Nova iskra

С трана 170. Н О В А ИСКРА ћт-о.т 10.

скоро колико је имала простора кнежсвина Србија пре српско-турског рата. А по обиму своме Флора је толика, да је обичан пешак може обићи за 5 дапа 1 час 49 мин. Плапетоид „А у р о р а" има толико простора да се на њој једва могу сместити укупно напш окрузи: подрински, ваљевски, ужички, нодунавски, крагујевачки, руднички, моравски и тимочки, а може се цео тај свет обићи за 4 дана 9 часова и 48 мипута ! Планетоид „В и к т о р и ј а" по простору је колико наши окрузи: крајииски, пожаревачки, моравски, тимочки, нишки, пиротски, крушевачтот и топлички. Пут око овог света свршује се за 4 дана 7 часова и 12 мин.! Планетоид „Аустрија" већ спада међу мање планетоиде. На тој Аустрији, горе, једва би се могли сместити наши окрузи: врањски, топлички, крушевачки и нишки. Иут око деле те Аустрије свршује се рахат за 3 дана 1 час 36 м.инута. Паробродомкада би га још и тамо имали, па би га терали оном брзином којом плове по Дунаву и Сави — цело то путовање свршило би се за око 5 часова. Толико је велика Ауетрија ! Мали планетоид „Истрија" има таман толико простора, да сс једва на љој може сместити пожаревачки округ, а може се обићи „око света" за 1 дан 10 часова и 36 минута. Ето лепог предела за излете ! А мали планетоид „Д и к е н а" једва мо • же имати само толико простора, да се на н>ој сместе срезови пољанички и пчитвски, а путован.е се око ље свршује рахат за 12 часова ! Наш ресавски срез таман се може сместити —• на три нланетоида ! Међу овима је „Стефанија" толика, да се сва може обићи у наоколо за 9 часова 24 минута, „Дејанира" за 7 часова, а најмања од свих „Агатеја" за свега 5 и по часова ! И ко не мари пешачити много, тај би се ипак решио, код оваких прилика, да обиће пешке цео свет — Агатеје, Дејанире или Стефапије ! Па и нова планета „Ерас" између Земље п Марса, *) и ако је према Сунцу у истоме рангу као и колосалне планете Јупитер, Сатурп, Уран, Нептун, а тако исто и Меркур, Венера, Земља, Марс — ипак по величини површине једва може дати простора за тташ крагујевачки округ, а може се рахат обићи за 1 дан и 5 часова! Читаоцу могу ове описане околности изгледати веома чудновате, али их ја могу уверити да су још чудно-

*) Види »Дсло«, свсска за март 1899, стр. 472—476.

ватије прилике на новршини Марсових пратилаца. И они су откривени у најновије доба. Американски астроном X а л, када је радио па онда највећем дурбину (у Вашиигтону) открио је 11. и 17. августа 1877. две ситне светле тачке, које се показаше као пратиоци Марсови и добише име Дејмос и Ф об о с. То су најситнија небесна тела за која се дапас зна. Пречник једпога је 8. 4 а друга 9. 5 километара. За то се они н виде само кроз велике дурбине. Да се задржимо мало код Дејмоса. Према величинн његова пречпика, поврптипа му захвата на 220 квадр. километара, а то је толико, да се иа њему не може сместити ни паш најмањи срез — трнавски (окр. рудничког). Ну то би још и могло бити којекако, тсада би сав Дејмос био од суве земље. Али, ако би на њему било још и воде онако обилато као на Земљи т. ј. са 72%, опда би на суву земљу дотпло само 61 квадр. килом. а ту би се по простору једва могао сместити Београд са ттајужом својом околином ! Узмемо ли даље, да се сва та Дејмосова земља може обделавати, онда би се — према приликама иа патпој земљи — тамо могло исхранити иајвитпе 2400 становника! И ови јадни Дејмосови становтшци такође се не би смели покретати, да пе би одлетели у ваздух или се сурвали на Марсову површипу ! А то из оних истих разлога, које смо видели код 5. Јупитсрова пратиоца. Макар да Марс има пречник 6745 кил. (према 143,757 километ. Јупитерова пречника), ипатс ои према своме пратиоцу Дејмосу изгледа као слоп према комарцу.

Цариградски пиљар (по фотоггафији).

(овгппгек се) —

Нши.

ДОК У ШИРУ тшш....

1ок у миру тнхом из рањених груди 1олитва се диже, што нокоја тражи ; Док се срце крепи, док се нада буди Да сликама сјајним боле поублажи, Јад лебди и кружи дотле у висини, На крилима мрачним диже се и лета, И злобно се смеје у пемој тишини Сновима и нади заморена света.... Љубомир Н. Симић.