ни из њега изићи. Иза многобројних окука у каналу шири се као змијска глава пуљско пристаниште. Влизу обале уздижу се величанствене арене, одржане можда бол>о од свих, које су Римљани оставили; неки их, чули смо, предпоставл>ају чак и Колосеју. На другом крају пристаништа простире се убојна лука., у којој велике оклопљаче, неме и повучене, чекају тренутак, да се ослободе веза, које их држе и спутавају. Између арена и убојне луке пружа се варош, а над љом се виси статуа славног адмирала Тегетхофа ; он је са својом малом флотом онако славно разбио Талијане код Лисе....

У 11уљу.

Мени је ту битку причао један талијански крманога, који у мало није у њој погинуо. Одајући сву хвалу присебности и храбрости аустријског адмирала, он је на врло смешан начин бранио талијанску част, која је овде била у питању. „Далматинци, т. ј. Талијани и чине, говораше ми он, најбољи део аустријских мрнара. Према томе, и ако су Талијани побеђени, ипак су други Талијани били победиоци. А шта ли би тек било, да су се раздвојена браћа здружила противу заједничког непријатеља у место што су се међу собом тукла ?" Ово дивно доказивање подсетк ме на СолФерино. Били тучени или у пола победиоци, Талијани су увек по нешто добијали у рату; доказ је то, што имају Италију. И знајте још, се цутиик не миче ни три корака. Он је онај прибор, који путоваљу даје велику важноот чак и онда, кад је у руци обичног нутника. ТЈп 1;опг >1 е Ме<Н+.1:1тап(':е пун је ових Фотографских снимака .... Писцу је на путу била и Далмација. Његов ФОтограФСКи апарат ухватио је и одавде приличан број сцена и прилика, а појетски онис приказао их и широј, Француској публици, која, као што је познато, не позиаје баш много ове крајеве с ове стране Ј драна. Ми смо ов ,е изнели те цртице, колико да не осгану незабележене и у нашој књижевности. Његове путничке црте из Србије (пут 1893.) приказао је веК и руски илустровани лист Њива. А. Ст.

да се с друге стране Алпа рачуна с тим Фактом, да се ратна судбина не одлучује на бојном пол>у: главније је, умети користити се ратом. Пуљске арене су из другог века и састоје се из двојног реда сводова, врло добро одржаних. Огромно камење, наслагано просто, даје Целини изглед гигантског дела. У унутрашњости се још виде остаци царске трибине, подземни ходници, којима су улазили зверови, и канали, којима протицаше вода, што је арепе претварала у језеро. Боца игомила земље покривају сада степенице : у подне, на сунцу, ту би се човек скоро могао испећи ; изгледа вам, да ће суха трава до који час планути. У осталом поглед на море кроз сводове је диван: на плавом небу и води оцртавају се катарке и од времена на време видите као лет тица по неколико белих једрила како пролећу. Арене затвара јака гвоздена ограда : у њих се не може лако ући и у овој уској пустињи, чији звучни сводови одбијаху на далеко шум гомиле и урлање дивл>их животиља, данас се чује само цвркање цврчака на сунцу или верање гуштерова по сухој трави. Кад већ бесмо на изласку, видесмо још последњег становника у овој самоћи — мачку и њене мачиће. Пуљ је прашљива варош: вода се носи с једне једине чесме, на коју се долази и из даљине. Лепи споменици подсећају на цветно доба ове вароши: храм Августа и Рима, дивна мала грађевина, која иодсећа на Ма'|80п Саггб у Ниму; па онда златна врата и двојни портик или Рог1а Јоу1а, трсм, који је водио у Капитол. Варош се обилази за неколико часова ; сем сел>ачког одела на горштацима из околине, друго ништа не буди радозналост. ТГо једном дирљивом обичају за псе се свагда дрзки вода пред вратима у каквом каменом саплаку. Без сумње, овај обичај потиче од неког негдашњег несрећног случаја: можда је беснило честа појава у вароши, тако оскудној водом. Римљани немађаху ових корита, већ дивне резервоаре, из којих тецијаше не само бистра вода, већ и радост и срећа. Данас нема више ничега тога: Пуљ је опала варош, и да јој још аустријска марина не даје мало живота, она би била просто велико село. Истријско троугласто полуострво, на чијем је врху Пуљ као тачка истакнута противу Италије, дели трстански залив од Речког (Кварнерског), Трст од Ријеке, аустријско иристаниште од мађарског пристаништа. Више пута смо се уверили. да се суревњиво ривалство, које је тако често подизало Мађаре противу Аустрије, огледа и у трговачким као и у политичким стварима. Мађари веома воле Талијане и то по заједничком осећању пеповерења и мржње према Аустрији. Може бити да овом оссћању треба и приписати то, што се често упоређује речки залив с напољским. У осталом, нема сумње, пут, који води изнад речког залива и јесте диван: Абација у свом сплету повити и цвећа подсећа на Кастеламаре ; зелени ртови, који се истичу у море, имају врло свежу појезију. Али овај крај спава, а онај у Напољу живи. Ко још зна за кварнерски залив ? Ко пак не говори о напуљском, чије успомене и сјај љупке природе маме и узбуђују и најравнодушније људе ? Речки залив је пун безбројних острва ; изгледа, да су нека чак и на продају. Али Робинсон, који би их купио, био би у великој опасности, —■ сем ако би умео хватати рибе из воде и тице у лету — да у брзо не умре од глади или да се не укочи као и стене његове краљевине. На најлепшим од ових острва станују смели рибари, међу којима Аустрија рекрутује своје најбоље мрнаре. Кроз сплет од острва долази се у Задар. Ова је варош готово кћи Млетака. То се види по њеним уским и поплочаним улицама без тротоара: све је ту мало, збивено, тајанствено. По овим малим улицама креће се