Nova iskra

Број 13 и 14

Н 0 В А И С К Р А

Страна 243

Ти уметници стоје на усамљеној висини. Њнхова је уметност аристократска уметност! Она неће ннкада ни постати онштом народном уметношћу. Општом народном уметпошћу постаће само она уметност, која ноће да зна ни за какве уметмичке проблеме, за које се боре најмодернијн светски сликарн. Уметност енглеских »ПрераФаелпта«, Фрапцуских »Новоромантичар а« и нсмачких »И-деј алпста« и »Мистичара« није за обичан народ, пего као што Немци врло добро кажу: »№г (Не о1)егеп гећп ТаизепЛе«. Али, покрај тог идејалистичког и новоромантичког правца, ностоји у сликарству још један уметннчкн правац, који се данас још не да карактерисати једним именом. 'Го је наивна уметност, воја је остала у контакту са старом уметпнчком традицијом и која је од модерне сликарске школе примила само оно, јито јој се чини да ће бптн добро ii корисно 110 Њу. Неизмерно млого баналнога створили су ти, мање више конзервативни, уметнпци, али међ њима има и врло добрих еклектичара, и приличан број уметника јаких и свежих осећаја, силне стваралачке снаге и оригиналностн. Међ такве уметнике спада и нав! врло да]зовити сликар Павле Јовановић. Можда сам и иогрешио, што сам г. Јовановића ставио у ред тих сликара, јер нрави уметник не држи се никаква уметничког правца, до ли своје природе, а г. Јовановић је заиста прави уметник и јаки таленат, који је све особе на својим сликама створио живом сиагом и реалном непосредношћу. Оп пе тражи славе у генијалним замислима, које би биле врло новршно изведене, него у мањим сликама које изводи највећом тачношћу и најозбиљнијом штудијом. Душом и телом он је Србин, српски осећа и у његовим радовима изражен је тај српски карактер. Оне слике из црногорског живота могао је насликати само врави Србпн сликар. У свима тим радовима огледа се неко интимно опажање природе, огледа се нека истинитост. Те све дубоке и срдачне слике изведене суне само кичицом, него и његопом рођеном дувтм. Иа и у евојој новијој слици »Сеоба Срба« остао је г. Јоваповић прави Србин. За ту слику не само да јс узео прави српски мотнв, него се у њојзи врло добро огледају и његови српски осећаји. ЈI]>е но јито пређем на Јовановића историјску слику, хоћу у напред да споменем, да светски модерни уметнички критичари и сликари не цене млого историјско сликарство, с тога врло ретко и изводе историјске слике. Но ја држим, да то мшиљење није иајправедиије, јер она уметност, чији је представннк био Раваел и Микеланђело, не треба ни најмање да се стиди свога порекла. Па зашто ие би ми у историјским сликама оне овечили дела својих јунака из давие и далоке прошлости? Зашто не би овековечили дела оних јунака који основаше срнску државу, који толико пута бранише српско царство од турских нападања, који на коцу испушташе слоју мученичку душу, само да се не одреку српског имена. Тој врсти слика треба да обрате пажњу ови паши и старији и млађи сликари, али од истих сликара и нотражујемо, не само да владају изврсном техииком, не само да су врло добри цртачи и композитори, него од њих потражујемо и ноноћу своту оншгег знања, потражујемо, да се свим срцем и душом одаду оној ствари, ономе задатку којн су сами себи истакли. Али то су врло огромни захтеви, и млоге историјске сливе како млађих, тако исто и старијих светских сликара, не одговарају ни најмање тим захтевима. Започиимо само са немачвим историјским сливарима СогпеНчв-ом и КаиЊасћ-ом. На историјским сликама тих уметника опажа се нока иеистинитост у садржнни и у спољашњим нојавама. Историјски сливар РПо1у н његови ученици били су праве реалиоте у сливању снољашњих нојава. Онје сливао изводе из науке о костимима, веселе, шарене и пријатне за гледање, као каква лепа уметничка редута. Али осо^е у оном историјском оделу нису били нрави и прнродни људи од меса и костију, од крви и живаца, иего обичне позоришне лутке, чија судбина треба гледаоца да ражали и чије шаренило одела треба човека да развесили. Један немачки уметнички критичар рекао .је, да 1'По4у — <3ег Ма1ег Лег Ип§1иск&Ш1е 1и ЕеЈ1ег81Ј,е1'е1п — спада међу оне уметннве : »Депеп с1ег 8ат1;госк 8асћо (1ег ТЈћегиеи^ип^ 184. Рићг(;е Шп (1ег 1)гап§ етта! ићег с1ав со§(;итНсће 1п(;еге88е ћтаив, 80 \тогс1еп зете НеМеп 1111 АивЛгиск Дћег1пећеп ипс! раЉеИзсћ.« Као што видите, све РНо(;у-јеве сливе изведене су само разумом а не и срцем, и његове радове обично врло ће човек тешко разумети. Да би их и обични људи могли разумети, требао је уметник иепод сваке слике ставити и тумачсње дотичног историјског догађаја. Зато ја од сваке исторнјске слике нотражујем прво: да је може и обичан човек већ на први поглед разумети, али не само разумети, него да може иста смка у гледаоцу побудити она осоћања која је уметник осећао стварајући дотичан род; друго: ако је садржина дотичне историјске слнке гледаоцу непозната, тада она треба својим сликарским штимунгом, својом чисто човечаиском садржииом самог догађаја, да привуче на се пажњу гледаочеву. Карактер ландшашта, који се иалази на дотичној слици, мора нотнуно хармоиирати са карактером дотичиих људи који су приказани на слици, дакле после садржине самих слика, нрво долази сликарско-декоративни утицај, за тим људи у историјском оделу, и иа послетку — историјски костими. Да видимо сада, да ли свим тим захтевима одговара и Јовановића неторшска слика »Сеоба Срба«. Ја држим, да нећс бити ни једног и мало образованог Србина, који неће већ на први поглед разумети ту слику. Човек мора управо да се диви г. Јовановићу, вако му је ношло за руком да целој сцени да обележје историјске истине, а оним особама — карактер оне земље у којој су се родили.

Мислим, да нећу ни иајмање логрешити, аво устврдим, да Јовановића »Сеоба Срба« није резултат авадемских покушаја, него да је она произашла из народне евести и народних потреба, и да ће за мало времена постати онштим добром целог српског иарода. Од слике, која нам нриказује седа патријарха где са неколике стотине хиљада људи сели патријаршију српску у нову домовипу, од исте смемо потраживати, да ће на њој седи натријах бити главна особа. И ако је уметник врло добро карактерисао све иоједине особе у пратњн натријарховој, онет је зато сву своју пажњу обратио на карактерисање самог патријарха. Међу врло занимљнве личности на истој слици снада н оиај српски ајдук, мрка погледа, са пушком иа рамелу, заогрнут тонлом опаклијом. Његова Физиогопомија у толико је драгОценија, што није једина на слици, која својом оригиналношћу присиљава гледаоца да и на њу обрати своју нажњу. И све остале особе привазаие су као прави и природни људи, а но као дрвене лутке обучене у историјско одело. Сви покрети тих људи врло су нрнродно представљени, без обзира на неку љупкост и елегантност. У држању њихова тела нема нивакве позе нити ®разе. Човек чисто осећа. да код тих особа уметник није нолагао главну пажњу на њихово одоло, пего на израз њихова лица — иа њихову душу, дакле, место воотима превлађује на слици психички елеменат. Слика је пуна живота, нуна топлине, нуна штимунгд и слободна је од сваве слатве нежности, слатве романтике н нациФраиости. На слици има доста еветла. У боји је врло угодна и нримамљива и доста нежна у тоиовима. Цела груна нема на себи ништа скицираног нити недовршеиог него је све — знатно и незнатпо — изведеио са истом савесном марљивошћу, али сви ти дотаљи поворавају се јединствеиој и мирној величини целе слике. Место претераних неприродних и врло снажиих нокрота, опажају се само блага и лава кретања, опажа се нека љушса мирноћа, али и покрај то мирноће опет је деловање целе слике силно и снажно.*) * Да пређем на другу слику г. Јовановића: па лепу слику коњнка Вошка Југовића. И та јо слика сасвим оригиналио изведеиа. За њу не могу рећи, да је имитација каквог старијег умотничког дола, и ако се на њојзи налази доста хармонично лених тоиова воји ме сећају врло лепих КеИегћ1(1иЈ88-а Кићепз-а, УеЈагциег-а, Уап 1)ук-а и Непг1 Ке^иаиК-а. Умотиик је врло природно и живо приказао заигравањо Бошкова Зеленка. Само Бошко је на слици пуи живота, врло пластичан и снажан. У држању његова тела не опажа со никаква поза нити тврдоћа, у оппте, тај ми се КеНегћкПшз донада, вако ради његове тачне израде, тако исто ради лепото у боји. У главама осталих војника г. Јовановић је врло добро изразио војнички тин и то нрави срнски тии, али тај тин није прешао у шаблону, иего се уметник трудио да на лицу оних војнива покаже богату промену у особностима. Морам још приметити, да иа мене та слика иије учинила обичаи и незнатан утисак, вао што иа човева утичу слабијо и незнатније жанр-сливе, него на њојзи има нешто монументааног, има ношто што вас до новог извесног степона заноси и загрева. Уметнику је особито пошло за руком, да нам, у оној малој груни српских војника оличи храбру војску српског Кнеза Лазара. Са неком особитом срећом посветио се г. Јоваиовић и култусу ленога - посветио со нривазивању голог жепског тела. Но тим својим мотивима није по старом академском маниру дао имена старо-грчких и римсвих богињл. Она разноврсна митолошва имепа служила су свим — старијим и млађим уметницима — као средство, да норед укусне композиције развију своју снагу у слагању боја. Напз МакагЈ у млогим својим митолошким сликама тежио је оној, истој мети, али где нам тај Фантастичан Аустријанац приказује силне дражи веселог живота готово једног света, задивљује нас г. ЈованоВић својим врло укусно изведеним нојединим особама. И ако је умстник у тим сликама дошао већ до крајњих граиица новииости, оиот се њему не можо ни најмање Јфобацити, да је са тим сливама хтоо да служи чулним ножудама данашњег доста изоначеног друштва. У А4еНег-у г. Јовановића видео сам два акта п оба су још иедовршена, али на оба се нознаје, да их јс извела рука иравог уметника. Особито ми се доиао онај акт на коме је приказао женску која гледајући се у огледало сама се диви лепоти свога лица и дражима свога тела. И заиста то је дражесна жена, право бисерно зрнце. Изврсна је у моделирању самог тела. Чисто опкжамо, каво испод оно нежпе вожице струји лако раздражљива крв и чујемо топли откуцај свежа живота. Кад се налазимо иред том оликОм, рекао бих, као да стојимо у опсеии чаролија једне врло елегантне појаве. Ко познаје досадашње радове г. Јовановића, тај ће у њему више ценити виртуозна сликара и изврсна цртача, него ли права песиика врло дубоких осећаја. У носледњим својим радовима новазао се г. Јовановић вао нрави песник: »<1ег сНе К1аи^е 801нег 8ее1е 111 (Не Зргасће с1ог Гагће ићегве(;и4.« Треба човек само да види његове лаидшкфт-слике: »Бербу«, »Косаче« и »Вршачку нијацу«, на ће се уверити о истинитости мојих речн. Са тим радовима уметник се врло нриближио модерној р1сјп-ајг сливарсвој школи и иовазао се Лештак у нриказивању штимуига. У тим сликама знао јо да нрикаже особиту појезију чисте *) 0 његовој најновијој историској слици » 1>и,ј у теутобуршкој шуми « писао је проф. г. Ст. Тодоровић у 6. броју овога листа. Ур.