Nova iskra

ОТРАНА 332. ; П 0 В А узнемиравало. Кад и кад сетио би се одела, али би се у исто време сетио и своје јадне собице и материна рада Он је знао врло добро како се његова сирота мајка мучи. Ах ! колико је пута зими долазила са посла озебла, уморна, па ипак је доносила тако мало новаца као своју зараду! Зато он сада не осећаше никакве жалости кад виде своје излизане панталонице и поцепану обућу. Ту се сети и Бориних јучерањих речи у школи. Ух ! помисли Миша: како може томе да се радује? И то ми је нека радост, узети онај капут и панталоне које је јуче Пера имао на себи? • Ту му некакав камичак уђе кроз подерани ђон у ципелу, и он се саже, извади га врло мирно, без љутње, на против, беше чак и весео. Једном-два, још и поскочи и за мало беше у школском дворишту. Деца су сва била нестрпељива, чекајући да чују и друго звоно, да уђу у разред. На скоро, звоно зазвони и ђаци појурише готово један преко другог у школу. Кад учитељ уђе, ларма, шапутање, препирање о звонцету, буботак за какав удар добивени на пољу, почеше мало по мало престајати. Господин их опомену да пазе да лепо певају, да се после подне не осрамоте на Врбици. Поче певање. Певало се као увек у основној школи. Лаза је водио, а остали су помагали. Миша је од срца певао, и ако није имао никаква гласа. Господин их је враћао по неколико пута и после једног сата, у девет, престадоше с певањем. Тад им Господин рече да пазе на ово што ће им сад казати: — Децо, више ништа нећете имати. Сад ћу вас одмах пустити. Али, пре но што вас пустим,_желим да вам кажем неколико речи. Кад вас пустим, нека сваки од вас оде својој кући и нека се спреми за Врбицу. После подне нека сваки дође умивен и чист. Ко би ми ма најмање неуредан био у томе, њему нећу дати да иде на Врбицу. Сваки, и најмање сиромашан ученик, то ће моћи учинити. За одело, пак, ко какво има, у онаком нека и дође, Леио је да дете има ново одело, али нека они од вас, који га немају таквог, не мисле да је ружно доћи у староме. Нека оно буде ма колико старо, само да не буде тако поцепано да је срамота од света који вас посматра. Пазите на ове моје речи, и тако урадите. Сад лагано излазите. После подне у један сат да сте сви овде. Они лагано излажаху, док се не дочепаше врата учионице, а чим из ње изиђоше, појурише једно за другим. Кад Миша наиђе, господин га заустави и запита га, како је? Миша иромуца нешто, што учитељ не разуме, али га ипак помилова. Сад је Миша још задовољнији био. Ишао је брзо, али тако да је неки пут тако убрзавао свој ход као да га у тим тренуцима нека јача снага тера. Н>ега је господин помиловао, ма да он није најбољи ђак. Шта више, неких пута деси се да не научи задаћу, и господин га ипак не грди. Рачун је прилично знао, али Историју није баш лепо одговарао, и господин је увек добар према њему. НиКад га ни за шта није грдио, као друге неке који су се тукли каменицама. Премишљајући о свему овоме, он уђе и у своје двориште. Мајка је била у шупи, у неком послу. Кад је не нађе у кујни, зовну је и замоли да му епреми воде и сапуна да се умије, за тим јој исприча све што им је господин казао. Н>егов јејезичић говорио слободно, задовољно, као што увек говоре они који причају нешто што

& 6 I 1.1. - . ; Г.РОЈ 11. им је мило. Она је све то слушала и беше веома радосна. Кад јој он исприча и оно што је господин рекао о оделу, она не могаде да га не упита: — Па шта ћу с тобом? Ја теби нисам ништа купила нити за тебе одкуда добила. Ти мораш ићи у томе староме — и ту га добро погледа. Он погледну опет своје одело и весело јој одговори: — Па добро ! — Чувши ове речи, она му притрча и рече му: „Није, Мишо, мајка је тебе преварила. Донела сам ти врло леп капутић и панталонице од госпође Љубе: одело њенога Сташе. Нисам само хтела да ти кажем, хтела сам да те изненадим." Тад она приђе камину и извади испод њега одело. Кад га Миша виде, би му непријатно, сети се опет Боре. Не, он, Миша, никада неће узети то одело! Мајка га посматраше, он и не приђе оделу. Она му рече да га проба, а он јој одговори, да не мари да га проба, Тад она притрча њему, бризну у један нервозан плач и као ван себе грлећи га поче исггрекидано и кроз плач: — Ти не ћеш, је ли, чедо ? Је ли, моје добро дете?... Ти не ћеш да ожалостиш своју мајку? Ти не ћеш да носиш туђе старо одело да те бије рђа ? — Ту она погледа с пуно мржње одело и згази га ногом, као да хоће :^а нешто да му се освети. — Је ли, Мишо, мајка ће ово овде да прикрпи п ту она показа руком на поцепано место на капутићу. Тако исто ће и ове рупице да иоправи. Па и ове панталонице, и то ће мајка да поирави. Ципеле ће да очисти па ће бити као нове. Кошуљицу ће ти дати ону што је јутрос спремила за тебе. ПГешпрић ће се ишчистити, па ћеш све лепо имати, само нећеш никако узети ову рђу да носиш. — Миша тек сад једва доби прилику да она чује његове речи које је до сада толико пута понављао: „Јесте, мајко, јесте: нећу ја те гадне ствари". — Да, гадне, сине мој, узвикну она и одвоји се од њега; дохвати онај капут и панталоне па их као какву најпрљавију ствар завитла на' ђубре. Неке сусетке, видевши је онако разјарену, зачудише се и хтедоше да је упитају: шта јој је? али им- она не одговори ништа. Загвори за собом врата и рече Миши да се спреми да се измије, а она ће му оправити до подне све гнто му треба. У њеном јадном животу било је по неки пут веселих дана, али оваких никада. Миша, пак, једва се уздржавао да не запева својим рђавим гласићем : „ Оаштвје Воскреаепије". 1'им, 1900. • 1 ПЕОМА 0 МРТБОМ ОРЦУ ИоКОПАЋУ ГРОБАК ОВДЕ, да сахраним срце млад ј иокојиика оиојаће црна туга, бод и јад. НАД ГГОБОМ ЋЕ ЗАКУКАТИ Кб РОД0ТЕЉ ЖИВОТ МОЈ, ПгОЦВИЛВЋЕ ННОГЕ НАДЕ, СИРОТАИА ЕЕДНИХ РОЈ. А ЈОШ КАД БИ ОПА БИЛА, Па да чује јаук тај, МоРАЛА БИ ИОЛУДЕТИ ЧУЈУћ 1?ЛЕТВУ, КРИК И ВАЈ. Д, Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ