Nova iskra

ВРО.Ј 2.

П О В А И С К Р А

СТРАНА 61.

((Отдожим", као и у првом делу код атајно", имитације између тенора, сопрана и баоа, које и звуче врло добро. Не мање је оправдано поменути отворене паралелне квинте, одмах још у почетку код речи „херувими 8 и то на одогу ( ( ми», између тенора и баоа, што у оотмом није ништа ново, а.ш је врдо лепо нримењено. Ну много интереоније оу параредне квинте између баоа и оопрана, код речи кобразујушче" на одогу ( ( зу», које ое због алтерираног квинтоекот-акорда на Бев потпуно губе, та1ед, да их и вешто уво на први мах у кору може приметити. Део овај отав херувике рађен је оав контрапунктоки тако да је тешко одредити, који је гдао по мелодичком оаотаву лепши, да ли оопран, алт, тенор или бао. Гласови ое кроз целу ((Херувику 8 крећу тако природно и пријатно за певача, да сваки певач, сваки глас за себе, налази највећег задовољотва певајући је. У љој има довољно места, где оу тенору и ооирану пружене прилике да Покажу своју виоину, а тако исто басу и алту, своју дубину ; олушалац пак што чешће слуша, у толико налази више насладе у овој полифоној и мајсторски израђеној ((Херувици.® Она је једна од најбољих тачака у служби компонистовој. Бацимо поглед на руску, тако обилату црквену литературу, и повуцимо паралелу између наше Херувике првога глаоа и руских Херувика. Скоро све Херувике разних руских компониота, без разлике, само оу у дуру, што у осталом и одговара карактеру самога текота. Ну како у нашим народним неомама, као што је познато, превлашћује мол, како наш народ и радост и жалост изражава, то се та његова особина и овде опажа. Наша је херувика у молу. Даље ћемо наћи, да је први отав (,Херувике» до «јако да царја" код Руса састављен из три дела, и то тако, да ое први део понавља три пут придавајући му нови текст, и на крају трећег понављања обично је завршетак мало продужен у облику СоД-е. Као што сам напред рекао, цХерувика" Г. Мокрањца, има четири дела, где је сваки део за оебе друкчије обрађен. Могиви пак, који су заједнички у сва четири дела, одржавају органоку целину између њих и дају комаду потребно јединотво. 0 другом ставу «Херувике !> , «јако да царја", после Великог Входа нема ничег новог да ое каже. У њему нема ничега, што није било у првом делу. После завршеног «јако да царја" у Р-сЈиг-у (разрешеном молу) долазе одговарања на молбана јектеннја, која оу лако, проото и лепо обрађена. Она су у С-с1иг-у. После тих одговарања на молбана јектенија, чућемо песму (,Оца и сина 8 у С-диг-у, Апс1ап1;е тос1ега1;о. Она почиње једним 0- унизоно. Овде се мора поменути једна умешност Г. Мокрањца, у самом бележењу наших народних мелодија, а то је, да је ове ове краће ствари, које се не певају по такту већ по ритму, забележио онако, као што се певају, ритмички, а није их отезао у тактове. О ово су ое неки ранији скупљачи и обрађивачи тих мелодија грешили, натурујући овим ритмичким мелодијама на силу такт, коме ое оне не прилагођавају. Такт и ритам није овеједно ! После очитаног ((Вјерују 8 чућемо, оставши у С-с1ш>у, «Милост мира....», <(Н со духом твојим® и «Имами ко Гооподу." Ово последње у темпу АЉдш са дубоким басом и пијанисимо. «Достојно и праведно", такођо ритмички исписано у С-скгг-у Мос1ега1о, почињући једним § унизоно, не напушта тоноки род за све време, већ се врло интересно креће по разним својим хармонијама. Од меота ( ( Тројицје # где бао одвач<но прелази у велику септиму, од С на ћ, одакле се ((Лајттон" окреће низа степенице, развија се један велики крешчендо, од лијанисимо до у Форте, одакле се кратким путем врати опет у пијаниоимо. Сад приотупамо најсвечанијем тренутку у нашој сдужби, кулминационој тачки. Приотупамо пеоми, коју оу певали Јудеји при свечаном уласку Светитељеву у Јерусалим. Ту кор из пуних грла, у пуноме Форте запева свечано и одушевљено, Маев^ово, ((Свјат, свјат, свјат...», т. ј. «свети, свети, свети, Господе Саваоте, пуни су небо и земља славе твоје.» Код «Бдагословен грјади» и т. д. пређе кор од једанпут у пијаниоимо, одакдб почињу врло интересно пронађене оеквенце (бас ое креће у кварти), на који је начин и у музици представљено иеко кретање, ход, долазак. Са оваком оеквенцом кретање је живље, тако исто кор се постепено пење н у јачини, све дотле док не дође на потребну висину да изрекне «Осана во вишњих" т. ј. «Сдава богу на висини. 8 И ова је песма ритмички забележена. На овоме месту промени кор тоноки род и С-(1иг замени његовом доминантом. На тај начин чујемо «мало" и (< велико Амин", отпевана у 0-<1иг-у.

Пооде ова два «Амин ,) чућемо песму аТебје појем" у О-Јиг-у, у темпу А(1а^10 ша поп 1;ап(;о. Бао држи у почетку на једно девет нота орглпункт, на дубоком јј, док оотали глаоови певају пијаниоимо. Почетак ове песме је такође ритмички забедежен, а пооде «Тебје бдагодарим Господи... 8 предази у такт од 4 / 4 . Одатде, па до «И молим тн оја. ..» креће се кор непреотано у пијаниоиму о малим нијансама. Код «И молим ти сја, Боже.. .» мења се такт у 3 / 2 . Ту ћемо чути интереоантно Фугато почев од сопрана па до баса. Њиме је врло вешто имитовано звоњење од четири различна звона, као кад би једно за другим отпочела да звоне, почев од најмањег па редом. Последње «И модим ти оја» враћа се опет у 4 ј 4 такта, у коме кор и завршава песму. После «Тебје појем» додази «Достојно» АМап1;е ашша1;о, интересно у оваком погдеду, како по хармонизацији тако и по облику. Медодија «Достојно» креће ое непрестанце кроз О-диг и то између пет тонова а — е. Народна је медодија, буди узгред речено, врло монотона и примитивна, тако да би је многи музичар одбацио као неупотребљиву. Шта је о њом наш компониста учинио ? Он ју је пре овега иописао у тактове, затим је пуотио, као и код «Тебје појем», да бао држи у почетку оргдпункт на доњем § све до «присноблаженују.» Цео тај део дотле обра,ђен је инструментално, т. ј. подсећа на инструменталну музику. Од речи «Јако во нстину» и т. д. деди се тенор на двоје и пева фигуре у таквом стиду, у каквом ое ггаше за два ваддхорна, што дејствује врдо лепо и оригинадно. Код «прионоблаженују» стане бас са својим О и пусти сопран да почне сам «присноблаженују», затим прихвате алт и тенор, док код «и матер» не упадне и бао, и од тог места иду сва четири гдаса до краја заједно. Цеда је медодија одатде па до краја хармонизована у ^-Лиг-у, с мадим модудацијама, у колико то оама медодија допушта, те јој је тимо бар у неколико поменута монотонија убдажена. Завршетак је пун и онажан. — Чисто је невероватно, обазревши се на просту медодију «Достојно», да је могуће било у њега унети толико интереонооти, како у хармонији, такои у вођењу појединих гласова. После «Достојно» одговара кор у С-Диг-у на јектенија. Међу њима вредни су особитог помена «Велико Господи Помидуј", (( Ведико Тебје Господи» и «Велнко Амин." Пооле песме «Једин св]ат» у С-с1иг-у, написаној ритмички, долази «Причастен» у ^-(1иг-у, АЛа^ш ша поп 1ап1;о, почињућн петогдасно, т. ј. оопран, алт, два тенора н бао, при том са врло интересантним вођењем гласова. ( ,Хвалите» је став из три дела. Други део није ништа друго, већ поновљен први, оа другим текстом. Трећи део пак почиње четворогласно женски кор оа два такта «Хвалите», на шта му одговори мушки кор такође оа два такта «Хвалите.» Занимљиве су хармонизаЦије на сдоговима ли, — те, т. ј. а-то11 — II ступањ, а следује му VI е-то11- Пооле мушког кора почињу адт и сопран; за њима упада тенор с мадом имитацијом, а тако исто и бао у октавн, и у трећем такту (шеотом од почетка овог става) развије се ведико крешчендо у форте и ту корача кор широко и снажно у врло интересантним хармонијама н појединим гласовима, и изговара: «Господа с небес." Затим ое понови та} став и иде на секундо: «Хвалите јего во вишњих, алилуја. «3авршетак је снажан, пун и ведичанствен. спуштајући се у пооледња два такта до у пијанисимо. Цело се «Хвалите" даје врдо добро нијансовати. Посде «Причастног» чућемо : «Благооловен грјади. ..» које почиње у пијану и расте, крешчендује, све до речи «Бог Господ. ..."; занимљиве су овде већ поменуте секвенце. Ова је песма испиеана ритмички и хармонизована у В-(1иг-у. «Видјехом" је такође држано ритмички у В. Ове оу партије, које ое дају врдо брзо певати, понозвучне, са интересним хармонијама. «Да испољнатоја" такође је ритмички забедежено у В-с1иг-у; креће ое четворогласно све до «собљудн". Код (( собљуди» стане мешовити кор, а квартет од два сопрана и два алта пева у пијанисиму: «собљуди нас во твојеј свјатињи." Ово је место од ванредне лепоте. Код «весден» упада опет мушки кор и иде ове четворогласно до краја. Трипуташње «Адидуја» при крају је пуно снаге и живота. После јектенија и заамвоне молитве пева се химна : «Буди имја.. .» у Р-с1иг-у Апс1ап4е, која је кроз све три строфе друкчије обрађена. Израда овог комада врдо је оригинадна и подоећа јако на Бахов контрапунктички стид, како по вођењу гдасова, тако и по својим хармовијским сдободама. Особито је интересно треће понављање по хармонизацији и вођењуГгдаоова, која ое завршава шеотогласно. Једним «Амин» иза «Буди имја господње" завршава се «Боженственаја одужба" у Р-с1иг-т, као што је п почеда.