Nova iskra

СТРАНА 274.

Н 0 В А

И С К Р А

БРОЈ 9.

заковитлани колут, ои је увек ценио ваљаност метка и апарата за пуцање. Али је, као што је речено, на механичку снагу овога ваздушног заковитланог колута заборављено, докле пије на конгресу уКазали професор Роберто у овој ствари своје огледе саопштио. Он могаше да извести, да је колут при хоризонталном пуцаљу једном иа 70 метара даљине провалио јак оквир. Ствар је ова узета олако, шта више смејали су се томе. Али је Стигер одмах био на страни Робертовој, и огледи последњега дали су повода за свестраније испитивање у овоме правцу." „Ова испитиван.а и отуда добијени резултати, значе пак најодсуднији корак у новом начипу пуцања против града и непогоде. Ова испитивања учинила су, те је оцена научног света о дејству пуцања против града далеко повољнија. Ове најновије огледе, подстакпут од Стигера, извео је г. Визсћш^, деловођа фирме нећака Карла Грајница у Грацу и руковођа гвожђарске радионице ове <$ирме у 81. КаЉагеш у на^атштг-у. И ја сам са Др. Трабертом и другом господом био више од недеље дана сведок нанретка, што га је постигао г. Сушник. Ако се новим начином пуцања буде заиста спречило стварање града, за то ће се највише имати захвалити труду г. Сушника, чије ће се име увек поред Стигерова имена помињати..,." „Приликом пуцања у 8<;. КаШагеш-у на ЈГамингу ми смо гледали како заковитлани ваздушни колут лети у вис са необичном брзином, како нолети из левка у облаке готово као какво ђуле, и слушали смо разговетно његов |Јшјук 20 до 28 секунада, кад год је пуцано са на.јбољим барутом и из најбоље удешених прапгија са левком од 4 метра висине. Али чудновату енергију ваздушног заковитланог колута могасмо упознати тек при хоризонталном пуцању. На да.љинама од 40, 60, 80 и 100 метара беху намештени нарочити оквири. Где је. колут ударио у ове оквире, он је пообарао онде обешене мотке са теретима на њима, који беху у платненим завојима; исцепао је на оквиру разапету дебелу хартију (хартија је имала издржљивости 12 килограма), разваљивао уковане дашчице; ломио је 3 сантиметра широка и 1 - 5 сантиметар -високе дашчице, разбацујући комађе далеко —један пут 18 метара — и т. д. Једно велико псето — дога —-које је погодио, два пут се преврнуло и изгубило вољу да даље остане на месту где се пуца." „Ето, у овој механичкој сили ваздушног заковитланог колута нашли смо енергију, која даје могућнОсти да се за утицај на процес стварања града истакне довољан узрок. На жалост, ми, као што је казато, процес стварања града познајемо сувише мало, те да бисмо могли изближе објаснити начин дејствовања овога ваздушног заковитланог колута, који и преко 1500 до 2000 метара висине зацело још задржава знатан део енергије. Он у сваком случају може у облацима произвести потрес, и лако је замислити, да таки потреси имају дејства која ремете процес стварања леда или га сасвим спречују." „Али зар се на стварање града не може утицати у којем другом облику, а не само звучним таласима, или заковитланим ваздушним колутом ? На сваки начин пада у очи да је Стигер веровао да је успех постигао — могућно са свим случајно — и пре него што је употребио левак, и да су и други тврдили и тврде, да и пуцање без левка има неког дејства. Па не само то, већ је изнет и вазор, да ваздух, који се пуцањем диже у вис, дејствује

загревајући, да производи испаравање и топљење у облацима. Али је са свим извесно да је ово са физикалжн' гледишта немогућно. Но да ли није можда могућно, да се пуцањем олакшава изједначење електрине између облака и земље, да се постиже отицање електрино и на тај се начин уклања једап, ако не главни чинилац при стварању града ? Што меци дејствују више у висину, тим би боље испало ово посредовање, тим би било поузданије дејство, и с тога би морали најбоље дејство имати Стигерови аиарати онако савршено израђени и онако унотребљепи, како их је израдио и употребио г. Сушпик. Ја знам да сам овде додирнуо ћутке вазда одликовано Стигерово мишљење о дејству пуцања против града. Свакојако пада у очи, да се према више пута поновљеном Стигерову твр!)ењу најзнатније дејство пуцања против града састоји у томе да, чим отпочне иуцање, севање муња престане. Ово су опажање многи на копгресу у Казали саопштили, ударајући на то веома јаким гласом. Али ни о томе не да се ништа друго роћи него то, да нема никаквог поузданог доказа који би такво схватање могао оправдати. С друге стране утврђено је, да кад се у маглу пуца, малене капљице слију се и падају тако да се, после дужег пуцања, над местом где се пуца, види плаво иебо. У Италији чак се и то тврди да се исто дејство показује и на високим облацима." „Према томе како да одредимо свој положај према пуцању иротив непогоде ? Ми не можемо одрицати да со у енергији заковитланог ваздушног колута палази могућност, да се утиче на процес стварања града, па можда и на сам процес стварања непогоде, а одатле излази да се пуцање против непогоде не може просто одбацити. Шта више, ми нађосмо неких основа, који не мало иду у прилог пуцању против непогоде у његову новом облику." Оволшсо о овој ствари професор Др. Пертнер. У прилог пуцања нротив непогоде може се навести и оглед професора Дра Крајшнера у Дармштату. Пзему је испало за руком, да у својој лабораторији произведе падање града у мањем размеру на овај начин : „Кад се две полове жице какве јаке електрипске струје тако наместе, да једна од њих улази у суд с водом оздо и допире близу до водене површине, док друга долази озго близу до водене површине, но недодирујући исту, и за тим се пусти јака, високог напона струја која, да би се изравнала, мора да прескаче прекинуто место између крајева на воденој површини, начини удубљење у облику пајпре плитког, а за тим све дубљег и дубљег левка, из кога избијају водене капљице са необичном жестином. Ако се око воденог суда рашири хартија, то се брзо опази, да више не искачу водене капљице већ мајушне искре леда, по облику налик на зрпа од града. Али читав овај оглед испадне рђаво, ако у околини не влада потпуна тишина. Најмањи ваздушни потрес услед брзог покрета руке онога који је у близини, или нешто јаче дисање, већ су доволзни да спрече стварање леда, и онда се добијају само водене кап.љице, права киша. „Са свим сличне прилике владају у тренуцима пред појаву града, с једном само разликом, што вода није доле већ горе, и није у течном стању, већ у облику водене паре, која је близу тачке згушњавања, које настаје одмах чим се ваздух пспод поменуте тачке охлади. У осталом и у домашају непогоде има онако исто супротних