Nova iskra

— 22

још само опда кад јо хтсо приказивати савремене политичке прилике. У „Једном борцу" износи неке цртице страначке борбе у Врању. У „Малој погрешци" казује како влада, да би заплашила слободније људе у земљи, ствара тешку кривицу готово сасвим иравом човеку и осуђује га на стрељање али му изради у владаоца иомиловање, које опет тако шаље, како ће стићи иеколико тренутака пошто помиловани већ буде стрељан. И у оиом ромаву мислио је обрадити нека питања нашега друштвенога и политичкога живота, а у „Причи о селу Врачима" главно ијесте приказивање партиског политичкога живота у Орбији. Али као год што је знатио да је у неким другим сликама, где је иисцу сама грађа наметала сликање друштвенога живота, ипак он то избегао, тако је знатно да је и у „Једном борцу" и у „Малој погрешци" јавни живот сасвим узгредан, а главно је психологија људска. У „Мало.ј погрешци" једва се назире рад владе и њених повереника, а све говори о душевном стању несрећнога кривца и о<вицира, његова познаника, коме је нредано да изврши казну и који се тим, њему непријатним, послом мало одоцни, па тим одоцњењем омете намеру владину, јер помиловање стигне док је осуђеник још у животу, и спасе га. У „ Једном борцу" насликан је жив човек, пишчев политички противник, али ту је сасвим незначајно оно што се говори о његовој политичкој радњи, него се на против с пуно симпатије и лепо приказује он као човек ; писац је умео видети и оценити његове душевне мотиве за борбу у којо.ј се они двојица нису слагали. Једино је дакле у „Причи о селу Врачима" писцу прави предмет политички живот; па и ту се он старао да сачува уметничку објективност. Исто се тако нигде у њега не види нарочита пристрасност према ком било друштвеном реду. Он је свуда гледао најпре људе и њихове душе. Овачија је натња и њега болела. Стога се нарочито лепо види његова непристрасност онде где би могао бити у питању његов патриотизам. Тим је осећањем од Вукићовићева времена била прожета готово сва наша песничка и приповедачка литература. У Јакшића, у Еаћанскога, у Змаја, у Љубише чак и Лазе Лазаревића нема ни једнога момента да према српском вековном крвнику малакше неномирљива мржња, да се јави објективна милост. Тек почетком осамдесетих година беше се почело под утицајем социалистичке и радикалне критико хладније гледати иа питања између Срба и њихових националних нротивника. Ни у Вукићевића нема патриотске тенденциозпости. Кад у „Мишку убојици" један ратник прича како је у рату, сасвим обичпо, погубио једнога низама, писацваи његов друг још мирно слушају, а кад им тај човек исприча како је у миру погубио свога пријатеља Арнаутина, једног од оних који готово сваки дан смакну кога Србина, они се обојица запрепасте и отворено исказују ногодовање, па им низам и Арнаутин неће ни у сну дати мира. У осталим приповеткама из граничарског живота, иисац истина приказује с већом симпатијом Србе него Арнауте, али ипак са доста непристрасности. — Таки је дух данашњем читаоцу нрилично обичан, али би то пре Србијиних ратова са султаном (1876.—78.) било иепојмљиво, — толико одудара од све ондашње српске литературе. Ти ратови, паисам бугарски рат (1885.), расхладили су дотадашњи српски заносни патриотисам; али је Вукићевић још хладнији од осталих својих савременика. Ниуједној његовој причи нема онаког патриотског одушевљења каког има нп. у Јакшића или у других књижевника који се васпиташе у духовним среди-

■ ~ Ж нама друкчпјнм него пгго беше његова. Шта више нема ни онакога каког има Веселиновић па и сам Матавуљ. Ово је овакво приказивање живота на првоме месту у вези са савремениж књижевним правцем сриским, јер реалисам намеће писцима објективиост, а не допушта да писац излази испред самога предмета са својим мишљењем. Али је овде оволикој објективности морала бити узрок и нрирода пишчева, његова прибраности неподавање заносима. Иначе је Вукићевић био мање реалист од већине приповедача тога правца. Узели ми пе само Игњатовића, Сремца, Ранковића, Матавуља, него и У1азаревића, Веселиновића, наћи ћемо да је он очигледније уносио себе у приче него ико од њих. Он је по правилу мало Фотогра®; ои већином бира и.з живота онаку грађу која ће нријатном лепотом више задовољити естетичке и моралне осећаје читалачке. Нарочито је нри избору грађе гледао иа етичну страну. Готово свим ирвим његовим приповеткама могла би се наћи морална тенденција. Мало у којој од њих да није врлина награђена а грех кажњен. У сликама, у бајкама влада исти етички дах, који је у првима лепо уочио њихов критичар у „Отаџбини". Писац све оно што узме из ствариости тако преради у живахној и окретиој машти, да оио добије идеалан колорит, па се тек тако ирерађено, идеалисано, јави у његовим ириноветкама. Стога ће се у њима мало наћи онога крајњега, грубога реалисма, који у читаоца осгави болне, непријатне утиске. Томе је јамачно био доста узрок и њогов оптимисам. У њога не само што правда по иравилу слави завршну нобеду над кривдом, него со већином и догађаји у животу свршавају земаљском срећом. У Вукићевићевим очима није свет овај — тиран тиранину. А у вези је с тим и његово симпатично гледање на свет. Као што јо речено, он је па све нојаве живота гледао с љубављу. Ако је међу њима заиазио и нешто рђаво, то у њега изазива размишљање, па поимање појаве и праштање. Материјалистички детерминисам, који је владао већином људи њогова колена, добивао је у Вукићевића израз болнога саучешћа, а не мржње. Према таком душевном расноложењу јасно је како је он одабирао и прерађивао грађу из сгварности. А имао је дара, тако да је успевао те и с мало грађе стварао умиљате целиие. Томе је најлешпа сведоџба оно што је, онако мало познајући село, онако живо писао о сељацима. 0 тој снази његовој сведоче многе лепе слике његових бајака и те бајке уопште као и све друго што је писао : ту је пуно врло живих призора, пријатних описа, лепих слика. У почетку „Једнога борца" има онис спремања за лов и самога лова, и чим само писац изведе нред читаоца занесењака газда-Тому, одмах и причање постане чисто сангвинично. Кад иред легање Тома дозове једног од укућана, овако му говори : „— Петко, Цветко, како ли се зовеш, пази што ти кажем. Чујеш, ноћас ћеш без пушке на стражу, али пази само! . . . Знам ја да си ти као . . . ватра жива; али, снаго моја, сад само пази! Видиш ову мученицу, ову овде и ту показа руком на плекану пећ у соби, што стоји на гвозденим ногарима високим. — Кака је сад, така до зоре да буде! Ама да не даш да се жар обуче! Чујеш, чим нестане пламена, а ти голубе, лагацко . . . ла-га-цко! отвори врата од ње, али ни миша да не поплашиш, па узми пањић и убаци! . . . Не! . . . Немој да убациш, но га само спусти. Али само пази, што ти кажем, ни миша да не поилашиш; и опет затвори врата." Кад со ово чита, у мислима се јавља читав низ јасних слика о ложењу и разгрејаној соби и спавачима, а уједно