Nova iskra

БРОЈ 3.

Н 0 В А ИСКРА

СТРАНА 91.

један велики уметнички центар, где се много полаже и троши на неговање леиих вештина, а нарочито музике. Као најбољи доказ овом нашем тврђењу, нека послуже ови редови: Женева има велики консерваторијум са преко 800 ученика и ученица годишње, а иоред овога још и једну Музичку Академију и преко стотину приватних учител>а и учитељица музике, по званичној статистици, са више од 80 певачких и музичких удружења, а све то у становништву од 80.000 душа са предграђима. Женева има Оперу, по стилу копију париске Опере, а по богатству унутрашњих украса, нарочито њеног / оуег-а може се мерити са првим јевропским позориштима, где се веКином дају велика опера, о.пера-комик и оперета, и трупа је увек састављена из одличних глумаца и глумица, који се ангажују са првих француских и белгиских позоришта. Она има претплатне, класичне концерте (СопсчНз (ГаЂоппетепГ), које приређује за време зимске сезоне позориришни оркестар од 80—50 чланова, под управом једног одличног професора са консерваторијума, уз суделовање великог броја светских уметника и уметница (виолиниста, пианиста, виолончелиста, певача, и т. д.), који се соло продуцирају. Ови су концерти врло добро посећени, парочито од отменије женевске публике. Најпосле, Женева има велики број концертних сала, где се преко целе године одржи маса концерата и музичких аудиција За то није никакво чудо, што је овај мали али уметнички град имао ту ретку срећу, да за последњих неколико година види и чује у својој средини уметнике светскога гласа, међу којима спомињемо, на дохват, Ладеревског и Сару Бернар, Саразата и Елеонору Дузе, Маскањија и Госпођу Режан, браћу Коклене, Муне-Сили-а, Силвена, и т. д.ј а од чувених оркестара, овде су се могли чути, поред великог броја француских грађанских музичких друштава и немачких војних капела, чувени париски оркестри Со1оппе и Ватоигеиос, берлински Шкгзсћ, италијанска Скала из Милана, и т. д. Овогодишња летња сезона, када је стална женевска трупа на одмору, била је фаворизирана посетама неколиких уметничких великана, о којима желимо да проговоримо нарочито реч две у овоме писму. Било је и драме и комедије и музике, те, као што видите, сви су укуси морали бити задовољени. Серију је отворила својим гостовањем чувена париска глумица Ж-ме Еејапе, пајвернији тип модерне Парижанке како је називају, позната рггта Лопа француске комедије, са два комада упрограму: Еа Раггзгеппе, од недавно преминулог драматичара Н. Вевџие-п., и Ј јо Ш гс од МеИћас- а и ПаШуу а, у којој се фипо и весело исмејава париска љубимица Сара Бернар. Госпођа Режан походи често Женеву. Она има овде своју сталну публику, која је ревносно посећује и увек јој резервише ванредан пријем тако, да пљескању и изазивањима при крају актова, а нарочито комада, нема граница — доказ, колико се цени њена игра, њене одличне особине и њена симпатична појава. После Госнође Режан, продуцирала се једна друга париска звезда, која се са првом сматра за најодличнију представницу француске комедије, М-те Јеаппе ЛаЛгпу, која је давала Багдадску кнегињу од А. Диме Сина. До ове представе, овај је комад био непознат у Женеви, што, у осталом, није била тако велика штета. Јер у овој драми прослављеног писца Госио/је с камелијама, нема ни психологије, ни опсервације, па, ако хоћете, ни здравога разума. Комад је био ипак лепо одигран и од публике примљен с допадањем, захваљујући једино ретким особинама ове уметнице и њених главнијих тумача. СодиеИп ате (Коклен старији), први француски комичар, дао је са својом осредњом трупом — ове су, уопште, код свих чувених уметника еп Гоигпее осредње, а често и слабе (изузетак чини Сара Бернар са својом трупом), — Аму1ег -ОЋЈ АпепГигГеге и Молијерове Ргесгеизез гтгсиГез где је Коклен у улози МазсагШе- а толико амизирао публику, да је се сала тресла од смеја, толико је

био овај чувени комичар овде изредан и више сваке похвале. И ма да овоме Молијерову комаду има готово два и ио века, у њему се налази тако карактеристичних и смешних сцена, тако мајсторски изведених, да ћете их узалуд тражити често и код многих модерних комада. Затим је Коклен ј.ош рецитирао неколико духовитих монолога, а нарочито једно „Јеванђеље" од ЕИ. ВозШгЛ- а, Ва ВгоиеИе, и Доде-ова Воиз-ргерЛ аих сћатрз, у којима су оба брата изврсна и недостижпа, и где се ипак, покретима лица, носа, уста и мењањем гласа, истиче старији Соп&1апГ СоугсеИп. М-те 8агаћ ВетћагсИ, која ово пеколико година узастопце носећује два пута годишње Жсневу, и коју сте ви јесенас очекивали, сигурно с нсстрпл.оњом, у Београду (кладио бих се, да је њен импресарпо тражио од управе нашег Нар. Позоришта, да јој се гарантује извесан приход!), играла је А. Диме Сина Госао(ју с каЏелијама, Шекспирова Хамлета и од Сарду-а Тоску коју је, као и још неколико комада (Федору, Клкоиатру) написао за њу овај знаменити књижевник Француски, где је одлично истакао, често до појединости, све њене уметничке особине. Ја немам потребе да вам причам на дугачко: шта је Сара Бернар, јер сви опи, који се у нас интересују позориштем, имали су прилике да читају, чак у нашим листовима, о овој генијалној уметници.* Својим звучним гласом пуним неке нарочите дражи, својом ванредном дикцијом и својом неописаном грациозношћу, а нарочито својим генијалпим улогама, које је створила, она заузима, неоспорно, прво место међу модерним глумицама. И поред њеног скоро четрдесетогодишњег трудног рада на иозорпици, њена је игра још тако привлачна, а златни јој глас пун младићске свежине. Сара је заиста неуморна радница, јер она не само што је одлична глумица и разумна директорка позоришта (до скора је управљала париским позориштем ВепаГззапсе, а садајојје париски општински одбор богато опремио и украсио, по њеноме укусу и идејама, једно позориште које носи њено име), него се још истиче као сликар и скулптор, а и као писац. Улога, у којој је Сара показала до данас највише вештине, у којој се нарочито испољио њен геније, и која најбоље конвенира њеном темпераменту, то је Маргарита Готије у Госаођи с камелијама. Овде се њој не може подражавати с успехом ! Јер тој се улози она толико преда, толико у њу уживи, да при крају г представе, пошто јс прошла кроз све перипетије несрећне Маргарите, она се осећа изнурена, болесна. И за то је овај комад најомиљенија тачка њенога иначе врло богатог и разноликог репертоара. Врло сложена улога мистериознога данског принца, привукла је пажњу многих чувених модерних уметника, али је ме|у њима било' врло мало женскиња. ХШмлет је прва мушка улога Сарина у којој се огледала. Сви њени многобројни обожаваоци очекивали су с нестрпљењем да виде, како је Сара разумела ову мушку улогу, главнога јунака Шекспирова ремек дела. И Сара ју је ванредпо одиграла! Цео Лондон јурио је пролетос на њене представе, да је види у овој улози, која је уметници донела нове славе. Она је ову улогу разумела са свим другојачије, но што су је до данас интерпретирали сви чувени уметници оба пола. Она је од Шекспирова јунака, меланхоличног фаталисте Хамлета, створила једног дивног и веселог младог принца, пуног шале и хумора, и тако раскинула са сваком традицијом. И похвалама енглеске и француске штампе нема краја. Сви се слажу у томе да Сара није ни тражила да сувише философски проучи ову улогу и да класичним монолозима даје важност, коју им, вероватно, ни сам Шекспир није придавао. Али су задовољни, у опште, њеном игром и њеиом новом интерпретацијом. Сцене, у којима је Сара изредна, то су: сцена комедије која је приређена краљу, разговор Хамлетов с краљицом и сцена с гробаром. Ну, највеличан* Види о њој п ДОШ1 Сарсејеп чланак у Мостарској »Зори«, дедеибра 1899. г.