Nova iskra

СТРАНА. 285.

ваца, снажан српски центар у којем су многе културне и иросветне ј установе. Нови Сад је седиште бачког владике, у њему је Сриска Матица, Велика Гимназија, Девојачка Школа, Сриско Народно Позориште, Сраски Дентрални Р1овчани Завод, Српска Читаоница, Женска Добротворна Задруга, разни одбори многих просветмих и културних заклада и других установа којима је племенит позив: чување ерпских интереса и културни развитак српског народа. Спољашњи изглед Новога Сада веома је допадљив, јер је, и поред немачко-мађарске најезде, још вазда већим делом својим у српским рукама, које га држе и чувају колико је год могућно од туђинских незаситљивих пожуда. У данашњеа броју доиосимо слику трга о тржном дану. И поред народносне мешавине трг одржава сриски тин, јер је већина продаваца српске народности из самог града и његове околине. Развалине ШЂепанграда нод Благаја Сликао Ж. Ајдукјевич. На путу од Мостара за Невесиње развалине су овог града који још носи име и по Влагају. Град је овај подигнут на повисокој стеновитој купи, која се усамљена подиже из равнице. Основа му је иеправилан чствороугао. Име Шћепан-град добио је по Херцегу Шћепану. Манастир Ковиљ. У плодној дупавској равпици, као предстража фрушкогорским манастирима, иодиже се ова лепа српска богомоља које слику доносимо као прилог низу осталих лепота српских земаља и српских творевина. Горњи тон рене Дрине (слвкао Хуго Шарлемон). — Ето је валовите како дере кроз уске теснаце, како ваља дрвље и камење, како потмуло брујц у снажном току. Наши је песници крстише: валови том, меЈјО.ч алсменитом, водом хладном, реком суза и сраских уздаха.... Са обеју обала њезиних величанствен је поглед који напаја срце и душу најлепшим надама. Пуцање нао одбрана од града. — Ова је слика као објашњењс уз чланак истог имеиа. Град Столац у Херцеговини. (Сликао Р. ОтенФелд). — Ио лепоти својој — црви је у Херцеговини ; по старини — још из римског доба; по знаменитости — седиште некадашњег силника Смајил-аге Ченгијића! Поред свега овог, што је већ довољно, Столац се истиче н високом температуром, која се у његовој котлини једначи с оном у арабијској Џеди. Лети се голо стење, којим обилује овај град са својом околином, толико загреје, да се не може од тоилоте руком дотаћи, а због чега нема ни воћне свежине.

Н А У К А Прибор за писање у старо доба (приложак културној историји). Прибор за писање није био један исти код свију народа, већ су разни народи, а у разно доба, имали и различан прибор за писање. Написи на камену беху најобичнији, јер он беше најпостојанији да очува оио што на њему беше написано. Вавилоњаии, — како нам Плиније прича — своја астрономска посматрања бележили су дуже од 7 векова, и то на цигљама. Код Грка био је обичај да пишу на црепу, и у неким пределима Мисира нашли су се таквп исписани црепови, чије се постоље рачуна да је било у добу кад је се Христос родио. Бронза се није употребљавала само за документе које су хтелл да очувају, већ и за препоручена писма у званичним пословима. Изгледа да су Римљани имали каиге од бронзе, а такве су биле нарочито оне, које су требале да стоје у архиви царској, и у којима су биле привилегије колонија. Много је била распрострањена и употреба олова. »Ко ће ми допустити — узвикује Хироб — да моје речи избележим. Зашто да их не могу исписати на оловној таблици са дршком од гвожђа, или да их длетом издубим на камену ?.« »Беоћанп — вели Паузаније (књ. IX) показаше ми оловни савијутак на комс је била исписана песма Хезијодова о месецима и данима, само што су слова била временом веома исхарчена.« Стари народи умеди су као и ми, да овај метал израде у врло танке плочице, и може се узети, да је пре, но што је била позната употреба напируса у Италији, олово употребљавано од римских власти за објаве, Закључци сената, који су се на цара односили, урезивали су се на слоновој кости; а по слоновој кости писали су црним мастилом људи са слабим очима. Нрерађену, учињену кожу, као писаћи материјал, употребљавали су у старом доба азијски народи, Грци, Келти и Римљани. У Бриселској Библиотеци налази се пет књига Мојсеових (Пентатеух)

на 57 уједно ушивених кожа, у дужини од 50 рифи. Детрарка имао је кожни огртач на којем је ири одању иисао песме, ако случајно није имао при руци артије или наргамента. Тај је огртач још 1527. г., као какву скупоцену реликвију показивао кардннал Садолет. За писање унотребљавана су и црева животињска. Зонарес ирича у својим Аналима, да је Цариградска Библиотека — која је изгорела под царем Василијем — имала Илијаду и Одисеју исписану златним словима, и то на цревима змијским, у дужини 120 стопа. А Амброзијева Библиотека у Милану чува један диилом који је писан на рибљој кожи. Пергаменат је изнађен тек у 2. веку пре Христа. То је име дошло од града Пергамума, где је по свој прилици не изнађен већ усавршен иергаменат. Сем белог и жутог пергамента имали су стари народи још пурпурни, нлави и љубичасти. На шареном пергаменту писали су златним и сребрним словима. Најстарији рукописи, што се за такове зна, писани су на пергаменту. Документа пергаментска имамо тек од краја 7. века. Они су но кадшто изванредно велики, тако нпр. онтужба против Темплера, која се чува у Париској Виблиотеци, велики је 30 рифи. Пре и после унада Варвара нергаменти су врло ретки. У то време употребљавани су већ садашњи пергаменти, те су уништавајући нрвобитно писмо нисали поново нреко њега. Оваквом лудачком уиотребом, или боље злоуиотребом пергамената, што је бввало нарочито у Риму, уништена су многа литерарна блага. Рукописи ове врсте називају се иалимасести. Дешавало се да на неким палимпсестима испољи првобитно нисме, да се може читати. Тако су се нашли Фрагменти Лнвија, Цицеронова расправа о републици, Институције Гајуса и т. д Плиније мисли, да је прва материја на којој је писано било лишће, управо савијуци од палмова и слезова лишћа. Сиракусци при јавном гласању писади су своје пресуде на лишћу маслиновом, зато се процедура која је у Атини звана остраиизам, у Сиракузп звала иетализам. До краја 6 века служило се спољном и унутрашњом кором различитиХ дрва, и од тога су иравили књиге. Отуда долази да је реч Пћег (лика) код Римљана значила и књигу. Најстарији писмени споменици што их имамо писани су на дрвету. Један натнис на дрвету сикомора метнут је у гроб мисирског краља Мицергтуса, нађен 1837, г., у трећој пирамиди мемфиској (садје на чувању у Инглеској); рачунато је од изналазача његова, да му има 5900 година. Хинези су писали нре изналаска своје артије, дакле пре 2000 година, на дрвеним и бамбусовим плочицама, и неко се од тих таблица чувају још и данас као скупоцени споменици старина. У Грчкој и Пталији био је обичај да се документи од важно-. сти зарезују у дрво. У Пританеуму код Атине налазили су у првом веку после Христа остатке дрвених таблица, на којима је 40:.) година раније Солон нисао своје законе. И Драконове таблице биле су од дрвета, као што се види из речи једног шаљивог песника, кога Плутарх цитира: „позивам за сведоке законе Солона и Дракона, на којима сад народ своје зеље кува«. —У Риму резали су законе — док још није било стубова и бронзаних статуа — на растовим плочицама, које су биле постављене на Форуму. Свештенички анали, у којима су бележени политички догађаји, били су по свој нрилици нисани црним мастилом на таблици која је била обељена, и те су табле звали аНгаш. Таблице су стајале пред кућом првосвештениковом, и нретило је се страшним казнама онима који би се усудили да их скину, или да их у тексту измене. Ти су анали вођени до 120 година нре Христа, алп употреба албума одржала је се и даље, и још под царем Теодосијем објављивани су закони на дрвеним таблицама које еу биле обељене. У мртвачким сандуцима мумија налазило се идатно ^које је било исиисано словима, те изгледа да је тај материјал служио као неки религијозни докуманат. Тако ирича Лиеије, да су Самнићани свечане церемоније — којима су почињали својо војне ноходе иротнву Римљана — вршили по једном старом упуству које је било испнсано на платну. Сибилске нњше биле су од исте материје. Доцније је платно употребљавано и за обичне књиге. Тако је цар Ауре■ лије наредио да се његова дела испишу на нлатну. И не само норезни регистар у римским архивама, него и закони многпх царева били су исписани на илатну. Једно писмо Симахуса тврди нам да се место обичног платна, употребљавала свила, идајетај обичај нореклом од Псрсијанаца. Папирус је нека врста трске, чије је стабло окружено кожастом опном, из које се справља више врсти артије. Први квалитет звао се у почетку хијератска или света артија, јер су па њему иисане свете књиге. Ласкајући Августу, тај свети напир ирозвао је се доцније царски а друга врста у почаст Ливије жене Августове назват је ливијски. Граматичар Фанијус изнашао јебио начип, како се