Nova iskra

С трана 242

Н 0 В А И С К Р А

Б рој 13 н 14

реним непријатељством, чим би Пруока престала да служи као спона Русији и Аустрији. Свака њихова заједничка акција противу ње бида би већ самим тим искључеиа што би цео њихов споразум о Ируској внсио. А ако би оно покушаде да ортачки приграбе себи туђе звмљв, Пруска би бида у праву да на рачун свог носредовања потражује и за себе део. Улогу таког посредника између Русије и Аустрије играо је Кнез Бисмарк за сво времо Берлинског Конгреса. Али колико га је у тој улози претекао Фридрих Волики, којијујо, како изгледа, и измислио... Бисмарк се био задовољио да отклања све што би Русију и Аустрију могло довбсти до ]зата, и да ову последњу нолако потискује све већма на Исток. Ну нри томе он није гледао да извуче никаке иепосредне користи за своју земљу. Што се тиче Фридриха, овај философ ни носредовати иије хтео забадава. Кад би код Русије подупирао аустријске захтеве за накнадом, то је било ноглавито за то, да би се створио један прецедент на основу кога би и Пруска могла са сдИчним захтевима изаћи. Могло се само питати, како да се задовољи Пруски Краљ? Русија јо ратовала с Турском; за све што би од њоиих земаља заузела, Ауотрији је било лако дати еквиваленат на опим странама Отоманске Царевине које су се њених граница дотицале; али Цруска није била у том срећном положају да ма и једпу додирну тачку има с том злосрећпом државом на чији су се рачун погађале Русија и Аустрија. Ту се сада обелодапио практични геније Фридриха Великог. Колико ће год доцније Бисмарк упућивати Аустрију у Босну и Херцбговину, толико ће јој Фридрих одвраћати пажњу од тих области, наравно носредним начином, унућујући је на другу страну, опет у једну словенску земљу, у анархијом разривену Пољску. Упоредо с тим, он је Русији саветовао да се ради одржања добрих одиоса са Аустријом одрече својих претензија на Влашку и Молдавску, али да се за то одречење и она накнади, разуме се очет на рачун Иољске. Кад се нак једпом утврдило да се овог нута пеће делити Турска већ Пољска, било је унраво немогуће и замислити таку деобу без Пруске, која је тој држави- била један од нрвих комшија. Непосредни узрочник Пољске пропасти није нико други већ Фридрих. Он је на деобу ове словенске земље навоо Аустрију, којој је било прилично свеједно у ком ће нравцу нроширити границе, а нринудио Русију, чија јо права намера бида да Пољску апсорбује, а не да је с другима подеди. Појединости ове интриге наћи ће се у Сореловој студији. Међу тим треба у појединости заћи, па да се може оценити колико јо вештине Фридриху требало да спречи свако непосредно зближење Русије и Аустрије, а опет да пе учини да се оне толико удале једна од друге да рат између њих постане иеизбежан. Претити час Русији Аустријом, а час Аустријн Русијом, то одиста спада у елементарну дипломатију; ну, кад се помисли, да јо ту игру Фридрих терао годинама, и да се ниједном, или готово ниједном, није дао у њој ухватити!... Тако систематски практикована дволичност ностаје генијадном, и нама се разјашњује за што је Волтеров пријатељ остао тако занимљива Фигура у историји да су се за њ интересовали и историци других народа а не само немачки, рапије КарЛајл, Лавис данас. Што се тиче Сорела, оп нам нигде не даје портрет великог пруског краља; ои чини нешто боље: он грунише факте тако да нам се његова слика сама собом у машти саставља. И тај Фридрих кога видимо пошто смо Сорелову књигу прочитали, заттимљив је кодико каква личност из романа. Сам Бисмарк губи у упоређењу с њим. Овоме ће вечито смотати што као приватан човек није у истој мери интересантан, у којој је као државник велики. Као приватан човек, то је био прост пруски јункер, ништа више; немогуће је бити тешко везан за једну народпост, и у тој народности за једиу класу него што је то био ујединилац Немачке. С друге стране опет, од свога времена он је био сасвим одвојен. Врло је мало струја у сувременом животу којима он није покушао да противстане. Од првог дана, оп је изгледао једна личност немодерна, средњевековна, Фсудалиа. Фридрих, на против, биојеврло рђав Прус, он је имао космонолитски дух у том стонену да му је мидије било говорити Француски пего његов матерњи језик. Предрасуда свога ноложаја такође је био сдободан; доказ већ то што је поред владалачке славе тражио и књижевничку. Са својим времоном, пак, пикада пије губио возу. Он јо ивгао за свима његовим модама, волео музику и француску књижевиост, покушавао да будо Ј)е1 е8рг14, кокетовао с философском странком, и у својој уиутрашњој управи руководио се често оним Филантропским назорима који су тада биди тако цењени. Обратно Бисмарку, који се никада неће помињати као типски државиик XIX века, Фридрих важи једнако још као влададац који цоо XVIII век нредставља. Да ли тим раздозима троба објанЈњавати што Фридрих крај свих својих неморалних постунака остаје ипак симпатичан, док опет Бисмарк крај свих својих великих дела остајо антипатичан? Слободан Јовановик.

А. 0. Ма1о8: Јтегје, 8к1се 1 «1Шсе. .ТгЛапје Раћега 1 К181 с а. У овбј књи. и има шест које скица које сличица, и нека намје допуштеио да о њима товоримо као о цедини, да о свима заједпо и свима од једанпут дамо свој суд. . Код г. Матоша опажа со јака уобразиља, види се да је много читао, да је чак запамтио и многе енгдеске речи којима се данас служе Француски писци, да уме најзад и да узме згодаи предмет, ади то је сно што се има похвадити, у колико се може похвалити све то. — Пначе, оно што је читао, оне пдејо које је налазио но разним дедима није, тако рећи, преварио, оно нису срасде с њим, нису му

се урекле у дугау. Он нема опога самоуверења и убеђења у њих, оне нису систематисане — све је разбацано, раотурено ту и тамо као искрице у номрчини те нам с тога јако надају у очи, нотсећају пас одмах на нешто што смо и сами читали, што је и нама запело за око, остало и у нашој намоти... Сом тога има још иешто што утиче на пас непријатно. Писац јо врло невешт и стилу и језику. Он употробљујо ногрешпо чак и речи, а о Фигурама и другим особинама стила већ и да не говоримо. То чак није нотребно ни доказивати, довољно јо нрочитати ма коју скицу или сдичицу. — А шта да кажемо за психолошку обраду!.. Узмимо његово ремек-дело, њогову што'ио кажу носдедњу реч, узмимо М1 §а. Зар ниј.б онака психодошка обрада ноприродпа, претерана, бодеспа (да со посдужимо његовим изразом)... Узмимо ради примера одељак који је требало да буде врхунац познавања психологије. Мнлиновић је чуо да му со љубазница удавила, и но може да се отргне од тога, мисди само па то. Те га мисли море и он, нод њиховим утицајем, сваки час скаче из кревета и записује по нешто у дневник. На ђавола ундео се ту и миш те му и он стаје на муку и не да му спавати. Али цитирајмо: »Стао тоиути у сан, кад ди га трже шушкарење — најприје испод кревота, на у сдамњачи. Удари свом снагом гааком под кревет, на огули на некаком ћогаку прсте на зглобовима. Побјесни па бубне нод кревет с орманчета букару, чашу и свјећњак. Миш прогробо нреко натоса и стане као :а инат бјесомучно играти на мјесочини према нрозору, дункајући црним тијолцем по зиду. Милиновић рикие (баш тако!), устапе и зајуриша под пепцер чатпом, мастилом, књиг.ом, леђеном и огромном ламном«. — Да ли се нод овим кубетом небоским овако гато дешава!... Ми сумњамо, а тешко да и сам нисац верује. Па тек како је досотљив тај Мнлиновнћ. Лепо ти он, дадосадн мишу, удеси некако масан конац нреко револверских усга, уживајући још у напред како ће лакоми миш да страда кад га нрегризе. Јес', ама ко другом јаму кона, сам у н.у нада. Тако је рекао још народ (во времја кад се и његова јела), на тако се и здоси. Миш до душе погибе, ама кобно зрно нросвира и Милиновићу мозак. Зар то не личн на нешто!. . Па још додајмо и неколико других »духовитих« стварчица, на лример кад Милиновић пигае својој драгани како »ради нешто на њемачкои«, јер кад би радио њсшто на рацком »међу Ркаћима разумио би ме само Љубомир Нодић и још двојица тројица (који ди су ти срећни!)«. Или оно још духовитије (онет Милиновић); »Наћи ћу друга, на ма био од најдосадније сорте, т. "ј. Србин или Хрват.« Па тек оне пусте кабалистичке речи... Кажомо ми да јо много читао ! Да завршимо. Видели смо одлике овога најбољога ивера, и но њему можете судити о осталом иверју. Ми пак са својо стране можемо нреноручити само Раћега Г Кјвјеа. к.

УМЕТНОСТ Најновије слике Паје Јовановића. Основа свакој правој уметности је темољито изучавање нрироде. 0 томе нам најбоље сведоче велике и славне епохе у историји уметности, сведочп нам Јелада, Стара Италија и стара Холандија. Да су претече песницима уметницима — натуралисте, а идејалистима — карактеристичари, о томе нам дају најбољи доказ модерни Француски и белгијски сликари. У Фрапцуској и у Белгији ухватио је натурализам врло јака корена. А како је красним нлодом уродио натурализам у Француској уметности, најбоље нам сведочо мајстори из чувене 1оп{ате1Леаи-шке школе, сведочи нам МШек Коивбеап, Соуо 1, Ваи1)1^пу и Б1а2, сво сами сликари, који су веровали у Бога и сликара КиувДаеГа ади који су покрај свега тога врло марљиво превртали књигу нрироде. Испрва су натуралисте само кониради и нренисивали чисту природу, т. ј. сликади су оно В1то виде, и онако како виде, сасвим непоередно, добро или рђаво, без икаквих одузетака, без икаква тумачења или ноленшавања. Али исте натуралисте који су испрва само копирали природу, који су само констатовали појаве у природи, ночели су у новије доба нриказивати нрироду онако, како со она огледа у њиховој души. Најчувепији представници натуралистичке шкоде теже за тим, да све оно што им се у природи чини ружно, ииско, обично и просто, у својој сдици заодену песничком одећом, да у ону грубу и сирову материју улију нешто од свога духа, да је оживотворе. Зато, што је натурализам до данас толике услуге учинио умотности — како сликарству и вајарству, тако исто и нојезији, не бих желео, да тај уметнички правац нотисне нравац новоромантичара и идејалиста, тих песника сдикара, врло нежних осећања, који нам у својим мистичним и јединствопим радовима износе тајапствени сјај некик ненозпатих светова, или који нас на крилима своје нежне Фантазијо преносе у стари свет ОшМа и ВоШсеШ-а. Обичан натурализам, који сасвим непосредно и јасно делује на човечије око, млого је здравији и драгоценији за пашу уметност, него ли оно идеалисање и иотенцирање чисте ирироде — које је донуштено само великим геиијима, јер су само они кадри свету своје Фантазије дати чисте и јасних облика; допуштено је АгиоИ-у ВоескНп-у, у романтичком тумачењу грчких и римских старина и у елемеитарној нриродној нојезији; донуштоно је Ритв с!е Сћатапез-у, у сањаријама о неком свету, где влада божаиствони мир и где се људи одају само нломенитом носду; донуштено јо Сагш-у, у љупким Фантазијама из старог завета. То су све силни вдасници у уметничком царству, то су душевни дивови, чија открића веселе наш дух и наша чула.