Nova iskra

(ЈТРАН.У 2 60. Н 0 ћ А подмладила." — „А шта би онда радила, мајко ?" упита је једно од деце. — „Наложила бих ватру у шуми," одговори Стана пола у шали, „па да се на њој пече прасе, а ја да певам и да пуцам из пиштоља." И умрла је сиротица, а та јој се екромна жеља не могаше испунити. За такав даљни пут требало је не само воље, него и трошка. IX. Милан, син њен, био је права слика свога јупачког оца. Он је походио своју родбину овде у Београду за време руско-турског рата 1853. Има још људи који га се из оног доба сећају. Милан је био војиик и патриота у пуном смислу речи. Био је јахач, да му се ретко могло пара наћи. Војевао је као добровољац на Криту 1866. Још пре тога кад је с Гривасом и Хаџи-Петром био на граници Тесалије, горео је од жеље, да се једном отпочне општи рат с Турцима. — „Да ми је доживети — говораше он — да ми одавде, а Срби са севера ударе на Турке, па да се тамо негде на граници састанемо и рукујемо, те да им још из далека довикнем : „Добро јутро, браћо Срби ! а И он је умро некако пред први наш рат с Турцима, а не виде своју топлу жељу испуњену. Мир пепелу његову. Кћ и Јевџосима још живи. И она жели да дође у Србију, да види колевку мајке своје. Шат јој се ова жел.а и испуни. X. С овим свршујем ове скромне цртице, посвећепе спомену једне дичне, у своме народу мало нознате Српкиње. Вештије перо нека кадгод напише потпуни животопис њен. Она је то и заслужила. Ја сам дотле и покупио ово неколико података, да се не изгуби бар оно, што се о њој још зпа и памти. У доба кад нас надри-култура од свуда притискује и дави; кад се заносимо за оним, што је туђе, а немарпо скрећемо главе од свега што је наше; у доба кад људи почињу мислити, осећати и радити као жене, — време је да се разнеженом и кржљавом нараштају нашем изнесе на углед жена која је мислила, осећала и радила као човек. У доба кад је на вас, драге Српкињице, навалила туђа мода, туђ језик, туђ дух, туђи обичаји; кад вам се у млађане главе и млађана срца све већма и већма упија слатки отров модерпих француских романа; кад вам и измишљени јунаци и јунакиње тих романа по који пут могу саучешће улити, по коју сузу из ока вашег измамити: — мислим, да ми нећете замерити, ако вам препоручим, да узмете у беле руке и ово неколико листића, да проучите из њих праве патње и ираве болове, који су па дичну сународницу вашу наваљивали, и с којима се она целог века свог јуначки и победно борила, па да њеним примером још за рана снажите и челичите своја нежна срца, да у вреви светског живота не клонетс под првим ударима противне судбине, већ да се одважно и јуначки борите и побеђујете, као што је то и Стана чинила. * А сад мир пепелу твоме, врла жено, а вечити спомен имену твоме и у српском и у братском јелинском народу.

И С к Е А . ЈЗРО.Т 5. Српска те је колевка одљуљала, а класична земља старих грчких јунака и мислилаца примила је твоје утруђене кости у своја хладна недра. Тво.ј се прах меша са прахом Милтијадовим, Аристидовим, Сократовим, са прахом толиких великана јелинских чија ће имена живети, док је људског рода на овој земљи. Дивна те дружина у своје коло прима ! Почивај мирно у тој светој земљи, у земљи културе и слободе, у земљи натопл.еној обилном крвљу бораца а мученика за најсветије интересе човечанства ! Твоје име нека буде копча између два народа, који су погрешке прошлости своје дугогодишњим робовањем покајали, који имају сличну садашњост, а којима предстоји и ерећнија будућност, ако их брг^тска слога и љубав буде одушевл.авала. Али ако би зла коб онет посејала међу нас семе раздора и неповерења, онда нека твоје име постане чаробни тализман, који ће нас опет измирити и на заједпичку цел упућивати. Ј. ЂАКВАРЕДИ IX ПоКИСЛЕ колибе мале, а из га1авв ваџв Као змијица тангса плавичаст дим сб дижк, СвАПУЛА НИДЕЉА света, а стаги деда Тома КлЕЦАЈУИ и тгесућ, телом до вгха звонаге стиже, Нлд њиме1 облаци мутни, а доле у магли село, ГгОБЛ .е и пуста земл.а и 1-1а њо.т лишће свгло.

И стагац замону звоно, а звук свечано, тихо Кб талас заплива селом ломет1 се о избе мале. Људи се пог.ожно кгсте, а жене у чистом гуху Са децом молећ, се Богу кандило пгед свецем 11але, деда ТоМА јеца, и звоно дгшћући вуче, КоЈЕ МУ ПОСЛЕДЊУ ПАДУ ДО ГГОБА ИСПГАТИ ЈУЧЕ. X Мрачна јесења нои . . . Дубока тишина свуда, А под овлаком мрачним ваздух се једва миче, И с лучем чунови мали кб звезде по геци плове, РиБАГИ бацају мреже И један другог кличе, А гека студена ћути кб витез стаги седи У својој немођној руци кад оштгу палу гледи.

А с чуна допире песма : у њој су страхотни гласи, Кб да у тихој ноћ.и звоном на пожар зову ; Са очајним страшним треском кб да се зидови гуше! Чуј, како пуца пламен у славом тгшчаном кгову . . . А затим звуци се губе, чује се тише, тише, Кб да студени ветар пусто згаршнте врише. XI Мртво и пусто поље студена кишица ква.си, А грм опаљен муњом црни се сред сухе траве, Тамо чађава черга, а ватга у њој се дими, И весео чује се жагог и црне смеју се глав13 ; *) Нодатке ове саопштио ми је г. Михаидо Сиасојевић, рачуиопођ Краљ. Сри. Државне Штамиарије, син Стојне, сестре Станине.