Nova iskra

СТРАНА. 92

Н 0 В А И С К Р А

ВРОЈ 3.

ственија је она, када Хамлет пред отвореном раком 0$елије, заборављајући све што је се збило пре тога, изјављује пред пратљом и њеним братом Лаертом своју силну и безграничну љ.убав за младом покојницом. Ово су заиста јединствени моменти, које је само у стању да створи генијална Сара Бернар. Сценарија је у овоме комаду величанствена, и цело играње, епветШе свих тумача, изврсно. Сара је играла још Тоску од Сарду-а, која долази међу пајбоље комаде овога књижевника, и коју је написао, као што напоменусмо раније, за Сару. Ми смо Сару гледали у овом комаду прошле године, и још су нам у живој успоменидве сцене, у којима Сарин геније достизке кулминациону тачку.. Прва је сцена она морална борба коју води Тоска са немплостивим и одвратним бароном Скариијом, у његову кабинету, да јој спасе осуђеног драгана на смрт, и што јој он обећава лукаво, издајући, у њеноме присуству, на стрељање двосмнслену наредбу, али по цену бешчашћа. И друга сцена, она у почетку нема, а затим пуна драматскога еФекта, када Тоска јури после пушчанога пуцња мртвоме телу свога драгог да га однесе са губилишта, мислећи, жалосница, да јој га јелукави барон, коме је она раније платила за његову дрскост и нечовечност једним ударцем ножа, заиста спасао !... Нама изгледа мало чудновато, познавајући укус београдске публике и њено расположење задраме овогажанра, што наши акредитоваии преводиоци нису већ похитали да обогате репертоар Срп. Нар. Позоришта овим заиста одличним делом! У идућем писму биће говора о знаменитим италијанским уметницима: М-те Е1еопога Виве и Р1е1го Мавсадт , и њихову летошњем гостовању у Женеви. Н- <?• Л.

Јаков Арбес, мешки књишевник- - Име онога књвдкеипика Оратског нам чешког народа, познато је и ван граиица његовс отаџбине, То јо један од иајплодпијих и иајвредпијих чегаких књижевника, али књижевника којима је књижевност сво и сва. У Срба није њсгово име позиато колико би се могло желети, иа зато и доносимо оие врсте о њему. Арбес је 'штав свој век посветио књижевнос-ти, написав читав низ романа, нрииоведака и нарочито романета који су, тако рећи, његов специјалитет, а којима се прослави у чешком народу. Начин његова нриповедања, његов стил, по некада је чудноват, Фантастичан, јер оцртава СФере Фантазија и демонских осмеха, нсихолошке загонетке које иотичу из тајанствених дубина а баве се о човечјим осећајпма. Треба читати његов рад Свети Ксавер или Нзутнов мозак, Етијоиске кринове па дасе внди какав је он нсихолог, како мисли и колико је страдао. — Као што већ рекосмо, Арбес је веома продуктиван, може се рећи и сувише, јер му радови нису једнаке вредности. Као иовииар, којему је судбина већином доделила рђаве стране живота, он је вечито патио борећи се за идеју напретка и самосталности чешког народа посебице, а човечанства уопште. Њега су као уредника пеколико пута затварали и ирогонили, те је имао прилике да види како и туђинци мисле о његовим смеровима. Арбес је рођен 1840. године у Смихову код Прага. Отац му беше обућар. Основне школе учио је у Смихову, а реалку у Прагу, где му познати чешки књижевпик, а додније пријатељ, Јан Неруда, предаваше чешки језик. Техиитку школу учио је Арбес такође у Прагу, а поред тога слушао је и предавања из ФилосоФије, естетике п природних наука. Тада је ночео обраћати и нажњу словенским језицима из којих је више ствари и нревео. Свршив универзитетске студије, одаје се Арбес журналистици. Уређивао је више журнала, од којих се истичу »Н а р о д н и л и с т и« (1868.—1877.), »П о л ит и к а« (1878. — 1879.), и хумористички лист »Ш а л а« (1880. до 1881.). — Поред овог беше 1876.—1879. и драматург чошког народиог нозоришта.

Арбес је почео писати још од 1855. год. и нема ваљда чешкога листа без његових песама, прича, чланака, хумористичких написа и иревода. За Србе је од особита значаја што је Арбес са успехом преводио и срнске народне песме штампајући их по разним чешким листовима. Његови романети, који излазише 1878., 1879. и 1884. год., имађаху највећег успеха не само у чешком књижевном свету, већ и у најширим читалачким круговима. Сећам се и сад, како смо их ми, тадањи ђаци, у сласт читали и ие слутећи како се тешки нроблеми из живота третирају у њима. Од већих његових радова ваља поменути: М е с и ј а (2 свеска), II д и л е б е д е н с т р а д а њ а, Приноветке и ц р т е (I. део), Палилулске а р а б е с к е, Ч е ш к и П а г а н и н и, Д в а барикадника, У с л у ж б и у м е т н о с т и, Минијатуре< У и р а ш к о ј к р ч м н преполавека, С и л у е т е, и т. д' и т. д. Нарочито ваља истаћи његову пуну осећаја брошуру Плач круне ч е ш к е, која је, разуме се, забрањена у Аустрији, али која му пронесе име и до иајзабачепијих чешких кутова. Позориште и његов свет нађоше у Арбесу свог писца, јер и једном и другом посвети леп број радова несумњиве вредности. Арбес је познат и као нреводилац Сардуа, Волтера, Вилбранта,, Розена, Вормаиа, Швајцера и Ибзена. За пунију оцену Арбеса наводимо овде и неколике врсте из крптике позиатога Вобориика, која изађе у Народним л и ст и м а. Приказујући Арбесове Етиј опсве к р и н о в е и П р иповетке и црте Воборник воли: »Душевни производи Арбесови дозазе у најинтересантније што их пово доба показује у роману. У њега је маса уметничких података из којих се пиди књижевникова разноврсност.... Његова Философија пзгледа материјалистичка и нагиње кашто детерминизму, а нрактична му ФилосоФија нрилика је лику Кантових моралних примера. Фантазија му је ипак најзанимљивија. Он је и истраживач и песник, али увек тако, да му обе те силе удружено дејствују при решавању проблема. Његови Е т и ј о н с к и к р и н о в и иајнеобичнији су, најбизарнији и најеФектнији. Они су пуни његове сугестивне моћн ...« А критпчар његов у »II а у ч н о м Р е ч н и к у« велп: »У Арбесоиим већим радовима оиажају се два смсра као и у књижевностима других иарода: р о м а и т и з а м који се испољава у ннвенцији и реду појединих мисли, и р е а л и з а м којн избпја у детаљима, кад прати мисли до њихова најранијег узрока. Арбес је у чешку књижевност, нарочито у новелистику, унео тачније и коректиије онисивање живота и тиме јој дао випш занимљивостн. Арбес с усиехом решава многа уметничка питања о друштвеиом животу.. ..« Доста је његових радова преведено на иемачки и разне словенске језике, међу којима јс, ако се не варамо, српски језик у изузетку. Мислимо да нећемо иогрешити, ако зажелимо да што скорије п српска читалачка нублика позиа који од његових одабраних радова који ће, не сумњамо, умети сачувати досадашње српске симиатије према чешком народу. Ј. Зд. Раушар. Вече на острву Капри —■ Острво Капри једно је од најленших у Тиренском Мору, на јужном крају Нануљског залива. У обиму је дуго 17 км. а у дужину 7- Површина му је нешто већа од 10 кв. км., на којима живе 4539 становпика. На овом је острву и она далеко нозната Плава Пећина. Клпма је јединствена: блага и лети и зими; а Флора необичио расцошна. Стаповници се баве о риболову, бродарству, гајењу маслииа и вађењу корала. Путници га врло радо носећују, уживајући под његовим ведрим плавим небом, које као да се овде и не уме намрштити. Ашик-Ајше (уз Јеленине песме). — Мисли да је пико ие види> те је свукла Фереџу са свога лица; мисли да је иико не чује, те пева што јој срцу годи. Ал јој слику ухватише, паје, ето, гледамо; а Госнођа Јелена нрислушкиваше песме срда њезина, па их наниза у киту да их и ми чујемо. Електротехничка зграда на Париској Изложби. — Од многих реткости, које ће посетиоци гледати ове годипе иа Париској Изложби, једно од најугледнијих места заузима огромна електротехничка зграда у којој ће бити смештени сви највећи нроналасци електротехнике. Ова је зграда дуга 1275, а широка 250 стопа. У њој ће бити смештени и електрични мотори за целокупну изложбу. — Али је за нас од нарочитог интереса, што ће у њој Никола 'Гесла својим генијалним иропаласцима иредстављати свој срнски народ, те му и на овој свесветској утакмици подићи глас у колу осталих културних народа-