Nova iskra

— 57 —

видети ка,ко јеј Еад ти имаш бољих иријатеља осим куће и мене, иди па кући с њима! Озбиљаи, готово суров и непоколебљив. Ми иапа.шсмо са свију страна. Вајаука женскиње. Костина жена нритрча му па му обли руку сузама и стаде га преклиљати, на чак му приведе и детенце Крстино и рече: — Љуби деди руку и моли га! Дете се узјазбило; пољуби га'у руку и видећи матер да плаче, удари у вриску .... Суза засја иа његовој трепавици. Ја притрчах Кости, докопах га за рамепа и гурнух га напред шаиувши му: — У руку! Коста послуша .... Он га погледа најпре неодређеио, онда све оштрије, док му поглед не иоста сгрог. — Одмах колеби на пази! Коста га опет иољуби у руку. — Више не терај са миом комендију! Хајд!

После добре вечере вратих се и ја кући весео и расположеи. Право да ти кажем: мило ми је било што сам видео како и наш сељак уме да буде трезвен и како се лагаио преиорођава и доводи у склад са времеиом.

ЗДРАВО СВОМЕ

Јанку.

чина „ жичке.

У БУДИШИНУ ПУТОПИСНА ВЕДЕШКА Ти^. Р. ТЗорђевића

(СВРШЕТАК) вако раснаљивана ватра нациопална запали и припреману мисао о Матици. Др. Елин, члан Будишинског варошког савета, изради код саксонске владе потврђење Матичиних нравила 26. Фебруара 1847. годиие. Исте године буду изабрани и чланови и нодељене улоге радницима, те тако већ 1848. г. изађе ирва књига матиЧасоииса", на коме почеше радити прве снаге лу-

* О, <1и МппсЈгеп, тИ <1ет гоПгеп МппМсНеп, МИ <1еп Аидеп зизв' ипс1 Шаг 1 с /1 <1еп№ <1егпег гттег&аг. Не гпе.

ирис се ширио маЈСких, белих ружа У сањивој ноћи што је земљу скрила; И ја слушах речи, ко дах поветарца, Што шаптаху страсно твоја уста мила. И ко да си знала удес што нас чека, Стегла си ме јаче на топле ти груди ; 'Гу си хтела срећан да просневаш санак Док те кобни часак из сна не пробуди.

А мирисни, бели цветови јасмина Падаху са грања на љупку ти главу, То је био, Нинон, твој венчани венац .... И ја спазих сузу у оку ти плаву .... И час кобни дође . . . Далеко од тебе Трајем самац сада дане дуге, мучне; Ја не грлим више твоје вито тело Мене не веселе твоје песме звучне. Душа ми је мрачна . .. У грудима носим Срце које сада већ ништа не жели ; Али у тој тами твоје лице гледам Као лик Мадоне Сандра Ботичели. Вајечар 1901. Милутин ЈовановиЂ

Бурна 1848. г. ме имађаше за Лужичаие злих последица. Тада прими Омолер од Заилара уређивање „Тижденских Новина", повећа листу облик и хиљаду нримерака разасла у сва лужичка села па углед, а Имиш се крене у села да и живом речи предочи народну потребу новина на народном језику. У Немачкој се тражаху тада права на све стране, па и лужички Срби начинише петиције,. које потписаше неколико хиљада потписника, а 25. јула дође у Дражђане српска депутација од 16 чланова, састављена из свештеника, учитеља и народа. Садржина петиције беше у томе, да се српском језику да исто право које имађаху и Немци у Немачкој: у школи, цркви, суду и т. д. — Деиутацију примише у двору са сваком почашћу и са најлешпим обећањима. На дому се међу тим није нреетајало радити на народној ствари, јер тада беше рад неопходан, да би се паралисала разбуктала немштииа, те се, баш по примеру Немаца који уведоше по градовима политичка друштва и зборове, заснова „Главно Сриско Друштво", под које дођоше све српске општиие. Осећање народности разви се мало но мало у целој маси српскога народа, па се поче јако и испољавати у кокардама, патриотским песмама, заставама, иатиисима и т. д. Револуцијски пламен од 1848. г. захвати и Саксонску у којој нађе згоднога земљишта у Немаца који не беху задовољии са својим двором. И у томе разбукталом пламу колико се Немци одвајаху од свога двора у толико му Срби беху привржени: једино сриска регимента остаде вериа своме краљу. Кад се револуција угуши, настаде страховита реакција и терор над Немцима. Срби пак добише све што су тражили: 29. августа 1849. г. Дражђанско министарсгво им даде 1. да, се у нижим школама, где је већина српске деце, учи српски, а где је мањииа, ту да се научи српски бар читати и писати, и да се Наука Хришћанска предаје на срнскоме језику; 2. да свештеници и чииовници у сриским местима морају знати сриски; 3. да суд за Србе буде на срнском језику и да им се сви закоии и иаредбе сриски саоиштавају.