Nova iskra

В?ОЈ 11. НОВАИСКРА ОТРАНА 331.

лепо синко, проговори она кад он заврши и однесе пропис опет У собу. За тим му даде оно мало што је било у кући, да вечера. С почетка га је гледала како је јео. Питао је : хоће ли да јој ирича оно штојеслушао мало пре на улици, о вуку и лисици? И не чекајући њена одговора, он поче причати. Она га је донекле слушала, за тим оде у собу, оставивши на н>ој врата отворена и рехсавши му да он настави причање. Ушавши у собу, наслони се на свој кревет и, за мало, заспа. Он јој, међу тим, причаше врло живо. — Видиш, мајка, рече он кад заврши причу: мени је веома жао сиротог вука. Он је био тучен од онога газде чији је сир лисица крала и још је њу вукао на леђима. Је ли, мајка, да је ту лисица били врло рђава? — Је ли да није истина што нека деца кажу да има и људи таквих? — Могао је он питати још дуго, ништа не би дознао од своје мајке коју је умор био толико савладао да је мало била спремна да слуша причу о вуку и лисици и да мисли да ли има таквих људи као ова лисица. Он уђе у собу и виде да мајка спава, и као што је увек у таквим приликама радио, не хтеде је будити, него и он, после мало времена, леже. * Она је још прошле недеље била решила да у суботу, кад је Врбица, не иде на рад, него да остане код куће и да му прикрпи и удеси когпуљу. Тако је и радила. Јутрос,

на Једну страну, аово његово старо на другу. Поче поредити његов капутић са овим добивеним и виде да је његов изношенији, масне јаке, покварених рупица. Овај добивени, пак, није био баш толико рђав, шта више, без мало, могло би се рећи да је готово нов. Кад сврши тај прегдед, она узеде панталоне. и прсничић. Све беше онако исто као код капута. „Па зашто онда он не би узео ово одело кад је овако добро?" Помисли она. „Зар не би боље било да изиђе у овом оделу него у свом старом?" :—• Ту она цогледа и у једно и у друго одело,. као да она треба да јој одговоре: хоће ли узети једно или друго. Тренут-два стајаше тако размишљајући о томе, кад јој се учини као да се Миша буди. Кад осети то, наједаом зграби оно добивено одело, па га баци у онај празан простор у коме је било. „ПГта? Зар ја да учиним то ? Не! Не! Изношеније је, то је истина, али ћу ја њега мало поквасити и превући пеглом. Јака! Јаку ћу му очистити сапуном, па ћс бити као нова; рупице ћу му прихватити и биће добре. Панталоне исто тако". — Ту се она оСмехну. Погледа на одело под камином као да хоће да му се освети. Кад Миша устаде, ништа је није питао, ништа тражио. Каза јој да им је господин рекао да не доносе књиге,јер ће се још вежбати у иевању: „ Оиштеје Воскресеније ..." Она му да-дс да доручкујо п оп за тим оде у школу. Ишао је весело, .брзо; ништа његову дети.н»у. душу ннје

ЧУДОТВОРНА БОГОРОДИЧИНА ИКОНА У ЧАЈНИЧУ. (Јликао X. Шардемон.

вечеру. Пољуби је у руку, и оде у собу. За мало, дође ј и донесе пропис да га покаже мајци. — Ево, мајко, јутрос сам добио четири. Госиодин ми је казао да већ почињем лепше писати. Ако наставим тако, вели он, нећу више имати као пре двојака и тројака. Питао ме је и Рачун и Српски. Нисам знаонај боље, али господин се није на мене љутио и није ми казао да не знам ништа; још ме је помиловао по глави. Она је све то слушала, али јој је мало било до тога. Оно што је она мислила било је: шта ће сутра бити? Хоће ли му сутра казати за одело и хоће ли му га дати да га обуче ? , •— Лепо, Мишо,

кад се дигла, одмах му је, пошто се уверила да он није иишта сазнао о оделу, нашла ту кошуљицу, прегледала и видела да ће му моћи поднети. Узеде обућу, виде да на њима нема потпетица и да су дотрајале. То су још оне које је зимус о Божићу добио у школи, као сиромашан ученик. У осталом, кад се очисте, биће и оне приличне. Нађе и његово, једино, одело. Панталоне су се биле и доле исцепале и излизале, али њој се ипак не учинише толико рђаве. Кад их добро разгледа, оде још једном у собу да види како Миша спава, и кад риде ,да тврдо спава, врати се у кујну затворивши врата за собом. Као помамна извуче оно одело испод камина. Простре по циглама то добивено