Nova iskra
Б*>ОЈ 11.
НОВА ИСКРА
СТРАНА 327.
бисмо Једва могли одржати шешир на глави и дигару међу уснама ! Кад би се маса Сунчева разредила подједнако у једној лопти, чији би полупречник био једнак половини звездане дал.ине , тада би се постигла толика разређеност какву је тегако појмити. У милијон кубних километара једва би се могло наћи материја за који незнатни делић грама. То је управо као толико разређен гас колико и најбољи вакум што га можемо наградити својим најсавршенијим апаратима. Није искључена могућност, да у просторима међузвезданим има материје у разређеном и тамном стаљу п у всћој количини. Ну многа факта су противу тога и питање о томе било би чисто хипотетичко. Позитивна наука може рећи само толико, да у васиони једино имају звездане масе, да су тамне партије заступљене само у планетама и астероидима, чија је маса незнатна према звезданим. А пошто се главна маса у васиони налази на врло високој температури, то је и количина енергије, коју она има, огромна према количини материје коју захвата.
При погледу на звездано небо изгледа, као да се та сунца скоро додирују међу собом, а у ствари су толико удаљена, да свако од њих може дати уточишта неколиким планетама, где би се живот могао развијати, можда сличнији нашем, него ли што то ми и можемо замислити. Ми, до душе не смемо тврдити, да баш свако сунце одржава по какав органски свет, али индукцијом би се могло доћи до таквог једног закључка и то скоро са она, :;ом истом вероватноћом као и за сваки други закључакчији је предмет нашег непосредног учешћа. Многобројна та сунца нашега аеба истина нас не греју каквом топлотом, јер је ми непосредно не опажамо. С тога многи мисли, да та телеса нису усијана. Међу тим, ми смо навикнути да увек видимо како велике количине топлоте распростиру усијана тела. Сасвим је дакле ириродно закључити и то, да је и свако тело, које зрачи своју светлост, у исто време и усијано. Посматрајући пак на нашој Земљи у маломе рад обилате моћи васионске, можемо закључити сличним пу-
ИБАРСКА К/1ИСУРА. Фотог] Видљиви део света састављен је у највећој мери од усијане материје , која је груписана у лопте, веома удаљене међу собом. Те су лопте сунца. Вероватно је, бар у опште, да се око сваке од њих окрећу планете, релативно хладне и незнатне масе, на којима се развија живот! Многе су свезде двојне. Једна се окреће око друге за извесно време, а средиште тога окретања је заједничко тежиште њихових мас&. Ово уже друштво сунаца некад је састављено и од три, четири па и више чланова који се тек телескопима могу разликовати. А има и читавих јата звезданих, где се по више хиљада сунаца крећу у | доста узаном простору васионе и групишу као у неке облаке налик на оне мушице чији се ројеви виђају лети при заласку Сунца.
•аФски снимио Д. Ј. Дерок. тем и да је све оно настањено што је у опште подобно за становање. Земља је само једна веома незнатна мрвица од васионе и она свакако није могла исцрпсти баш сву васионску моћ стварања кад је настањена од полуса до екватора и то тако да једни становници живе на рачун других и т. д. $ № * Разлажући ово до сада ми смо скоро неосетно дошли до доста тачне идеје о ирироди видљиве васионе, али ако желимо одредити и њен облик, тада се осећамо научно веома сиромашни. Томе се не треба ни најмање чудити, јер је том сиромаштву узрок врло прост. Запитајте једнога човека , који од постанка својег није никако изашао из куће, да вам представи спољну архитектуру