Nova iskra

— 112 —

ока: — Избаци јодно, Вал-беј. Тако данас, тако сутра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао кад му петао осветла образ. — Сутра ту! Али ето шта иу је то њему драго сутра донело! Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било. Кад му мајка казада код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после се стидео, чак и од црне и беле робиње. Залуд су га звале да се играју ораха. Нити се играо, нити се с њима разговарао. Метнуо би шиљте на праг соое, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако остао. Смишљао је, тако, седећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и тпто му украо невесту, што се венчао с њом. Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави изненада, из преграда под долапима, у оној одаји где с мајком спава. Туговао, стидео се, и, најпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Вамбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак" растурио његову „купу." Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направљено за играње ораха, почупана трава, утапкана земља; а мајка наредила те се јасминова честа посекла; све се пребацило преко високе ограде на улицу, те закрчило пут, заједно с малским ђубретом. Уклонила честу да не би неко иреко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра да изиђе, да... Не! Матергшо срце даље није смело. Тако пашиница и син јој. А паша? Прошав мимо ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне. ЈЏ у своју одају, метну чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори. Три дана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на со®у, у дугачкој антерији, готово као женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распо.јас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од црвена сактијана. Тумара, забринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим танким гласом; сам говори. Мало, па сиђе у башчу, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака причини му се мулии јатаган; од жубора шадрвана шапат љугих Арнаута. Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј. Пролази мимо нрокупачки сарај; засијаше се кроз пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата пада. .. — Јазук! Јазук! Јазук ! Хиљаду пута јазук ! једну јаснру за милијун лира, за небројено благо, мир душе за госпоство! Мисли нагаа, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисго је промењен, сам га не познаје, чини му се да то неко други говори. И узму га пити змије присојкиње, мулаХалимове речи: Ти си мени крви дужаи. — За крв ич не знам, мула, вала! говори иснрва у памети, после шапатом, па се сасвим заборави и почне гласно. — Ва крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак. Еоју год слушкињу сретне, пита својим промењеним гласом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара. Пита: — Где је Бал-беј ? А слушкиња: — С ханум -еФендијом, пашо азретлери (светли). Одговара му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учинп да није баш ... сасвим паметан.

А да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прокупачкога сараја, што оставише децу без родитеља и хранитеља, где грцају у плиткој Морави ? Да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз степенице као махнит ?. .. Тако првих иедеља: а носле: — Мула ме позвао на мегдан, па се нокајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!. .. Али тај исги мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху. Ва мулина сина нема сведока. За моју сиаху сведочи мула. Ја ћу против муле давију (тужбу) падишаху. . . Давију ћу ја, ама. . . Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падипгаху давију ?.. . Да пустим. Да заилашим горскога вука, гладна. . . Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго. Да се договоримо да. . . да Фати-султан на испит изиђе. На испиту ће ... пашће јој оба венчања . .. Жена не може имати два мужа, по закопу; не може да . . . Кад је питају за кога ће. .. „За Бал-беја", одговориће весело. .. Бал-беј, мој, булбул; мула вук . . . медвед . . . Хоће да заплаши мулу падишахом, решио се. Не сећа се гата мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арнауги не боје ни падигааха. Пусти глас једнога дана, иа чека, ослугакује. Чим халка на капији, или звекир: — То је улак . .. дошао ми мула у прокупачки сарај на договор. Данас, сутра, ирексутра. . . Прексутра се чу топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови. — Шта је ?. .. Ко тако лупа ?! .. . —- Сејмеии. Изиђоше преда њ три сејменина, задихани, као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас: — Пагао азретлери! Буна! Ноћас изгинули Турци, ђаури .. . Дигао буну мула-Халим . .. На власт хоће... Дигао се цео фис његов. . . Војњаци посели друмове... Иду к Лесковцу. . . Хоће да опколе прокупачки сарај... Сва чаршија затворена. .. Свуд канци на пенџерима... — Шта ?! Шта ?!. . . — Дигао се мула-Халим, цео фис .. . Буна, пагао азретлери! . .. — Десет пута пита, и десет нута одговарају, једно те .једно, иснрекидано, задихани: Буна. . . Пагаа се окаменио. Стоји као камен; нигата вигае не нита. А кад се прибра, узе да зове војне старегаине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте. — Тражио си од ђавола челенку, он ти мотнуо на главу камеи. Погодио мула. На глави му камен, у срцу му лед, ако се зово Шемси, није шемси (сунце) да га отопи . . . За .једну јасиру милијун лира, иебројено благо . . . Пође по конаку, онако раснојас и бос, у терлуцима од црвена сактијана. Брже ходи него до сад, мисли на коју ће страну. И нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом. Пре само није знао с кога ће краја почети; сад краја и пе види. Тужбу је у глави написао и у глави цару ноднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према ветру, да га разнесе, да му нигде трага није. Претња! Плашење! Претио вуку овцом; плагаио мечку регаотом, мула-Халима и Ариауте падигаахом и законом ! — Ха! ха ! ха ! насмеја се својој лудости грохотом. Виде, да има часова кад је човек луд, а чини му се е је паметан. И до сад су се Арнаути бунили, и то иротив власти, али њему иије било овако. Бал-беја из харема но