Nova iskra

СТРАНА 7*.

НОВА ИСКРА

15РОЈ 3.

леко мање развиЈеним, много мање вредила, данас вреди много више кад су се и у најнижим редовима народа потребе толико увеличале и рашириле. Од кад је српске књижевности, у њој се једнако јадикује за посреднидима који би промет књижевних производа вршили без експлоатисања писаца, право и уљудно." Износећи историју ширења српске књиге, разгледајући све фазе кроз које је та књига пролазила, Г. Новаковић зауставља се на данашњем стању, разгледа га и окреће од сваке руке, не би ли пронашао ма и најмањег задовол.ства у данашњим књижарским приликама. Али основни захтеви за српску књигу нису задовољени. А те захтеве одређује г. Новаковић овим речима: „ Оашта, добро организована раширеност сриске књиге ио целом сриском свету, без обзира на иолитичке границе, има два задатка. Један је да народ иотиунце научи осеЛању националнога јединства свога и да га свикне да то осеЛање није суиротно грађанским дужностима иојединих држава у којима Срби о/сиве. То је осеКањк веК иробуђено, али нам се чини још недовољно јако, иремало рагџирепо. Други је задатак оснажење саме књижевиости која има тај иосао да ј изврши." Ни један ни други поставл.ени захтев не може вршити појединац, који на првоме месту гледа личну корист, гледа трговину од којјс му ваља живети, па се по могућности и богатити. За послове оваквога захтева траже се много шире груди но што их појединци имају; тражи се много више љубави од оне какву показаше наши књизкари. Дошавши до оваквих резултата, Г. Новаковић верује да би се тому доскочило обичним трговачким путем, оснивањем Главне Сриске Задружне Књижаре, с основицом потрошачких задруга (Сопзит- Уегет, ЗосГеГе СоорегаИуе), где би се чиста добит у корист књижевности непрестано капиталисала. Г. Новаковић није обележио никакво средиште или дружину у Српству која би се могла ставити овом предузећу на чело. Г. Новаковић је, изгледа, то навлаш прећутао, хотећи да се такви предлози чују са других страна. Ако је тако, оида се ми не устежемо да обележимо Сриску Књижевиу Задругу као најиозванију и најсиремнију да се стави иа чело новог књижарског иокрета у сриском народу. Резултати њезииа досадашњег рада такви су, да ће, без сумње, и у овом новом послу стећи заслуга за српску књигу. А кад се добра српска књига одузме од иојединих спекуланата; када се искрено намени напретку српског народа; када добије лепше рухо ; када се буде знало да ће један део материјалног добитка од ње отићи писцу, а други у фонд за штампање и других добрих књига ; када се, на послетку, буде знало да ће се о свему том старати Сриска Књижевна Задруга — онда се не може сумњати да ће купци искрено помоћи овакво предузеће. Сваки који прати рад Српске Књижевне Задруге биће запазио да она одиста учи народ осе&ању националиог јединства и навикава га да то осеКање пије суиротно грађанским дужностима иојединих држава у којима Срби живе • бићо запазио да Српска Књижевна Задруга и досадашњим својим радом осиажава књижевност у тежњама тог нашег пационалног идеала,

Према свему, дакле, мислимо да је за остварење Главне Сраске Задружне Књижаре најспремнија Српска Књижевна Задруга. Ако се варамо, радо би чули и друкчије мишљење; а ако је право да буде овако како желимо, дао би Бог да се што скорије приступи и остварењу. Р.

ЉУБИЧИЦИ

м,

iрачн0 небо сузе рони, Тама слази, И ја не знам шта ме гони Пустој стази. Ил' то очи магла роси Из окола ? Ил' ми срце гану носи Без пребола? — Обнажене липе пиште, Цвили јела. А где ли ие на нот1иште ТиЦА смела ? У нои студну мис'о плаха За њом вега Једном цветку што се смеши Испод снега. јјлад. р. ЈТешкобић.

ВРЊАЧКА БАЊА ДР. ЂОКА П. ЈОВАНОВИЋ 1114111. бањски лекар

'рњачка Бања лежи на крајњим северним огранцима Гоча, који је висок преко хиљаду метара, а који је саставни део Конаоника. Од Гоча пружају се на север многобројне шумовите косе, које бивају све ниже и ниже, док се не изгубе у моравској долини. Измеђ две овакве косе, а скоро према највишем врху положена је Бања. Ове косе отварају и два слива, један већи —- Врњачке, а други мањи — Липовачке реке. У лепој и веселој долиници Врњачке реке, три четврти сата од Трстеника и 3 сата од Крушевца, избијају лековити извори Врњачке Бање. На приплатама њеним, на којима је пре неколико година била по која сељачка кућа, данас се дижу лепи станови, гостионице и виле. У њој из дана у дан све већи број болесника тражи лека. Н>ено је име чувено и ван граница наше отаџбине. И ако је од скора откривена, ипак је сна заузела прво место међ српским бањама, а верујемо и угледно место у јужној Јевропи. Врњачка је Бања вековима избијала час овде, час онде а понајчешће у речном кориту Врњачке реке. Њен мирис поквареног јајета, укус сланкав и стежући, пре је одвраћао окони свет, но што је пажњу привлачио. Нрви_који је њој не само озбиљну пажњу поклонио, но и