Nova iskra

БРОЈ 2.

НОВА ИСКРА

СТРАНА 5 9.

наотавника, 0 иесми и аевању био је управо круна ове прославе и, да се послужим изразом свога друштва: »то је била химна песми". Концерат је и завршен Хамидијом. За тим је настало послуживање и играље, уз свирку ,, Виле^, Београдског тамбурашког друштва које се у тај мах десило у Скопљу. Ово весеље наставило се и по подне. Свет је долазио и одлазио, а споредне улице и кровови околних кућа беху препуни гледалаца игре и весеља у дворишту гимназијском. На игранци беше и повећи број наше заблуделе браће, која се топљаху од задовољства, слушајући дивну српску свирку и играјући своје народне игре. Тек у мркли мрак разишао се свет, хвалећи свечаност и забаву. У вече је био концерат с представом. Тој забави присуствовао је само Г. Фирмилијан, наставнице Више Женске Школе, наставници гимназијски и три четири позвана странца, једва толико је простор допустио. Остала публика беху ђаци из гимназије. Певање је и опет ишло врло лепо и складно, али представа је задивила све присутне. Даван је ТриФковићев »Школски надзорник". Позорница је била према приликама и простору лепо удешена и декорисана. Али наглавније беше сама представа. Она је текла лепо и без запињања и ако не беше шаитача. Представљачи су се држали доста природно и слободно, чисто не би човек веровао да су то ђаци из VI разреда и да ти приказивачи никада нису ни завирили у какво нозориште, а камо ли видели и гледали представе. Победу је однела „Савета", учитељева ћерка: њу је такође представљао мушкарац коме су баш пред саму представу обријали његове лепе науснице. Његово држање, и ако је нешто висок за женску Фигуру, било је одмерено и ириродно; говор лепо удешен, јасан, разумљив и опет женски; а певање му беше изврсно. Кад се све узме у обзир, то беше једна од најбољих пијеса тога вечера. Певање и представа толико су раздрагали присутне, да су остали у игри и весељу до 3 сахата, изузимајући Преосвећенога Г. Фирмилијана који је отишао после представе. После оваке прославе и онакога задовољства странога света, није чудо, што је културна победа српска и што је онако испала и забава у корист сриских основних школа овдашњих, која је приређена 2|. о. м. у хотелу »Турати«, чији је локал био тога вечера препуњен, које домаћима а још више странцима. Ово је била права иобеда. Забаву су походили најодличнији гости Сконски, на челу којих је био сам валија са својом свитом. Па све је присутне учинила ова забава велики и дубок упечатак а поглавито на валију који је око 11 сахата наредио, те је и његова ћерка (девојка и јединица) доведена на забаву, на којој су ови гости остали до 2 сахата по поноћи. Чистога прихода пало је на каси 600 динара у злату. Но највећа је добит ипак културна иобед а ! Једљн стран&ц.

Руска идила (сликао Н. К. Пимољенко). — Дах нечега блиоког и ородног веје из ове слике кад је Србин посматра. Да ди је доиста тако или то долази од сриских симпатија према руском народу, не умемо рећи; тек нама је драга ова одика која нам износи један иди.шчан моменат из руског сеооког живота. Мз старог Ниша (по ФотограФији). — Слика представља Нишку Сахат-Кулу и куће око ње из године 1877. — У скоро ћемо изнети пред своје читаоце и некодике слике из данашњег Ниша. Представници српског народа из Восие и Херцеговине (по ФотограФији). — Како је орпоком народу у Боони и Херцеговини показује и ова наша одика народних представника који се до сада задагаше, а који ће и даље радити о добру народном. На овој слици нарочито пада у очи хармонија између народа и свећенства, коју би наши непријатељи врло радо помутили. Ради важности поолова о којима се ови избраници баве, износимо ево и њиховгР имена.

У првом су (доњем)' реду, с лева у десно: Перо Лазић, опгат. предоедник (Столац), Симо Танасић, члан одб. (Добој), Лазо Јовановић, предс. (Д. Тузла); поп-Стјепо ТриФковић, (Сарајево), Прото Јов. Пећанац, (Варцар Вакуф), Вој. Шола, (Моотар); Глиг. Јевтановић, (Сарајево); Коста Кујунџић, (народ. прваци); Хаџи прото Илић предс., (Тешањ) ; X. Миле Попадић, прота, предо. (Кључ); .Стев. Ковачевић, чл. одб. (Врчка); Риото Јовичић, предс. (Модрич). У другом су реду: Тосија Стаиић предс, (Градачац) ; Васо Црногорчевић, чл. општ. (Д. Тузла); поп-Лазар Марковић, свешт. и предс. (Мачковац) ; поп-Јов. Врањегаевић, (Добој) ; поп Никола Шкорић, (Вршани) ; поп Мих. Јовичић, изаол. свешт. из (Брчке); поп-Петар Макоимовић, предо. (Трново) ; Симо Јовановић, предо. (Бијељина) ; поп Коста Душанић, предс. (Прибинић) ; поп Стојан Тркулић, предс. (Језеро) ; поп Јеврем Станковић, предс. (Чечава) ; Коста Максимовић, изасл. (Шамац); Јевто Костић, предс. (Брчка). У трећем оу реду : Јово Наериловић, предс. (Гламоч); Милан Илић, предс. (Маглај) ; Тодор Јовановић, предс. (Обудовац) ; поп Стојан Врањешевић, чл. одб. (Бос. Нови) ; поп Ђорђе Поповић, предс. (Купрец) ; поп Луко Чупић, (Сарајево) ; поп Владимир Пејовић, протонамесник (Маглај); поп Димитрије Лукић, (Бијела) ; поп Душан Кецмановић, иротонамесник (Бос.. Коотајница); Никола Цикота, чл. о*дб. (Дубица) ; Коста Јовић, предо. (Вусовача); Гавро Попадић предо. (Коњиц); Неро Шантић, изасланик (Мостар). У четвртом су реду: Мих. Хаџи Стевић, предс. (Грачаница); Јово Јонић, предс. (Власеница); Стево Николић, пред. (Зворник); Цвијетан Бобар, предс. (Јања) ; Дамјан Павловић, предс. (Високо); Јован Ковачевић, предо. (Дервента) ; Стјепо Сршкић, изасл. (Сарајево) ; Миле Петровић, чл. одб. (Кључ). У петом су реду: Тодор Јовановић, иредо. (Обудовац); Симо Малић, подпредс. (Боо. Градишка) ; Мићо Којић, изаоланик (Рогатица) ; Перо Дрљача, предс. (Бос. Нови); Р. Павловић, иодпредо. (Сански Мост); Мих. Михајиловић, предс. (Жупањац); Ристо Кондић, чл. одб. (Приједор) ; Лазо Милиновић, предс. (Приједор); Богдан Милановић, изасл. (Бос. Нетровац) ; Јово Штековић, чл. одб. (Бос. Нови) ; Јанко Мисављевић, предс. (Бос. Дубица) ; Илија Иоповић, чл. одб. (Чајниче). Сконљанка (по ФотограФији). -— У прошлом броју донеоосмо слику Битољке, а у овом сеотре њезине Скопљанке. Судбина им је иста, невоље заједничке, па су им једнаке и наде. Гроб Кнез - Мнлошева оца (по ФотограФијн). — Вишња, мати Кнеза Милоша Великог била је прво удата у Бруоницу за Обрена, а после смрти његове преуда се у Добрињу за Теодора Михајиловића, с којим роди: Милоша (1780.), Јована (1787.) и Јеврема (1790.) —• Као кнез орпски подигао је Милош Велики храм у Горњој Добрињи, где је пренео из Средње Добриње прах оца свог и обележио га плочом на којој се чита натпис: , Овде лежи тЂло иоч. Оеодора, оца Мгове Светлости Госаодара и Кнлза СрбскогЂ Милоша Обреновића, кои му и ову свету иредстовћу цркву за уиоковнгв душе сазида и иодиже. — Престави се месеца Новембра 15, 1802. Вечна му иамлту!" Улица у Бјељнни (сликао ЈК. Ајдукјевич). •—• Вјељина је дивно српско место оа нешто више од 10.000 отановника. Насељеност околине и живи саобраћај обедежавају овај град као чисто трговачки, те му предстоји лепа будућност. Норед овег овог, најлепше му је обедежје јака српска свест о коју се до сада изломише многа копља. Арбанас (оликао Паја Јовановић). — Са чела му ое чита за што је на том месту. Улазак је забрањен, па ти је боље обићи око овог стражара него ли га ма о чему питати. Избор киета у Далмацнји (сликао Ј\ Отенфелд). — Обичаји су снажно обележје народности. Ето, и у делу српског народа што у Далмацији живи, поред највећег броја обичаја, једнак је и обичај о избору кмета. Кметовска палица, (( декрет» што га бирачи предају новоизабраном кмету, обичај је народни у већем делу Српства, а како ое у Далмацији врши показује ова олика. —

«