Nova iskra

СТРАНА 328.

11.

те куКе, па ћете онда појмити како је тешко астроному одговорити кад га упитате да вам представи облик видљиве васионе! Пре свега, поглед на звездано небо при ведрој ноћи задржава нам се на једној беличасто-светлом и неравном траку очевидно звездане природе: то је Млечни Пут или Кумовска Слама. Она као неки појас обавија Земљу и сав Сунчани систем и пружа се скоро у правцу једног од највећих кругова небесне сфере. И кроз ман>е дурбине види се како је састављена као од неке звездане прашине, а већи телескоии набрајају тамо зведа на милијоне. Многа опажања уверавају нас, да је наше сунце једма звезда из Кумовске Сламе. Оно је само једна јединица у милијонима. У распореду звезда опажа се, да су оне све већма збивене у колико се већма иде Кумовској

ту партију само с једне стране, док би нас спољна иартија обавијала са свих страна у облику једног великог круга. Ну оваки закључци ослањају се само на мало знакова, те с тога су и спекулативни испитивачи у том смислу постали мало обазривији, од кад су им факта почела одрицати њихове системе. Ма како било то у самој ствари, извесно је ипак — у колико се то данас може рећи — да највећа количина видљивих звезда чини велики скуп у облику равног слоја, састављеног од звезда на милијоне. И вероватно, да ће земаљски човек задовољавати своје научне амбиције у астрономским испитивањима само у границама ове васионе која се види и да ван тих граница никада не можемо поцрпсти ни један научни податак.

ЧАЈНИЧЕ, ГРАД У БОСН1« Слами, а у том се правцу виде и све ситније звезде. Та се околност потпуно слаже са фактом, да је Еумовска Слама управо један слој звезда у који смо и ми утопљени као један најситпији делић. На самој Кумовској Слами виде се и одвојене партије као огранци који су такође састављени од звезданих јединица и прате главни правац Кум. Сламе. Онде, где се ови огранци сједињују са главном партијом Кум. Сламе, опажају се места знатно сјајнија од осталих. Таква појава слагала би се врло добро са ствар ношћу, ако би Кум. Слама била састављена од две пар тије: спољне прстенасте и унутрашње прстенасте или дискоидалне (котурасте) и то тако , да равни прстена и котура граде извесан угао међу собом. Наше би се Сунце налазило у унутрашњој партији II ми би по томе видели

. С.шкао X. Шарлемон.

Има и таквих небесних прилика, чија је природа још доста тајанствена, а то су маглине или небулозе. То су бледе прилике које се већином виде само кроз велике телескопе. Да ли то нису светови који се тек стварају ? .... Можда !.. . али су те прилике у сваком случају тешње везане за Кум. Сламу него ли за звезде, јер их је све више по броју у колико се иде даље од равни Кумовске Сламе. Па какав је онда састав видљиве васионе ?....-Један слој звезда и два полуса небулоза!.... Све то изгледа непомично у бескрајним даљинама, а у ствари се све то окреће, креће, јури, зрачи топлоту и светлост, а можда се око њих окрећу — од нас за навек сакривене у зрацима звезданих маса — милијона планета, ва којима гмиже живот у најразличнијим облицима и најразличније интелигенције.