Nova iskra

— 111 —

Пашиница покварила обичај, да би со сачувала од иогледа тајно иодсмогаљивих, и запиткивања својих пријатељида. И после, оиа иије могла примити ханумо, јер јој је у харему син. Ватворила момка као девојку, па га не пугата. Нијо јахач, није стрелац, али јо мугако, младић, па би му ваљада тогако било у харему, да није са жонама научио. Маторин јединац, одрасгао у харему, да је увек мајци пред очима. Оад је ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао јо у женски хамам, с мајком; до про дво године излазило нреда њ девојке, развијене. Купао се са жоиама као жеиа; играо се с девојкама као девојка. И ко зна, јога би, да се мајка не соти о ,је човек. А ево откуд се тога сетила. Увек се играо с робињама, с Црнкињом Ђултер, и Черкосеињом Замбак; час задиркивао једну, час другу, час их вукао за витице, час их штинао за образо, час угризао

Мало нигао, у сарају, код оца, много се игра ораха. Страстан је играч ораха, и страсно гледа превртање голубова „на дванаест глава" и бој иетлова. Голубарник му је пун голубова. Сваке године спреми но једнога потла за бој. Лани му петао био надбивеи, и ту је проговорила азијатска крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победилац", ножом носред срца, да га од тога не задржашс Турци што се бејаху скуиили да гледају бој петлова. И јахао је каткад, али нс на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама. Кад би отигаао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге држали су руке сејмени, обучени у празнично рухо; около их је било јога, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне. И Фати га дванут видсла, на мазги, ирогаао је мимо њене ка®езе, и чула је да су њене другарице узвикивале о су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди

Т. Пејатовић Развалина манастира Давидовице на Лиму код Вродарева

за руку, час ударио но плећима и грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарачану, нарочито Замбакробињу, и није је пуштао отуд док не обоћа да ће се играти с њим ШеКер - Шербет. А понекад се и он с њом затворио, на .је тамо плашио, откидао од једнога старога дишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући: Спчан! Сичан (мигн! мига)! Али једаннут дође Вамбак хануми на тужбу плачући. А кад ханума саслугаа девојче, отоже: Аааа! И забрани сину да се затвара са Замбак-робињом; а у вече речо пагаи е је време да со хануме крију од њихова Бал-беја —- пропевао петлић. . . ЏаФер, или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак, очију нлавих, трепавица црних, науснице као угљеном направљене. Леп, иста ма.јка. Час је обучен као војник, час као со®та, данас као Персијанац, сутра као Черкез, сад јерлија... Писмо јо учио код кућо.

кад је за угао замакао, али она није нигата осетила, јор Исмаилово јој је лицо било урезано у срцу ирво, те јо.ј било као она светлост гато јој допре до зенице у .јутру, кад се пробуди и очи отвори. Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Ариаути свете. Пагау су, како она верује, набеднли, али ко ће то доказати оним дивљацима. Излетеће иоко преда њ усред бела дана, па.. . После ће га сакрити на бесу, и нигата. А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад . .. Материно срце не сме даље. Пагаић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу со заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много. Ностриљив био. Цриа Ђултер пребројила колико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг његових гаироких гаалвара; и чим би устао у јутру, а