Nova iskra

ВЈРОЈ 11.

Иов А'ИСКН

У томе му тренутку допре до )'шију тужна вика животиња, и то га опет освести. — „Не, ви јадне животише не треба да пропаднете ради мене!" рече он, скочивши, „пре ћу сам веровати. . Он се пожури задњим вратима од куће, где су слуге и слушкиње журно износили намештај. „Ето господара!" повикаше плачући , и показаше један другоме голе ноге ... „Оставите то!" викну он, „спасите стоку!" Секиру једну нађе уз пут. Њом развали задња врата од штале, која воде у поље, јер двориште је већ. море од пламена. Као у сну виде како се градина и ливада испунише светином. Довукоше и сеоски шмрк, а и на путу од Хеленентала зачу се живост. Три, четири пута уђе кроз пламен, а слуге за њим. па онда паде , од болова онесвешћен, насред запаљене штале .... Узвик један, продирући, из женских уста отвори му још једном очи. Учини му се као да види Јелисаветин лик, као губећи се у маглу, изнад његове главе, па опет наста мрак око њега. — — — XXI. ЈИ | У први освит пође врло жалостан поход нуп.-м за Хеленентал преко јесење рудипе. Двоја јадна кола иђаху лагано једна за другима. На њих беше смештено све, што је још преостало од имања на рудини. У првима, увијен у сламу, опкољен покривачима, њихов господар ■—• покривен ранама, онесвешћен. Бледа, дрхтава женска, која се брижно над њим нагињате, била је другарица његове младости. Тако га је она себи носила кући. .. „Да га склонимо код које од његових сестара", рече господин Дуглас, али она положи руке на Павлове груди. с којих су спадале изгореле крпе од хал.ина, као да га хоће за навек за себе да присвоји, и одговори : „Нећемо, оче; он ће к нама!" „Али твоја свадоа, дете —- званице!" „Шта ме се тиче свадба!" одговори она, а весели младожења стајао је узбезекнут поред ње. На другим колима било је оно мало намештаја, што се спасло, један орман, неколико фиока, с рубљем, кн>игама и с тракама, земљане зделе, ведрица за млеко . и ду гачка лула очева. — Али куд се део овај? Једини, који би можда могао дати обавештења, лежао је овде ван себе, можда већ у борби са смрћу. Да ли је утекао? да ли је пронао у пламену? Слушкиње су му нашле собу празну, а о њему никаква трага. „Не слутим ништа добро", рече стари Дуглас, „јога увек је :имао основе за безумл^е, па ако му сутра нађемо кости у развалинама, биће ми јасно, да је сам запалио житницу, па,се онда бацио у пламен." Али бага када хтедоше ући на хелененталске вратнице, чуше са стране пред житницом тужно сквичаЊе пса и спазише туђе псето које је наслонило предње шапе на тамну неку масу и с времена на време вукла за нешто, што је личило на крај од хаљине. Уплашен нареди Дулгас да се стане и пође онамо. Ту нађе траженога као лешину. Ј1ице му беш е ужасно нагрђено, а руке још у пола иодигауте, као да се намах претворио у камен. Поред њега беДге разгајен лонац, а кутија од палидрваца пливала је уЈбаруштини од петролеја, који се разлио но глибов^тцм |*раговима од точкова као по олуцима. Тада скрсти седи џин руке и очита за со молптву. Када се врати колима, задрхта но свему телу$ а очи му се паводнише.

„Јелисавета, пбгле онамо", рече он, „ено леша старога Мајерхефера. Хтео је запалити наше имање, па га је Бог убио." „Бог не нали житнице!" рече Јелисавета и осврте се на изгорело имање, са кога се дизаше у мутном освиту тамноплави дим. „Али зар то није Божја вол>а, што смо спасени ?" „Ако нас је ико спасао, учинио је то овај ?" рече Јелисавета. „ПГта? Зар он жртвовао све, зар он постао паликућа —• само да —" „Питај га !" рече она тихо, и у све већем страху удари се рукама у груди и поче гласно цвилети." „Дај Боже, да још једном могне одговарати", прогунђа Дуглас. Затим нареди неколицини слугу. да леш старога пренесу у кућу. Послаше и за лекара, а он се сам хтеде одвести до сестара, да их извести. Зоуњена лица изиђоше званице пред кола која стадоше пред окићеним доксатом. „Јелисавета, како ти изгледаш ? Јелисавета, чувај се!" повикаше рођаке и хтедоше је узети са собом. „Бежите", рече она, и одби с изразом ужаса руке које је милоеаху. И весели младожења, који је ове ноћи играо само врло јадну улогу, при1)'е и огледаше да је наговори, да се склони од тога немоћнога тела. Али га оиа премери збуљеним погледом ф; главе до пете, као да се не сећа, да га је икада видела. — Можда се у њему појави осећај његова ничптавила. — Збуњен и уплашен остави се ње. Рођаке прекшињаху старога Дугласа који је шетао горе доле пред шталом чекајући да се сиреме кола. Нзегова еилна прса дисаху тешко, његове се седе, густе веђе скупљаху, а из очију му сипаху муње. —Изгледало једа се ужасна бура ломи у његовој души. „Смилуј се!" викнуше жегге, „склони Је.гисавету, - опа треба да се опорави, ■--г- изгледа као да ће полудети." „Ако је тако, како опа каже", говорио је он преда се, „ако је све сиоје жртновао ! —— Гром^ и накао, оставите ме на миру!" викну гга жене које га беху опколиле. „Али помисли гта Јелисавету", гракнуше огте — „у двапаест ће сахата доћи свештеник — како ће она изгледати ?" — — „То је њена ствар!" викну он, „оставите је! Згга огга добро гггта чини !" У пстом тренуттсу, када Павла скидопте с кола, дође од вратггица гомилица слугу који су носили летп његова оца. — — Једно за другим упепгс оба тела у белу кућу, а пас пође за њима магаући реггом и њупткајућп. Био је то жалостан спровод. — Јелисавета наредц да се ТГавле одпесе у њену собу за спавање, закљуЧа тграта- и седе тгоред постеље. Узалуд су молиле ро1>аке да их тгусттг унутра. Отсо једагтаест сахата доћо лекар и изјагит, да ће да остане крај болесника до другога јутра. То му јо било лако, јер је био давнашњњ пријатељ куће, па је био п сват. Мећутим нареди да се телеграфокнм путем потраиси каква болпичарка. 1 „Зар не смем ја остати код њега?" упита Јелисавета. ■ „Ако можете!" одговори он зачуђено. „Могу !" одговори она са загонетниЈГ осмехом. .Ро|.аке закуцаше поново. „Слгилуј се, дете!" виКнупте кроз врата, „треба да се обучепт, треба да идепг пред грађански суд. Дошао је свештеник." „Мо5ке опет!отићи !" одговори огга. Напољу се злчу. лсагор , н младожења пегпто савотоваше .