Nova iskra

- 327 -

нома моета за јсдну тако внеоку идеју." Лажно су оно надо што их кујо иреварсии човок нод живом ватром њихових поглсда, и залуд тражи он дубоке, незнане и више но људске осећаје од ње, тога слабог створа. Не, ја тебо нисаи ни волео, вели несник, већ ону богињу, која је и живела и умрла у срцу моме. Леопарди је и у своме Ј Ј епзГего ЛоттапГе опевао леиоту, ону апдеМса 1еИас1е, на чијој се варљивој слици оснива сва драж жепе. Па шта је то, та ленота коју он тако слави? Шта је то, та ствар која је само идеја, само (1о1се репзгего ? То нам он сам вели: то је шимара, сенка једнога ништа

има и у оним страсно писаним странама Госпође Стаел, а у савременој књижевности постале су оне најомиљенија тема наших песника. Али нико се пијо више трудио да нас увери о томе чудноватом ®акту но Леопарди. „Љубав и Смрт брат су и сестра, њих је судбина једновремено зачела. Тако великих и тако лепих ствари нема више на овомо свету, нити их игде међ звездама има. Једна ствара највећа задовољства којих можо бити у мору створова, друга нак умирује и највоће болове... „Кад се на дну срца почне да рађа страст љубави, у исто вроме с њом, у срцу со почне да развија и жеља за

Славолук у Београд. доњој тврбави

али, која се и као такова грчевито упија у нас и до гроба нас прати. Ак. о је тако, т. ј. ако је лоиота само шимера, ако љубав, која трчи за том шимором и сама није ништа друго до шимера, до сенка сеике, ми смо онда у стању да разумемо један од најчуднијих Феномена психологије љубави, а то јо она ноизбежна асоцијација те идеје и идеје смрти. „Љубав је јака као смрт" — „жеиа је горка као смрт" те се меланхоличне речи често понављају у Песми иесама, у Еклезијасту и у Провербима. Те асоцијације тако честе у инспирацијама Соломоновим, исто со тако често јављају и код лиричара. Њих

смрћу, пуна чежње, пуна болећивости. Зашто? Не зиам. Али то је први еФекат ираве и силне љубави. Чак и плашљива девојчица, којој се обично на само спомињањо смрти коса на глави дижо, дрско јој у лице гледа чим почне да воли, и у души, која још тако мало зна, осети сласти умирања осети неку ^епШегга с!е1 топг." Потрудимо се сад да аналишемо тај чудновати Феномен. Кад човек воли онда врло лако пустош овога света плаши поглоде његове; отада за њ на земљи нема више жива створа без њега, тога новог, једииог бескрајног блаженства, које он у машти својој гледа. Осим тога заљубљен човок, можда предосоћа оне слутњо које ће у срцу