Nova iskra

СТРАНА 40.

НОВА И б К Р А

ах се да нисам жртва халуцииације! . . . Али не, млад, звонак глас, понови исте речи српски: — Јест, браћо моја ! .. . Окретох се жени и узбуђено запитах је: —- Чуј еш ли ти то ?

вековим! . . Нађосмо некога чара у томе, да слушамо речи материнскога језика, а да не. видимо ни говорника ни слушаоце! . . Видех на жени да се разнежила, као год да се ненадно, сасвим неочекивано, сукобила са неким милим својим! Па прошапта:

ПРЕДСТАВНИЦИ СРИСКОГ — Вуњевци !. . . Наши Буњевци ... 0, Боже ! Уђосмо и видесмо призор подрукчији од осталих! Фрањевац, млад као капља, личан као какав прави племић, стао на највиши степеник и пратећи речи необично живом гестикулацијом, грми, умиљава се, моли, оштро опомиње, нита, одговара, саветује..., —- речи теку као бујица:

— Шта ?фече она, окренув главу к мени, јер дотле посматраше нешто на другој страни. Крочисмо неколико пута ка прегради и устависмо се дирнути, угодно, мило дирнути! Та, милозвучна српска реч роморила је у прегратку величаиственога храма речи, умиљате, скромне, силне у простоти својој, речи које говораху о Богу, о души, о лепоти вере, о вишим потребама чо-