Nova iskra

ВРОЈ 9.

II 0 В А И

С К Р А

СТРАНА 273.

министарство и министарство унутрашњих дела. Научни свет био је ааступљен са више универзитетских професораЈ који су у раду конгреса узели живог учетћа. На том конгресу, коме је за почасног председника изабран Стигер, учествовало је 560 лица. На конгресу сви референти беху сагласни у томе: да кад год је на време заиочето иуцање, усиех је био неизоставан и градјв саречеи. Саопштено је и мноштво појединих случајева, који су показивали, да је онде, где није пуцано, град произвео своје упропастилачко дејство, докле у области где је пуцано, града није било. На основу свих ових реферата конгрес је донео оваку одлуку : „Пошто су узети на знаље резултати, који су постигнути пуцањем у Штајерској, Далмацији, Пијемонту, Ломбардији, Млецима, Емилији и Тоскани, конгрес Је убеђен, а) да смо пуцањем за одбрану иротив града ударили путем, на коме има јаких изгледа за успех у решаваљу важне проблеме отклањања града, б) да су у овој години постигнути успеси такви да не могу бити бољи, в) он жели да области, у којима су ове године чињени први огледи, нађу пута и начина да одбрану од града уреде на основи добијеног искуетва." Као гато се види, Стигеров метод одбране од града шири се све више и више, с тога не може бити на одмет, ако о овоме питању изнесемо мисли професора Др. Ј. М. Пертнера, директора аустр. централног завода за метеорологпју и земљин магнетизам, из његова предавања држаног у метеор. друштву у Бечу 20. јануара ове године, којим се предавањем у ово питање уноси, нешто више светлости. 2 ) „Питање, вели предавач, које се свакоме вамеће, то је ово: „Еако је то да се пуцањем утиче на стварање града?" Ја знам да нисам у стању да вам на ово питање задовољавајући одговорим, нити позитивно нити негативно. Али ја морам на то да подсетим да у случају, кад нисмо у стању да се уздигнемо до разумевања каквих појава, никојим начином немамо права, да одричемо оно што не разумемо те да нам се не би десило оно што се у своје доба десило Арагу, који је кишу од камена и сличне кише објавио за немогућне, а на скоро за тим дочекао је, да га једна киша од младих жаба убеди о противном, или као Ајгу-ју, који је доказивао да је телеграфисање преко океана помоћу кабла немогућно, док је у скоро за тим телеграф преко атланског океана врло добро радио, или као једној комисији париске академије, која је огласила да никаквих изгледа нема да се може саставити динамо-машина, а већ после неколико година састављена је Грамова машина." „Али како да представимо себи дејство пуцања против града ? Две су тачке, које овде долазе уобзир: дејство звука и снага из прангијина левка избаченог заковитланог ваздушног колута." „Не може бити о томе сумње, да је у старо доба сматрано, да јек од пуцња из обичних прангија помаже од града. Звоњење против града, не узимајући у обзир религијску страну, има у основи исту мисао. Намештањем левка на прангију, нема сумње, дејство звука на облаке бива много јаче. Готово је природна потреба, да се у тренутку кад настане суморна тишина, која улива зебњу, и која је претеча јаке холујине, изазове хука и урнебес, и то што јаче. Човеком завлада осећање да се 2 ј О во иредавање ироФ. Дра Пертнера отштамиано је у расирави: А1ћег<; 811§ег'в ^еМегзсШзаеп т ЗШгшагк уоп С г , ЗизсВшј;. Огак 1900.

у овој тишини пред холујином спрема нека несрећа, а да се кварењем ове тишине несрећа отклања . . . ." „Али да звучни таласи као такови могу пореметити процес стварања града, о томе немамо ни једног физикалног доказа. Кад бисмо на пр. узели да се помоћу звучних таласа могу произвести потреси, који би испод нуле расхлађене каиљице, што су у доњим облацима, довели до смрзавања, чиме би се на један пут прекинуло даље стварање града, то би се против тога могло навести, да се звучним таласима не може произвести никакав потрес ових прелађених капљица, већ једновремено треперење истих напред и назад, а без потреса прехлађене капљице не могу се смрзнути. Оно овде не може бити никаквог исцрпног говора о утицају звука на процес стварања града, из простог разлога, што нам сам начин по-' стајања града до сада није познат. Али по нашем знању звук нити може утицати на електрину у облацима нити на убрзаност смрзавања прехлађених капљица, као што не може ни механички потрес од вредности произвести." „С тога прелазимо одмах на другу могућност: на дејство ваздушног заковитланог колута, што се јавља код новог начина пуцања против града." „Било је то у септембру 1897. г. —ја не бејах још потмуно примио дужност директора државног метеорол. завода, —• кад је штајерски земаљски одбор тражио од централног завода једног експерта, који би присуствовао Стигеровим огледима у Виндигп-Фајстрицу. Као такав буде одређен Др. Траберт, и из његова извештаја први пут сам сазнао о постајању ваздушног заковитланог колута, који је избијао из левка на апарату за пуцање са великом јачином. Г. Стигер показао се као врло добар и објективан проматрач, јер је овоме заковитланом ваздушном колуту још од почетка приписивао најважнију улогу при пуцању против града. Да бих г. Стигеру обезбедио приоритет у открићу заковитланог колута и његове јачине, навешћу од речи до речи званичан извештај Дра Траберта од 11. октобра 1897. г., он вели: „При том се показује да при сагоревању метка постаје заковитлани колут као код обичног дима од дувана — који се види у одбијеној сунчаној светлости. Овај се заковитлани колут диже брзо у вис са разговетним и далеко чујним фијуком. Проматрања показаше да се овај фијук могао чути до 13 секунада, а кад није било ветра и на тихој ноћи могао се чути и преко 20 секунада." ,Па и о механичкој снази овога ваздушног заковитланог колута знађаше г. Стигер у неколико још онда. Тако он прича, да је једном био изненађен кад је видео, како је једна ласта, погођена тим колутом пала мртва, а Др. Траберт у свом извештају о огледима, који су чињени у његови присуству, вели : „Кад је за тим, да би се добили тачни резултати, предузето пуцање на једној незнатној коси у хоризонталном правцу, показало се,. да се под утицајем земљине површине заковитлани колут или сасвим распао, или да је код нешто веће елевације са свим скренуо са свога пута, тако да је више пута ударио и у саму земљу, од чега су стабљике од кртоле почеле јаче да се повијају." Поред свега тога ондашњи експерти полагали су мало на трајност и механичку снагу овога заковитланог колута, и приписиваху му само узгредно значење. Али сам Стигер приписиваше сву важност овоме заковитланом колуту, чији му фијук даваше меру за дејство метака. По трајању фијука, што га производи овај