Nova iskra

„Не, није она", одговори ои, „али" — он ућута и окрете се зиду. „Али ?" упита мати. „Не знам", одговори он, „тек има једно „али" у томе." „Можда се грешиш о њу", рече мати, „а после, ово ги јв послала по сбстрама." 1Гри том извучо псшто по-дугачко, што је оило брижл>иво увијено у свилсну хартију. 1о је била флаута, од црног абопоса, са сјајно-сребрнастим диркама. Павле порумене од стида и радости, али радост ишчезе, и када је флауту посматрао један часак, рече тихо : „Шта ћу с тим ?" „Научићеш да свираш у њу", одговори мати са пешто попоса. „Доцкан је", одговори он, жалосно машући главом, „сада сам намислио друго." — Учини му се, као да га приморавају да нешто умрло опет ишчепрка из гроба. ,ЛуЈ еш ли, изгледа да си се јуче жестоко обрукао", рече отац, када се пађоше при доручку. Он се тихо смешкао у себи, а отац је гунђао негато о недостатку частољубља. Близнакама су очи биле велике, неиспаване, а када би се погледале, прешао би им блажени осмејак преко лица. Опе су бар биле срећне. Недеље пролажаху. — Жетва се снесе неоштећепа у житнице — захваљујући ТГавлову неуморноме стараљу. Била је благословена година, како је одавно није било. Али је отац већ рачунао, како би приход најбоље могао употребити за своје спекулације с тресетом. Торокао је и даље по староме, и тто му се господип Дуглас мање јављао, у толико се више разметао по крчмицама о благослову љегова учешћа. Како се једном уг^устио у варање, морао је сваку лаж новом појачати. — Ма колико госнодин Дуглас био трпељив, ипак му је једном морала додијати злоупотреба која се чини с његовим именом. Било је једном нре подне последњих дана месеца августа, када Павле, који је с Михаилом Раудсузом радио на дворишту, спази како висока прилика суседова иде преко поља право к њима. Он се уплаши, — мучно да је то што добро значило. Господин Дуглас му пријатељски пружи руку, али му је поглед испод сивих, косматих обрва предсказивао зло. „Је ли отац код куће ?" упита он, а глас му је звонио раздражено и љутито. „У соби је", одговори Павле снуждено, „ако допустите, отпратићу Вас до њега." Отац скочи мало збуњено са столице, када спази неочекиванога госта, али се одмах прибра и поче хвалисавим гласом : „Баш је добро што сте дошли, господине — врло ми је потребно да говорим с Вама." „И мени с Вама !" одговори господин Дуглас, дошавши са својим крупним телом до самога њега. „Ко Вас овласти, драги пријатељу, да злоупотребите моје име ?" „Ја — Ваше име — Господине — шта се усуђујете — Навле, изиђи!" „Нека остане овде", одговори Дуглас, обрнувши се Навлу. „Он ће да изиђе, господине 1" викну стари, „ваљда сам ја још господар у својој кући, господине ?" Павле изиђе из собе. У мрачноме ходнику нађе матер, која је била склопила руке и укочена погледа гледала у врата. Када спази њега, бризну у плач и стаде ломити руке. „Одбиће нам још и тога јединога пријатеља, кога имамо на земљи", јецала је она, па паде у његова наручја, грчевито се тржући, када би псовке људи гласније до ње допрле.

С К Р А „СТРАНА 185. ;;Хајде одавде, мамице", молио је он, „ово те сувишс узоуђујс, а иомоћи не можемо." 0 преко воље допусти да је он одвучс у собу за спавање. „Дај ми мало сирћета", мољаше га она, „иначе ћу насти." Он учини тсако му је наредила, и док јој је трл.ао слепе очи, говорио јој је врк> гласпо, само да пе чује викање људи. Намах се зачу лупање врата — — за час наста тигаина — необична тишина — па се зачу звскот ланца и промукло бесно викање очсво: „Султане, ■— држ' !" „За Бога, он дражи пса на њсга", викгту он н полете у двориште. Таман још стижс да види како је Султан, велики, зао самсов, скочио Дугласу за врат, док је отац с бичем у руци трчао за њима. Михаило Раудсуз држао јс руке у џеповима и посматрао је. „Оче, шта чиниш ?" викну он, пстржс лгу бич из руке и хтеде потрчати за псом, али пре пего је могао притрчати, лежао је пас, удав.љеп снажном иссницом џиновом, на земљи, опрулшвши све четири. Дугласу је цурила крв низ руке и леђа. Гнев као да га је сасвим прошао. Стаде, обриса рупцем рукс и рсче с доброћудним осмехом : „Јадна животиња мора да је у то веровала." „Ви сте рањени, господипе Дугласе", викну Павле, кршећи руке. „Учинило му се да је мој врат телећи бут", рече оп. „Хајдете мало са мном и помозите ми да сс оперем, да ми се женскадија не уплаши сувише." „Опростите му", молио је Иавле, „није знао, шта чини." „Хоћегп ли натраг, деране", јекну очев глас с дворишта, „зар ћега да се сложига с тим вероломником ?" Песнице суседове заиграше, али се савлада и рече с усиљеним осмехом: „Вратите се — син треба да остане код оца." „Али ја хоћу да поправим —" муцао је Павле. „Варалица, нитков !" чу се са дворишта. „Вратитс се", рече Дуглас, стегнувгаи зубб, „умирите га — јер ће иначе зло проћи." Па онда поче из све снаге звизкдати неки марга, да нс чује псовке, и откорача силно . . . Стари је беснео но дворигату као луд, бацао се камењем, вртео је руком ждрепчанитс по ваздуху и тапкао је ногама тамо амо. Када срете Павла хтеде га ухватити за гугау, али у томе тренутку излсте мати с јаким вриском из врата и баци се међу њих. Она обухвати Павла обема рутсама, хтеде такође негато рећи, али јој страх од мужа свеза језигс. Могла га је само поглсдати. „Жентурине", викну овај, презриво мичући раменима, и окрете се; али како је свој гнев морао искалити на некоме, пође Михаилу Раудсузу, који се багп полако прихвати посла. „Псето једно, шта ту зијаш?" викну на њ. „Радим, господару", одговори овај и погледа га оштро испод црних обрва. „Шта ми смета, псето, да тс здробим", викну стари, потурајући му песницс под нос. Слуга се саже, и у томе тренутгсу полетеше му обе песнице господарсве у лице. Он се затури — из мрачнога му лица ишчезе и последња кап крви, — не давгаи гласа од себе, магаи се сскире. — — —