Nova iskra

IЈРОЛ 11

ГТ 0 В А И С К Р А

СТРАНА 349.

Мушицшт. Његоио оОцчно расиодожељо. то је тиха сета, и он је елсгијав као Стерија. Његова поезпја, иа колико уметничие. вредиости, бида је и остдће једнако туђа широ.ј публици. Њему је замераио да никада иије певао о ошш »то је шегове сапременике занимадо. Така се међутим, пе може учинити ииједном песпику из омладинског времена. Кад је на пр. Јакшић рекао : »Ја видим бојио поље »Равницу пусту ту »Ја гледам браћу моју »У боју рањеиу ...« он је гледао и вндео нешто што су, у том тренутку, сви његови савременици видели и гледади, бар у мисдима. Али кад је Војислав, бегајући из своје савремености чак »на дно реке«, казао: »Реко, бистра реко, депоте ти твоје! »Разгрни ми часом чисте груди твоје, »Да сагледам чуда, да угледам рај ; »Да прегазим поља ру.јнога корала, »Да походим дворе од чис.та кристала, »Иа да причам носле лепоту и сјај ...« кад је Војислав ово казао, он је гледао у свом сну ношто за шта се иико од његових савремеиика није интересовао. Немогуће је више се бавити о уметностп ради ње саме, и немогуће је више се одвојити од народа, иего што је то Војнслав учинио. С истријског гдедишта, појава је таког песника у нашој књижевности разумљива. Ои се јавио као реакција омладинским песнпцима. За то што су ови сматрали поезију као средство у сдужби националне мисли, а парочито за то што је њихово гдедиште влададо тако дуго да га је публика иостала већ сита, за то је и Војислав, који је за њима дошао, морао пасти у другу крајност, и сматрати да иоезија нп.је средство него диљ. Ми бисмо рекли да, ни у хрватској књижевности, ова нова гакола којој припадају песници као Хегез <1о 1а Магаја, није постала случајио. И њој ће бити историјског разлога. Као год што смо ми до Војислава уносили у књижевност тежње патриотске, тако су Хрватн уносили у књижевност, поред теасњи патриотских, још и тожње вереке, тежње нолитичке, тежње соцпјално-политичке нтд. Нова школа би имала да буде, па првом мосту, протест противу католидизма и шовинизма у књижевности. Из тих разлога она је доста симиатично нримљена одсрпске странке у Троједниди и у Примор.ју, док је на против овиро наиадана од хрватских надионалиста. И ето тако је питање о томе да ли је уметиост циљ или средство, ностало ту готово политичко иитање .... Кад се хрватски Хегеа упореди с нашим Војиславом, одмах се опажа ова разлика. Војислав се ипстинктивно држао тог начела да је уметност сама себи цил. Може бити да му је оно било и непознато у почетку његова певања. Он се могао угледати на поједине песнике за које би случајно дознао у току свог читања без плана, ади он никада није поставио себи задатак да нравад једне иарочите шкоде нренесе у нашу књижевност. Он је био оригиналаи. ТБегове песме изгледају пеусиљене, природне. За то је јемачно и требало тако много времена, док се оназило како је деда његова поезија необична, вештачка и аристократска. Хегез, међутим, пре него је и једног стиханаписао, био је уверен да уметност треба да буде сама себи циљ. Он пева у једном маииру који је позајмио од извесних страних књижевника. Он нринада оној књижевној шкоди чије се присталице, нрема земљама, називају декадани и симболисте, естети, сецесионпсте и т. д. Он је усвојио од њих и по неке ситниде. Он узима за мото својој збирци стихова један стих из једног Микел-Анџедова сонета: то за то што и они, ради што веће оригинадности, цене више стихове тога вајара, него све његово вајарство. Од цвећа он најрадије помиње љиљан: то за то што је љиљан њихов изабрани цвет. Од тодиких Афродита које су нам далп разни вајари и сликари, он наводи баш Афродиту Сандра Ботичолија, не за то што би то бида најлепша Афродита — нама је она увек чинида утисак једне смрзнуте и бојажљиве девојчице без ведике телесие лепоте — него то чини за то што је божанствени Сандро једап сликар којим се куне сваки нравоверни декадан, симболист, сецссионист, естет. Декадански и симбодистички песници имају обичај да у својим стиховима више пазе на њихову музику, него на њнхов смисао: зато је и Хегез сматрао за своју дужност испевати неколико музичких сонета, од војих је један ш а е в I о з о, други арра810па1о, трећи аЛа§1о. Његово песме изгдедају писане но једном шаблону, истина модерном, и управо и1гга иодерном, али тек но шаблону. Ми осећамо да у њима има нечег срачуњеног и намештеног. Док их читамо, ми и нехотице' пазимо како су нанрављепе. Иначе, књига Вокадаро имада је да буде зборник љубавних стихова. Она је посвећепа једиој жепп коју је песник крстио име-

иом Зое, јемачно с исто онолико права с кодиво ј_е и себе крстно Хегез-ом. У целој књизи нема можда ни једпе песме која се не би на ту жену одпосила. Све оне, на безброј разних начииа, казују једпу исту ствар, несникову љубав нрема њој. У том су погледу ка; актеристични они сонети намењени годпшњим временима. Они почињу као оииси а завршује се сви издивима несникоие љубави која је неочекиваним начином доведена у везу са сва четири годншња времена. А.ли љубавно несме Хегез'ове нпсу као љубавне песме других несника. И на нр. између њих и Змајевих Ђули&а има тако мало сдичности да човек нивада не би ревао да онн и ЂулиИи нрипадају истој врсти лирике. Хегеа је у својој љубази естет. Марвизица Зое нека се не вара: уз пркос уверавањима која јој у својим безбројним стиховима даје, Хегез пе воли њу. Мо;ве је тегпнти само то што он не воли ни једну жепу лично. 111то он воли то је леноту. Пред своје »мистичве сонете« он ставља ове стихове из ЈоасМш Ди Ве11ау. Хјз ,, о топ ате, (1и р1пз ћаи1 схе1 ^чтТбе, ■1и у роиггав гесоп§по18ћ'е 1' 13ее <1е 1а 1)еаи1е, ди'еп се тоиДе ј' а<Јоге, Овом моту одговарају поједини стихови у његовој збирди. На пр. ХарФе, на војој још и сад пребирам, на којој душа само љеиост чезне иди: Ах тужна ли је за љепотом чежња, оном ко ствара љеноту у мислн ... Иди, најзад, деда песма која носи назив Иа извору сласти, и у којој се вао извор сдасти представља »вечита љепост«. Хегез јс иристалида Платонов. У једној леиој жони он види само идеју леиога остварену. Он је гледа оним очима којима се гледа уметничко дело. Он подробно онисује њен косгим, то и део декор сред кога се она јавља. Дворанам сјајним Вокадаро вуће одзвањаде су фруле и виолини у мевом складу, страствеио и врућо: ох, слатки мој менует Бокеринн ! Вила си њежна с чпнвам' у бјелипи, вирећи иа ме вроз лепезно нруће, а ношке твоје ндесној у вјештнпи брзаху — будећ у срцу чезнуће. Дрлсећи смјерно шепшр на три кута, са оном бјелом власуљом на глави, ручиде твоје љубљах много пута док оздол нујне фруле и виолини спајаху наше душе у љу бави : ох, слатки мој менует Вокерини ! Очевидно је да овде иеснику није тодико стадо до Зое, колико до извесиог естетичког утиска који Зое има да нроизведе ток комбинована с извесном материјалном средииом и с извесном музиком. И човев чисто сумња, да ли је тај сјајни бал у Вовадаро кућо имао само да нојача ону пријатну сеизацију коју је несник добио од Зоине нојаве, или је обрнуто Зоина нојава имада само да нојача оиу нријатну сензацију коју је песник добио од тога бада. Или несма која почиње речима У цркву си ме евала на рочиште, и из које је доста навести последње строФе: У полутами стали смо нод дувом кб новајиичве дугае. Дрхтада си када ти младо тједо ових руком. Уљенва доље у трјему се згаси, оргуљна цјев је ^ахнуда из Таме: ти се све чвргаће винула уза ме. И у овом случају песник је тражио једну парочиту сеизацију, сензацију сласти сред стрепње и тајанствености. Очевидно је да му ту сензацију иије могда дати Зое ван извесне материјалпе средипс, и да је та материјадиа средина била допекле потребнија за ностигнуће оне сензације коју је песник тражио, него и сама Зое. Једну нарочиту сензацију тражи ои и у несЈш У аољима, и то сензацију сдободног, паганског живота. Он хоКе да се вепча са својом драгом у иољима, онда кад с ведрипе у жарвом љету, пламти сунде златно. II онда наставља: Цврчав ће нјеват међу зрелим житом жетелску химну, зрнато ће класје нудкетат живо, гибљућ вдаћу витом. Ох, пољско благо, мирисио сугласје, ми љубимо те жаром и усхитом!