Nova iskra

СТРАНА 284. Н_0_В А год грсх да учиниш, у тој књши такса била је одређена дена и ти си се могао новцем искупити. Тако нпр. родооскврњење имало је своју цену, и то: већу, ако се за њ зна , мању, ако се за њ не зна. Цене : за убиство човека, једна; за убиство детета, друга; за прељубу, за кинђурење за крађу и т. д. Ако си, дакле, био што згрешио, могао си се врло лако опростити греха. Таксе су биле одређене за индулгенције, а трговци су их разносили на све стране и продавали. Путовали су у лепим колима, праћепи тројицом коњаника. Ишло се тако господски, да би човек помислио, вели мој хришћанин од кога ово позајмљујем, да је то какав кардинал, а не обичан трговац и калуђер просјак. Кад би та свита била близу каквог села, један би из ње отишао сеоској власти као изасланик и рекао би : „Милост божија и светог Оца је пред ваптим вратима.'* Тад би се на мах све у селу подигло. Свештеници, калуђери, калуђерице, општински одбор, учитељи, ученици, занатлиски еснафи са својим заставама, људи и жене, млади и стари, држећи у рукама запаљене свеће, излажаху у сусрет трговцима, уз пратњу музике и свих звона на сеоској цркви. Најпре би се поздравили, и онда су се упућивали цркви. На челу спровода носила се иапска була опроштаја на плишаном јастучићу или на чоси изатка.ној златом. За њом је ишао најстарији међу трговцима индулгенција, са, великим црвеним крстом од дрвета у рукама. Цела та литија кретала се свечано праћена песмама, молитвама и димом мириса. Звук оргуља дочекиваше у храму калуђера - трговца и остале који су ишли за њим. Крст који је он носио стављао се пред олтар : о њ се вешаше грб напски и догод је он ту стајао, месно свештенство, покајници и под-комесари долажаху сваки дан, после вечерње да му одаду почаст. Један се, нарочито, између свих ових калу1)ера-трговаца био истакао својом великом ревношћу око спасавања људи од грехова — Тецел. Он је био главни комесар, и за то је имао осамдесет форината месечно и све трошкове. Оем тога имао је право на кола и три коња, али његови споредни приходи прелазили су много његову плату. Вели се да је једном у Фрајбергу зарадио за два дана две хиљаде форината. Кад би се крст, заједно са папским грбом, подигао, онда би Тецел изашао на предикаоницу и почео би проповед. Хвалио је вредност индулгенција, у присуству гомиле која је дошла на ово спасоносно место. „Индулгенције су, вели Тецел, најдрагоценији и најузвишенији дар божији. Овај крст (показујући црвени крст) је толико исто моћан колико сами крст Исуса Христа. Дођите, и ја ћу вам дати нисма снабдевена печатима, којима ће вам се опростити сви грехови, чак и они које бисте били наумили доцније да учините. Нема ни једног греха тако великог да индулгенција не може да га разреши. Чак, ако би ко, што је нема сумње немогуће, ако би ко хтео напаствовати Марију дјеву, богомајку, нека плати, нека плати добро само и то ће му се опростити. „Помислите дакле да вам језа сваки смртни грех иотребно, после исповести, кајати се седам година, било у овом животу или у пургаторијуму, и сад узмите колико се смртних грехова почини у једном дану, колико за недељу дана, колико за годину, колико ли за цео живот! Ах ти грехови су готово неизбројни и због њих ће се

И С К Р А ВРОЈ 9. паклене муке трнети у пургаторијуму. Овако, међутим, помоћу ових писама ви можете задобити једном у своме животу потпуни опроштај свих својих ваших мука и свих својих грехова." За тим је трговац постајао све ватренији и почињао је после овога обраћати се и непосредно. „Свештениче ! племићу ! трговче ! жено ! девојко ! младићу ! говорио је он — чујете лисвоје родитеље и своје друге пријатеље који су умрли и који вам из бездане дубине довикују: „Ми трпимо у страховитим мукама. Мала милостиња би нас ослободила, ви можете да је дате, али нећете!" — Завршивши то, Тецел би се за који тренут заустављао да види колико њих се прихватило за кесу, па, ако би их било мало, он би постајао још безобразнији. „У истом тренутку, настављаше он, у коме новац зазвечи на дну мога ковчежића, у том истом тренутку душа ће изићи из пургаторијума и одлетеће, ослобођена, на небо. 0 глупачки л,уди, готово слични животињама, који не разумете милост која се тако богато на вас излила! Па ипак, д5те, небо је још отворено .... Одбијаш ли ти, зар, да у њ уђеш сада ? Па кад ћеш онда ући ? Оада можеш да искупиш толике душе. Цицијо и немилостиви човече ! За који динар ти можеш да ослободиш оца свога пургаторијума. Ти мора да си ужасно неблагодаран кад нећеш да га спасеш. Ја ћу бити оправдан на дан страшног суда, али ви, ви ћете бити у толико строжије кажњени, зато што сте пренебрегли једно овако велико спасење ... . Ја те уверавам, обраћао се он ма коме од присутних, кад би ти имао само један капут, требало би да га скинега и да га продаш, да би само могао добити ову милост. Господ Бог наш није више Бог ; он је предао сву своју власт папи". Овако страшне речи и ово непосредно обраћање дрешило је многи сиромашни чворић у коме се крио по неки динар уштеђен од мучног рада, али зато папска је каса била пуна и грешницима су се опростили грехови. Сваки који би платио за индулгенцију, добио би „опроштајно писмо." На писму је било написано да се Н. Н-у опраштају сви грехови које је починио, ма како велики били и ма због чега били учињени. За тим у њему је стајало и то да је он сада враћен у ону чистоту и невиност у којој су били кад су их крштавали. И, најзад, да ће у тренутку смрти Н. Н-а врата којима се улази у место мучења и страдања бити за њ затворена, а да ће му, на против, врата која воде у рај бити отворена. Разлика између Свете Године садашње и продавања индулгенција у време пред Реформацију је само у том.е што су пре трговци сами носили индулгенције грешницима на ноге, а сад морају они да долазе у Рим да би их добили. Поздрав твој Ро/г.

. -

Вечерња молитва. Сликао Ф. Жмурко. — Поред чланка о овом ведиком нољском сликару, доносимо у овом броју његову Вечерњу молитву, која га јеувела у свет избраника. Ова је сдика претеча остаднм ведиким Жмурковим радовима, а веома је карактеристична за Жмурков начин сдикања. Трг у Новом Саду. — У низу српских градова, међу најугдедније и најзнатније додази Нови Сад. Он је поред Загреба и Карло-