Nova iskra

— 111 -

У амбис тај! Хај, хај! Тони! А оно звони, Звони и скаче, Од стене к стени лети, одскаче Са јеком, звеком Громким одјеком... Ал' пљусну вода, — нестаде свега Нека га у њој, ту је за њега! (Док је Шумски Фаун говорио, почело се већ смркавати. Више пута, при завршетку његова причања, чују се из шуме слаби узвици за помоћ. Долази Хајприх који клонуо и болан иде према колиби. Шумски Фаун склони се у шуму а Никелман у бунар) Хајнркх (Има око тридесет година. Звополивац. Лице му бледо и тужно) О добри људи ! Чујте ! Отвор' ге ! Залутао сам ! Помоћ ! Пострадах ! У помоћ! Јаох! Не мо...гу — ви.. ше...! (Онеевешћен пада у траву крај колибе) (Пуриурни низ облака над брдима. Сунце је зашло. Дува свежи ноћни ветар)

Стара ј-Гитихен (са корном на леђима, храмљући, долази из шуме. Њено је лицо више мушко него ли женско. Брада јој маљом обрасла) Рутандла, ходи ! Помози носит'! Ја набрах доста. Рутандла, ходи! Већ немам снаге. — Где је та цура? (Окреће се за слепим мишем који пролети) Хеј, слепчо мишји! слушај што кажем! Хране ћеш наћи још доста. Чуј ме. Слети на наше кућно прозорче, Па реци цури да одмах дође. Непогоде ће бити ! (Претећи према небу на којем сег.а) Е, хеј, хеј! Не лудуј само! Придржи јарад Јоште у гору ! Не севај лудо Риђавом брадом !.. Хеј ти, Рутандла ! (вичући веверицу која протрчи преко стазе) Да ли би жира ? •— Даћу га теби, Ако ми сада (а за што не би ?) Скочиш до стана и јавиш само Да ми Рутандла пожури амо. (Спотакне се о Хајнриха) Ко је то туна ? Ко лежи ? Хеј ти ! Та одговарај: одкуда овде? Хеј, море, чујеш ? — Ал' ко ће знати : Можда је мртав?.. Рутандла ! — Красно! Већ и без овог за врат ме стегли Судац и парох ; још ово само ! Ко да сам псето — тако ме гоне! А сад још треба и леш да нађу, Па да се одмах одавде селим, Јер ће ми кућу спалити ! Хеј ти !... Не чује. (Раутендолајн излази из колибе и ушггпо гледа) Где си? Погледај само: Имамо госта — и јоште каквог! Донеси један нарамак сена Одар му спреми.

Хајнрих О где сам, реци, добра девојко? раутенделајн Тхе, у планини! Хајнрих Да, у планини. А како реци дођох овамо? раутенделајн Ни ја ти, странче, не умем рећи. Али се не мој бринути о том. Прислони главу на ово сено И маховину — мира ти треба. Хајнрих Да, мира треба; ги право велиш.

раутенделајн Зар у кући ? јЗитихен Хајд! Што ће нам ово чудо у кући ? (Уђе у колибу) (Раутенделајн се враћа, пошто је за један тренутак ушла у стан, са нарамком сена)

X. К АУЛБАХ А ДУШУ ЂЕ ТВОЈУ МАЧ Ш'01)ООТИ Ал', дете моје, мир је далеко ! (номирно) Ја бих да знадем, шта ми је било? раутенделајн Откуд ћу знаги ? Хајнрих Мени је... мислим... Мени се чини: још вазда сањам. Доиста сањам! раутенделајн Ево ти млека. Још немаш моћи, па мораш пити. Хајнрих (журно) Јест, пити... пити! Дај, шта је да је! (пије из суда који му она придржава)