Nova iskra

ВРО Ј 3. Н 0 В А И С К Р А СТРЛНЛ 76.

е то утицало на ваше расположење. А што сте ме о томе баш вечерас питали, биКе да је узрок ово што се пружа испред наших очију. Рекавши то, пређе руком преко целог пејзажа купаног последњим зрацима сунца на заходу. — Јесте, то је могуће, продужи она. Бечерас сам необично пријатно расположена. Има више од сата како сам то приметила. Само, знате шта? У један мах ми се учинило и чудно и чисто неприродно .... Чега има овде необичног, да ми се тако допадне ? Залазак сунца ?! Залазак сунца на ведром небу у јесен увек је лепа слика, али знате ли ви каквих залазака сунца има у Београду?! Ја сам овде усамљена и ако сам с матером, све ми је друштво остало тамо .... А тамо ми је остао и брат, младић само годину дана старији од мене, дакле мој вршњак.... И ето видите, о томе сам мало час размишљала, и зато сам чак и вас задржала. Је л' те, ви сте мислили, да ћу вас о Бог зна чему питати ? Можда ћете се сад и љутити на мене, можда ћете се и смејати .... Кад га је Мара викнула и рекла да има о нечему да га пита, учитељ је посигурно држао, да ће га питати о јучерањем догађају. Али се преварио. Јер и ако је била врло рада, да дозна што о томе, Мара је знала, да није никако у реду да га поново запиткује после његова јучерањег одговора, а после тога веровала је, да ће и сам учитељ повести реч о томе. — Нити се љутим, нити се ту има чему смејати, рече он. То што се вечерас десило вама, дешава се целоме свету. Дође тако дан и моменат, па сечовек осећа весео, ведар и расположен, а и сам не зна зашто. А тако исто, неки пут ее растужи да би плакао, а опет не зна за што. То је само доказ, Госпођице Маро, да смо ми људи играчка околности и прилика. — Како то мислите ? запита га она. — Мислим да нико сам свој живот не опредељујв! него да је свакоме још од рођења живот обележен. — Значи, рече Мара, смешећи се: да је мени суђено, да сад ових дана будем учитељица у Н. и ништа друго ?... — Јесте, госпођице, продужи учитељ: а доказ је томе, што сте ето баш учитељица у Н. ... Али, кад говоримо о томе, зар се вама одиста тако допада овде? — Еажем вам, веома ми се допада. — То је још срећа, рече учитељ. — Зашто, запита га она: зар се вама овде не допада? — Ах, да ви само знате, како бих радо отишао одавде ! — А зашто?

Ј"ло6ус на ЗТариској Мзложби.

Као одговор на то, поче јој учитељ причати о свом бављењу у Н. све од доласка свога. Иријатељство младе девојке пријатно га је потресло. Она топлина, што се развијала са интимности таквог разговора, беше га обујмила. Сунце је већ било зашло, и оно руменило вечерњега неба побледело. Лак поветарац играо се пожутелим лишћем дивље лозице и ладолежа, што се преплетао по летвицама на хладњаку. Још је говорио, кад се оне девојке днгоше из свога склоништа и пођоше косином горе ка друму, управо према њима. Он их беше и заборавио и непријатно му би, кад их поново угледа. Његова сумња била је основана, мислио је : оне су дошле само зато да их уходе. — Шта вам је ? запита га Мара, пошто у његову гласу примети промену. ■— Ништа, одговори он. Почиње већ и да захлађује, ви би требало да уђете. Ф И нови гласови о гајним састанцима Маре и учитеља почеше се ширити по паланци. Свака од оних девојака прргчала је на свој начин најближој околини, како су њих двоје седели у сумраку, држећи се за руке и дуго нешто говорили ; а мајка, која је, нема сумње, знала о томе састанку, није их хтела узнемиривати. Тако у једном друштву између осталога говорило се о томе: како се то не сме и даље трпети и због саме деце; јер такво њихово понашање без сумње су већ и деца морала приметити. Све се то дешавало за време оних најпријатнијих дана, кад су лепоте јесењега доба у свом пуном јеку. По пољима и шумама превлађивала је на зеленилу она рујина, почев од бледо-жутог па све до црвенога. Све је још било свеже ; сунце је благо грејало земљу; по шумарицама још су скакутали и певали жутокљуни, црни косићи'; још су око завечерја пиштале ласте пролетајући улицама, и чула се песма по пољима; још су потоци весело жуборили, — па ипак осећало се, као да се некн благи сан спушта на природу, и свака нагла сила, потрес и кретање чисто је вређала, јер није била у хармонији са општим миром. Пријатност тих лепих дана огледала се и на Мари. У преписци њеној са Милошем, није, тако рећи, било писма а да му се ма чим не похвали. Околина, коју је и сама а и с матером обилазила, све јој се више допадала, и само је жалила, што и он није с њима. „Да знаш само" писала му је : „како је пријатно шетати по каквој шумици или лугу, и сан.ати слушајући