Nova iskra

- 90 —

од сјајана здата, подскочи од радости и обеси га својој „Јадн&че моје", ослови га сажаљиво: „каква ти је драганж о врат. то гадна грба!" „То је месинг!" обавестиће га анђео љубазно. ,,Ту су криода еакривена", одговори дете тихо и Његова радост би и прође. блажено се смегакаше. „Красна, злаћана криоца, као што И тад анђео спази некога дечачића. Његов горни су у анђела!" — хаљетак беше извештао и алватан. Аиђео, ћутећи, покри лице и нестаде га у сутону. Превео С. Д. МијалковиБ

Ј М

Јјернстјерне Јјернсон

— по немачком

Осмог децембра пр. год. навршио јеБјернсон 70 годииа свога живота. И у тим још годинаиа стоји он усправљен и пун несаломљиве снаге пред нама, као какав младић, уживотним питањима и веровању у будућносг. Погледом изгледа да нродире копрену живота, као никада до сада и као да је и сам зачуђен, откуда то долази, да је по годинама већ старац, који би требало да своје дане ироводи у миру и одмору, а његов иеумории темпераменат најрадије још дела. Ну, ако случајно једнога дана ипак буде празновао, те погледом премерио пут који је дотле прешао, мислимо да ће га нарочито морати задовољити последња епоха његова рада; доба, коме га је и инострансгво признало за правог драматичара због успеха који је постигао својом драмом „Оуег жупе" — „Изнад наше моћи". Деценијама је морао мирно слушати, како се глас његовог великог земљака и духовног антипода Хенрика Ибзена ори са позорнице далеко изван норвешких граница, док његове изврсне многобројне драме једва животарише у иностранству, управо само у Немачкој. Тада се од једном појави пред публиком са првим делом драме ; ,Изнад наше моћи", а годину дана за тим и са другим делом, који је написао скоро двадесет година доцније од нрвог, и чији је успех готово јога и већи од успеха првог дела. А што је иајважније: ова је иредстава изазвала у Немачкој читаву буру, која је нарочито полазила са расматрања етичких и религиозних питања, третираних у тој драми. Услед тога је и Бјернсоново име последњих година у Немачкој готово још чешће помињано од Избеновог; али се не може рећи, да су услед тога и његова дела познатија од Ибзенових. На против, пада у очи, како их шира иублика врло мало познаје. Све њено знање о њему

исцрпљује се неколиким новелама из сеоског живота и драмама: „Младенци", „Банкротство", „Павле Ланге и Тора Иарсоерг" и, наравно, „Изнад наше моћи" и „Баћогапиз". Ва страну публику потребна су извесна објашњења Вјернсонових дела, јер је он, крај свог привидног космополитизма својих идеја, инак скроз н скроз Норвежанин о чему нам сведоче цело његово биће, његови идеали и начин на који покушава да их остварује, што је све могућио само код једног Норвежанина. А као пгго је нрави Норвежанин, исто је тако и право чедо свога доба. Европа је у осамдесетим годинама погрегаила, иредајући се слепо утицају скандинавских песника, не водећи рачуна о томе, колико њихове мисли вреде само за њихову малу земљу, тако рећи, као реакција извесним скандинавским културним струјама. Мало њих познају тачно литерарну и културну историју скандинавску у XIX. веку, која је преко потребна за потпуно разумевање Бјернсона и Ибзена. I. Бјернстјерне Бјернсои је, као и његов велики земљак, бурни Кенрих Вергелану, свештенички син. Рођен је на усамљеном имању чак горе на висоравни Квикне пуетог Доврорјелда, највишег норвешког планинског сплета, и његови нрви детињски утисци носе отпечатак те пустогаи. Ва тим му отац буде премештен у Нес, у пространом и плодном Ромсдалу, где се срце и машта дечакова нису могли довољно наситити, посматрајући дивну алписку околину, која је права супротност пустињи у којој се родио. Свако, који је путовао Норвегаком, познаје Ромсдал и његову реку Раума-Елв, на чијим се обалама нижу цветне ливаде и плодне њиве, гдегде прошарани шумама, а све је то оивичено огромним нланинским дивовима у Фантастичним облицима, међу којима царује Ромсдалсхорн, највиши међу њима. Овде је детиња душа његова нашла хране не еамо у посматрању величанствене природе, већ му се и магата развијала на том богатом извору бајака и мита, који су све околне планинске висове и кланце иасељавали троловима, краљевским кћерима и краљевићима. Свештеничка .је кућа била велика и имућна, те изгледа, да је Бјернсон ту задобио ону нарочиту жудњу за богатетвом, која врло чеето провирује из његових дела. Школу је учио у Молди, „северпој Ници", како је зову због њене необично благе климе и богаства у цвету. Та