Nova iskra

— 344 —

руби, с;| тешким, неотесаним рукала и снажним мишиЈ»има. Они нетрепимице посматрају лепу жену. Они је гледају онако, како би један Негар морао гледати прву белу жену, коју би ерео. Изненађени божанском лепотом њеном не смеју ни да се макну с места, а ипак страст говори из њихови* очију. Пред лениш нагим голенима један зрелијих година стоји запрепашћеп од чуђења, а други, већ у старим годинама, издаје своју нохотљивост. Ну узајамна л>убомора држи обоје спутанима: ни један не сме да се покрене — обожавање мора остати у ритерским границама. На другој слики Дијану замењује ним®а. Она је застала на једном извору. Њени обожаваоци, такође Фауни, имају за њу само платонских осећања. Њихове се дебеле усне устежу, очи им се влаже, опаљени образи смеше се између белих власи и седе браде. Једаи гледа ним®у начуљена уха и искривљене главе; други је побожно и смерно скрстио руке. Како би радо они пружили руке да дохвате лепу спавачицу, ну она би могла побећи. Дршћући од узбуђења они посматрају, а пе смеју ни да се макну. Ианова иородица на извору. На подножју једнога брежуљка у стеновитој пећини нимФа извора. Два пана гасе жеђ. Један дебео и буцмаст клизи по трави, други, млађи, опире свој лакат о трбух старијега и диже у вис своје папоњке, који су дебљи од његових бутина. Горе коло деце; један враголан уноси међу њих забуну, љубећи смело свога друга. Беклин је говорио, како је у панима хтео изнети Филистре, којих се нигата не тиче лепота природе, већ само мисле на подмирење својих пожуда и тренутног телесног уживања. Слика је била понуђена за чувену Шакову галерију у Минхену, али се није допала гро®у Шаку, па је, како он сам вели „у интересу Беклинову," није хтео примити. Пан у рогозу. Опокојно седи бог у рогозу и свира у своју фрулу. Напред се светли у зеленило обрасла вода, а позади се раздељује рогоз и отвара слободан изглед на брда. Сунчане пеге играју на телу панову и на поду. Ова је слика изазвала сензацију у немачком сликарству. У њој је срећно разрешен проблем сунчаних пога. Олика се налази у Новој Пинакотеки у Минхену. Веклик је био изван себе од усхићења, кад је приметио, како се публика у Пинакотеки пред овом сликом осврће, да види, е да ли сунце одисга пада иа слику. Тако су живо нрестављене на њој сунчане пеге. Пан илаши иастира. Потмула нодневна оморина. Безбрижно је пастир заспао. Наједаред га из слатког сна буди шум камења, које пада. У нерасањеној свести његовој рађају се празповерне преставе о духовима. Њему се чини да у мрком камењу види кревељење шумског бога. У помамном бегству јури он као без главе одатле: његова тиква удара такт у свом дивљем клаћењу лево и десно. Преплашене козе слепо беже преко шибља и камења за својим безумиим вођом. Горе са стене смеје се пан глуцоме земаљском сину.

Иорба кентура. Нигде није моКније нерсонИФИКовано беснило природник сила него овде. То је пет кеитаура, који воде очајни бој песницама, зубима, конитама, добацујући један другоме погледе дивље и иуне сензуалне вирепости. Оцена даје утисак читавог бу.јног ограшја. Жестина борбе огледа се у хаосу ногу, које деле ударце, и руку које се бране, у бацању снажних комада стена, у чупању гриве и у уједању зубима. Врхунац битке је у центру. У десној групи она је већ доспела до очајног иоследњег стадијума свог. Иротивници леже на земљи и даве се; један заииње да свога противника са белом косом баци у бездан; стари је већ у ропцу, млади забио све зубе у месо његове руке. Лево .је свршетак битке: један лежи мртав, други свежи кентаур замахује једним снажним комадом стене и журно хита своме другу у номоћ. Иза ове хучне трагедије елемената шири се свечани мир једног херојског пејзажа, у коме се нарочито издваја једна група дрвећа, нежно обасјана бледим зрацима сунчевим. Позади бели нагомилани облаци, кроз које .једва провирује комадић плавог неба, иапред свежи снег. Много номамиије бесни битка у .једној малој реплики. Док је у прво.ј слики још доста нежан покрет руке, којом кентаур гура свога противиика у бездан, овде млада животиња у највећем беснилу кида беле власи своме иротивнику и забада снажне зубе у месо. Док тамо битка у средњој груни није још решена, овде је непријатељ већ скоро савладан и на земљу бачен. Док тамо кентаур трчи у помоћ своме другу највећпм трком све четири ноге, овде се он пропиње. Док су тамо кентаури престављени као племенити јунаци, дотле су овде бестије. IV Символизам: ђ. 1\аулвах („разорење Јерусалима") — Уатс („Д>угав и смрт" „Л >У вав п живот") — 2Геклин: УИа вотптт 1>геге; рат; %га; ЈТеснкштво и сликарство ; Уегшв депеГпх ; ^еланхолија ; Словода. ЈГортрет: јЈенв ах („Смзмарк") — розети („ЈТукреција Зорџија") — Хвиатер (Дарлајл") — 2>еклин: 2Геклинов портрет са смрћу, Други портрет <5еклинов, 2>еклинова жена као муза, Сафо. У Новој Пинакотеки у Минхену налази се грандиозна слика В. Каулбаха Разорење Јерусалима. Позади варош букти у пожару. Лево и десно римске трупе. Над њима лебде у облацима четири нророка и држе дебеле књиге, у којима је записана судбина несрећнога града. Свечано указују они на ова кобна места. У средини слике нрвосвештеник покрај развалина свога храма у једној театралној иози нробија голим ножем своје груди. Десно од њега једна мајка са ситном децом око себе, на маленом кљусету језди у туђину. Анђели је воде и прате на њену путу. /1ево разбарушени Ахасвер (веч#ги Јуда), гоњен фуријама, отпочиње у бесном трку сво.ј живот без станка и без одмора. Слика је дивиа историска алсгорија. Првосвештеник је преставник Старог Завета и јеврејског култа, који пропада за вечита времена. У Ахасверу је пресгављен јеврејски народ, коме је судбина доделила, да остане без домовине и да вечито тумара од месга до места, расут на све четири стране света. Мајка је хрншћанска