Nova iskra

СТРАНА 60.

Н 0 В А И С К Р А

П1Ч),1 2.

Божественнан олоужба; ио ориском народном мотиву, сложио Ст. Ст. Мокрањац. Ово је дело наградио Српски Архијерејски Сабор. — Доиота је ово једна од иајређих појава у нашој музичкој дитератури, како рече Г. уредник. Сдажем ое с њиме да је не треба пропустити без речи у јавности, па с тога се радо подухватам ове пријатне дужности. Оцењивати рад Г. Мокрањца нисам намеран. Њега су још пре седам-осам месеца оцениди стручњаци светскога гдаса: руска цензура за црквене композиције (пошто је Г. Мокрањац испрва намеравао, да своју сдужбу у Русији штампа). Она је изнела овакав суд: а Божественаја служба Г. Мокрањца служи на дику и понос не само сриског народа, већ и целог иравославља." Како је ова оцена, која у врдо мало речи веома много казује, за све православље, а оообито за нас Србе, од врло велике културне важности, како она као таква мора да интересује свакога Србина који прати душевне творевине свога народа и његових ведикана, то је потребно и расветлити Факта на основу којих је она донесена. То ће бити мој задатак на овоме месту. С тога хајдмо у цркву, да чујемо (( Вожественују службу." После песама иза Малога Входа чућемо коровођа где интонује В-(1иг за „трисвјатоје", т.ј. (( Свјати Боже. в Мелодија ове песме забележена је у Р-с1иг-у, и то схваћена на широкој основи. Она нам по своме органскоме склопу представља корал од шест стихова; пет са Ферматом на деветом такту, и један стих међу њима с Ферматом на петом такту. Свих шест стихова су у Р-(1иг-у. Хармонизовати корал од шест стихова, свих шест у једном тонском роду, тако да није монотон и без интереса, нити је обичан нити дак задатак. Ну компониста га је решио тако срећно и природно, да на први поглед изгледа, да решење његово није могдо друкчије ни бити. Сам текст песме а Свјати Боже. .захтева величанствену, мајестетичну музику, и тај је карактер, у потпуном смислу те речи, народној медодији и придодат вештом хармонизацијом. Већ први акорд доњега доминанта Г-с1иг-а, В-с1иг-а, даје речи (( Свјати" праву боју. Многога би композисту оно нрво В на слогу (( Свја ); завело на §'-то11, те евентуално целу мелодију као мод схватио, што не би ни у колико одговорило садржини саме песме. Други би можда на прво В узео доминантни септакорд од Р-<1иг-а. Оба се сдучаја не могу ни упоредити са дејсгвом онога у оригиналу, т.ј. доње доминанте В-с1иг-а. Почев од тога првога такта корачају гласови великим импозантним и поузданим корацима напред, врдо интересантно, како мелодички, тако и хармонски. По гдегде почињу да се јављају продазне ноте. Друга строФа, слична у обради првој, пружа нам нове хармоније и мало више покрета у гласовима. Трећа се строФа покрећо потпуно котрапунктски, имитујући тенор, који први има реч, уносећи тако већи покрет у гдасове. Интересан је у истој строФи тако звани ТгиззсМиав у А-с1иг-у, на в крјепки.» (( Слава оцу....» пева наизменце мушки кор, ' измешан са мешовитим. Покрет у гласовима бива још живљи. Пета строФа (( свјати безсмертни" образује кулминациону тачку песме. Ту је кор издигнут на највећу висину, ушестостручен, баси удвојени, ту долази до правога Форте, после кога се кратким путем враћа у пијанисимо. Шеста строФа узима са свим други карактер но прошдих пет, то је већ и темпом означено „ТгапдиШо е росо 1аг§о", која звучп у пијанисиму, а по карактеру тако, као да песму (( Свјати

Боже. /.» завршује анђелски хор с неба, пошто је Бог услишио нашу молитву, те се кор једва чује. Бас бриљира са контра В и великим С, које даје карактеру песме нешто ведичанствено и свечано, баш као педали оргуља. Завршеци свих шест строфа су у Р-с1иг-у. Из овога се јаспо види, како је компониста умео да штеди музичким средствима и тек на правом месту да их употреби, чиме је не само монотонију народне медодије откдонио, већ саму песму необично интересном и депом учинио. Хармонизација је врло занимљива, и може се свима нашим млађим музичарима препоручити као редак пример за хармонизовање и обрађивање корала овакове природе. Пошто је ђакон прочитао, чућемо наше ведико (( Алидуја.» Оно је у 0-то11-у, у темпу _Ап<1ап1 ;е. Почиње га тихо соиран, а затим прихватају остади гдасови по реду до баса. Сама медодија је, као у опште све народне медодије, врдо неправилно образована. То је карактеристика свих народних медодија. Још је пак интересније да сама медодија, тако кратког става, модудира кроз разне тонске родове. Почев од 0-то11-а, иде у С-то11, Р-(1иг и завршује се доминантом Р-то11-а. Хармонизација је интересн а имодерна. У другом (( Адидуја» налазе се два такта секвенца врдо занимљива. После завршеног кАдилуја 8 у С-с1иг-у, доминанти од Р, узима «И духови твојему" себи С-с1иг за тонски род. После овога, т.ј. пре и посде јеванђеља, чућемо у истом тонском роду: «Сдава тебје Господи 8 , тае81озо, које доиста звучи снажно, са пуно одважности и ведичанствености. Одговарања а јектенија такође су састављена из народних мотива и врло лепо хармонизована у пијану и пијанисиму. Особито је депо трипуташње «Господи помилуј 8 , које почиње пијанисимо и бива све јаче и јаче до мецофорте на крају. Сва су ова одговарања на јектенија дрзкана у С-с1иг-у, и то врдо тихо, ВесИапдо. Ти дијадози између свештеника и кора, ако се прециозно изведу, дејствују врдо повољно. Ну ако тога није, а уз то сдужи сдужбу још само један свештеник, те је број јектенија повећан (великим «Господи помилуј", (( Тебје Господи® и т. д.), то онда та одговарања поред све своје депоте могу постати монотона, јер тада их има двадесет и три на броју, међу њима су деветнаест (( Господи помилуј." Унети у та одговарања живот и разноликост, задатак јо коровођа. Пошто смо одговарајући на јектенија прешди у литургију верних, чућемо наскоро једно (( Амин» на тону Р, унизоно, пијанисимо. Иза овога (( Амин» почиње непосредно а Херувика 1-ог гласа", рађена по народним мотивима у Р-тоП-у, темпо Апс1ап1:е геН^шзо. Овде се компониста није строго држао народне мелодије са оним" сидним трилама и украсима, већ је умео вешто да их отклони и одбаци, а право језгро да задржи, и да поред тих основних мотива, не уносећи пак ни један туђ, даде комаду уметнички обдик и садржину. Мелодија ове аХерувике 8 , као и медодија (( Адидуја )) , подсећа придично на Грегоријево*) певање односно ијеније. Први став аХерувике 1 ' до «јако да царја 9 састављен је из четири деда. Прва два деда до (( трисвјатују пјесан" крећу се у потпуном пијанисиму. Тек (( трисвјатују пјесан (( је у Форте, за којим додази (( припјевајушче )) у једном фугату од три ноте, које се протеже почев од баса у I и II тенор, адт и сопран, па се опет после њега враћа у пијанисимо. Четврти део а свјакоје ниње", почиње тенор тихо са доњом доминантом Р-то11-а В-то11-ом, сматрајући га као тонику, а у другом такту упада кор са својим доминантом, и модудира у принципу шестогдасно, непрестано крешчендујући, док не дође до интересних секвенаца код (( отложим в са басом у октавама, посде којих се опет поступно враћа у пијанисимо. Интереоне су овде на крају код

") Папа Грегор у VI. веку, по њему име.