Nova iskra

БРОЈ 3.

СТРАНА 93.

Глобус на Париској Излошби. — Још мало па да човек узмо иутничку карту за иутоваље — по глобусу ! Како су му огромне размере види се но,гледиоцима на разним снратовима овог до дапас највећег мобуса. Израђен је рељешо, а и иокретан је. Поглед на Врњачку Бању; БелимариовиЂа вила; Главно шеталиште; Читаоница , Копање артејског бунара. — У жељи да срнско читаоце што боље позиамо са српским бањама, доносимо у овом броју извод повећег рада г. Др. Ђоке Јовановића о Врњачкој Бањи. Сликама не треба никаква тумачења, јер већ њихови иотниси казују гато је најпотребније. На граници (сликао П. Вируд-Коваљски). — Моменат је са аустријско-руске границе у Лољској. Прослављени иољски сликау Вируц-Коваљски ие бира никад за предмете својих слика ништа необично или Фантастично. Не излазећи из круга свакидашљег живота, он ипак има да се бори са огромним тешквћама прн изношењу што веће верности изабраног предмета. Стајати иред сликом као пред догађајем који нам није непозиат, тешкоћа је коју само прави мајстори савлађују. Коваљски јо у том погледу толико дотерао, да га данас сматрају као јединственог у том послу. — Н>егова слика II а грап и ци нропутовала јо све веће јевропске градове и ода свуда одисла признање великом таленту иољскога сликара.

КЊИЖЕВНОСТ КРИТЖКА Ј)икгоут'1(. КаГеппаг га до&ти 1900. Овај симпатични календар који издаје Српска Дубровачка Штампарија а уређује познати уредтшк листа I)ићго уп 1 ка, Г. А. Фабрис, ушао је овом свеском у четврту годину свога излажења. Његова јо садржина онако исто одабрана и иптересантна каква је била и прошлих година у овом добро уређеном календару. И овде су као и тамо животописи данашњих гласовитих Срба Дубровчана, и овде успомене из прошлости Дубровнпка, и овде оно исто живо настојавање да се осветли старина дубровачка и одржи националност сриска које су обе у данашње време угрожепе. У четири свеске овога календара, имамо обилату поуку о прошлости и садашњости Дубровника; имамо густ бокор успомена о мидој старини и древпости српској и вериу слику истрајног и добро уиућеиог рада дубровачких Срба. И при иогледу на те књиге, човоку се и иехотице јављају тужне и веселе мисли .... Али хајдемо редом. После калепдарскога дела, поменика ратова и битака и сппска владалаца, настаје књижевни део. Књижевни део отпочиње опшириа расирава младога Србина (не треба ваљда ни да кажемо да су писци свих чланака у овом календару, Срби) Дубровчанина Шп. Геруна о Змај у у спомен педесетогодишњице нашега песника. Затим долази песма о Ријецн дубровачкој од Јосипа Версе, спевана позиатим Војислављевим метром са иуно живописних слика опет у маниру Војислављеву. Посма је посвећена Србину Миху Папи, лекару грушком, на чијем се имању у Ријеци, махом и налазе опеване лепоте. БиограФиј а Др. В. Б о г и ш ић а долази да нопуни рапије отпочету сернју биографија Срба Дубровчана у овом килендару. Ранијих годииа изашле су биограФије Меда Пуцића, Пера Будмакија и дум Иве Стојановића. Коликп је значај ових биограФија и колико су позната ова имена којима се може поносити не само Дубровник него и остало Српство, иије потребно говорити. Богишићева биографија несвршена у овој свесци, рађена је опширпо и темељито. У њој се потиуно објагањава начин којим се развио научник светскога гласа од једног дечка који није био срећан да има правилно гимназиско образовање као други, него који мораде тек као одрастао младић ступити у гимназију (у Млецима) и који за годину дана положи испит зрелости и надокнади све што је услед рђавих прилика био изгубио. То је биографија једнога зеК-шаЛе шап, достојног да со помиње као иример у књигама као што су Смајлсова и друге слнчне. Тнцијан у Дубровнику је иптеросантна и сугестивиа новелета симпатичнога писца Марка Цара која у детаљима иоказује јачу студију и интереоовање за прошлост дубровачку (писац се, н. пр. користио радовима К. Јиречека из Јагићева Архива, који нружају корисие податке културно-историске), и ако главнп моменат ипје обрађен с врло великом пажњом.

Орландов ступ у Дубровникује једна лепа легенда о постапку овога познатог споменика дубровачке слободе, одевенаједиом сентнменталпом историјом о љубави познатога јунака Ролапда, кад је овај долазио у Дубровник. Желетије дасе при препричавању оних легенада одржава више сои1саг 1аса1е предмета и не уносе понеки ситни анахронизми као н. пр. оно кад Роланд кличе: »За крст часпи и слободу златну.« Ова легенда спада у исту врсту у које и оно друге штамнане у ранијим свескама овога календара, као н. пр. Како је постало Бабинопоље на отоку Мљету (год. 1897); Какојо постао Св. Ловријенац у Дубровнику (год. 1890) иКако је постала Пустијерна у Дубровнику (год. 1899), и друге. Ово је врло интересантна серија старих нрича коју уредништво календара не би требало никако да иапушта. Ностало је потребно, ради насртљивости поиеких хрватских шовиписта, дауредништво калепдара штампа Пому песму Мода Пуцића да се види како је песипк срнски мислио. Немогућно је замислити и апсурдио је у сваком погледу то што ове шовиписте сматрају Меда Пуцића као хрватског несника и патриоту. Невјера, уломак из живота, је кратка приповетка младога Србина Ива Ћииика. •И з н е ш т а м и а н и ј е х п ј е с а м а И г њ а т а Ђ о р ђ и ћ а јо рубрика која се стално одржава у три иоследње године овог календара и која јо врло иитересантна и од несумњпве корпсти ио књижевпост. Г. Фабрис који расиолаже богатијом збирком Торђићевих несама него што су оне ио библиотекама где се песме дубровачких песпика чувају, сваке године нам изиоси по једпу песму Ђорђићеву штамиајући је коректно и по утврђеним начелпма. Год. 1898 штампао је тако Д а в о р и ј у в р х у смрти М а р к а К р а љ е в и ћ а ; год. 1899. С в и ј ем д и к л а м у ирољеће; а овс године две врло орнгипално и карактеристичне песме бенедиктинца — песника: 3 а п рх у т о д г л а в е л и ј е п е г о с п о ј е и II о ч е т а к с ј е д и н е њ е г о в е г о с п о .ј е. Добро би било кад би г. Фабрис одједном штампао целу збирку иештамнаних носама нашега посника, и то ие овако у календару него у засебном издању. Али ту би наша Академија требало да нма реч. — Ка овим радовима додајемо и један нренис биограФије Марииа Кабоге из једног старог рукоииса срнски нисаног. Предмет је њен ноучап и важаи. Човјек р е п а т, хумореска дум Иве Стојановића, по талијанском рађена, занпмљива је и поучна нрича којој је морал да покаже колико може клевета човска да уиесрећи. Штета само што се разумевање једиога од важнијих момената приче ослања на двосмислености једне талијанске речи, услед чега се мало губи жељеии СФекат. Дум Иво у нас није много нознат као хумориста и приноведач, а оп је међутим нисао доста ствари ове врсте. Поред новеле Дуко мали која је штампана у В о ј и с л а в љ е в о ј С п о м е" н и ц и, он је написао још Ђова, Ђ о р у, Ж а г а р ц а, Носоње' Госпођу Маруи друге новеле и ириче као и комедију Ф р л ез и ј у и још неке. У овим својим радовима, он махом износи случајеве из зкивота или алегориска нричања са моралном и философском тенденцијом, нонајвише у жанру онога њему драгога ФИлосоФа Волтера чије је нриче (М и к р о м е г а и др.) и нреводио и с којпм има как и Физичке наличности. Добро би бпло да наша публика овог ува !женог старину и са стране његових чисто белетристичких радова иозна. Њој је, у осталом, он добро нознат као иисац Историје јдубровачке к њ и ж е в н о с т и и као писац п преводилац политичке и културне историје Дубровника а највише као један од најсимпатичнијих поборника за сриску идеју у Дубровпику. Иза књижевног дела календара долази доста обилати део ноуке а за овим много краћи део народних умотворина. Најзад долазе описи слика и др. У сликама се находе иортрети: Змаја, барона Гундуле скоро преминулог председника општнне дубровачке (са кратком биограФИјом); Антуна Казали дубровачког иесника и Нпколе Томазеа, обојице с биограФијом. Затим има слика Ц р и о г о р к а од Влаха Буковца, две слике из Дубровника и околине (Орландов стубиТочак у градиии В авв е зП-О-о г г е) и један из северне Далмације: в од о п а д К р к е. Календар је укусно израђен и ми га тонло препоручујемо пажњи публнке као кљигу која је огледало активности и израз жеља и нада срнскога Дубровника. II. П.

Ј/Исћг! ^агп/оуИсН. Е1ш1е зиг 1е ГгаМе Ие Рапз Ле 1259 еп1ге Еогт IX, гог Ле Ргапсе, еГ Непгг III, гог Л' АпдШегге. Рапз, Е. ВоиШоп, 1899, па 8-ни, сгр. 156. У расправи предњега натниса, нисац говори о једпомо ,од најглавнијих уговора, које су краљевп Енглеске закључивадп у средњсм