Nova iskra

— 228 —

И трпео јо. Жи сви одреда љутили еио се и за њега. А он и даље тих и миран као да све то и не додира његове главе; на многе речи нак жалосно би се осиехнуо и махнуо главом као да је хтео рећи: „Оставите ви све то само мени; то је моја ствар." На томе би се завршило све наше прикривено роптање. Дани нам тако нролазше. Ни један бољи, ни један гори: слични као две капљо водене. 0 једне стране огромни посао и дугачка мршава прилика наредпикова, с друге пак јулско сунце и његова пламена жега до лудила. У „старих" војника онажала се све већа живост: приближавао се дан њихову отпуету. И ако се та њихова радост није смела испољити, ипак се могла приметити и при најмањем покрету, по тихом скривеном осмеху, по лаком уздрхталом стиску руке. Од њих свију пак сумњам да је долазак тога дапа икога веселио као малога Л_уку. Знао је да ће онда престати и све оно безбројно мучење, а осим тога било је ту још печега: ја сам зпао Лукину љубав тамо у селу. Била је сиротица као и он сам што је, али ваљана и вредна да јој се пар једва могао наћи. Лепушкаста, црномањаста сељанчица са ведрим и јасним црним очима, са малим округлим лицем испод беле повезаче, са уснама пуним и руменим као трешња и здравим белим зубима као белутак. Колико сам је пута само срео идући доцкан у ноћ из винограда, тако скромну, кротку и тиху; погла би главу да јој лица не сагледам. Знао сам и куда жури и зашто је тако стидљива. Лука је полазио увек после мене, а кући је сгизао тек кад ноћ прилично иревали. Знао сам и сам гата је младост и нисам обраћао пажње на то задоцњење. Али сам често, врло чесго у тишини неме вечери слушао где одлегне јасни мекани глас, мекан и сладак као прво девојачко миловање, иа се узиесе над миром позпе ноћи, тренери и дршће и на срце пада као мелем благи..... То је био њен глас. Војници, наши сољаци, знали су и сами за ту невину љубав. И што се дан отиусга све више приближавао, то је и Лука бивао иестрнљивији, а њихово шале и досетке сво чешће. Лука би само погао главу ништа не говорсћи, али му је лице озаравао онај лепи осмејак среће и блаженства, који срцу тако годи а душу исиуњава нарочитим задовољством.... Још мало само.... Али једнога дана затекох га где плаче. Сакрио се у жбуње са свим изван логора, повио главу међу колена п ја га лепо чух где јеца. „Ти плачеш, Лука?" Он скочи као да га је гуја ошинула; образи му беху бледи и на њима се указивао јасан, влажан траг од суза. Он занеме. „Шта ти је, Лука?" Он и даље ћути. Лагано извади рубац са груди и њиме поче прелазити преко влажних очију. „ Знаш и сам већ! Зашто бих ти причао иадугачко и нашироко?... Вог свети зна хоће ли се ово кратко време издржати.... Засела лепо душа у подгрлац, па нити

мре, па иит' се може животи. Ово ни Турчин, ни икаква вера није. Оутра морам опет на рапорт...." Почех га тешити; он погао главу и једва да чује моје речи. Знао сам и сам да ће му моја утеха слабе користи донети. „И то да је бар штогод, не би мк било криво. Него нисам потрчао, кад ме је звао Аја, не идо то тако! Дошло ми у Саву да скачем...." „Јадни Лука!... а Милена ?...." Он још више поииче главом, познавао сам да се у души тога малога великана ужасно кувало. „Видећеш већ!... Ја кући отићи нећу. Мени је тако хладно око срца и душа ми је у тешком страху.... Решио се баш да ме утамани, да ме нестане. А да сам му бар штогод учинио...." После пеколико дана одредише нас на стрелиште; ваљало је ископати неки велики брог и начинити нове грудобране за заустављање куршума. Међу осталим војницима видех и Луку. Он ми приђе сав весео и радостан. „Добар је Бог!" рече. „Само кад се из његових руку истргох; иначе све ће бити лако. Бојао сам со, да ми казном рок не продужи. Овако Богу слава!... Још ова два дана...." Идуће недоље требало је отпустити све „старе"; зато су сад и били сви на раду окупљени. Луки као зпачару ваљало је остати у логору, али наредник, да би му само напакостио, отерао га је и на овај тошки посао. Ну Луки јо било потпуно право; бодник, пристајао је и камење вући, само да иије пред његовим очима. Рад већ у велико отпочео. Седећи испод високог багрона ја сам са задовољством посматрао оне снажне мушке нрилике са широким здравим грудима, са једрим и набреклим мишицама. И кроз мирии простор чуо се Фијук пијука, звок лопата и ашова; црна, трошна и суха земља све се више гомилала на једну страну; од великог брега беше остао још један омањи део који јо ваљало скопати...А врело јулско сунце припекло и удара право у томе; зној цури са мршавих когачатих лица и мокре кошуље припиле се сасвим уза снажне мишице. Луки бејаху одредили лакши посао: да носи воду од једнога до другога. Мислећи на сутрашњи дан он јо био необично весео и разговоран; војници су га дирали због његове л^убави, али ни он њима није остајао дужан. Ваљало је срушити и остатак брега. Војници отпочеше лакше и пажљивије замахивати иијуцима; у великом удубљењу богае остало само јога неколико војника, који су и даље копали. »М чутуру овамо!" Лука потрча и спусти се у удубљење пружајући му чутуру пуну хладне воде. Зачу се огроман, снажан тресак као да је отпочела топовска паљба. Удубљења пе бегае вигае пред нама; Луко такође бегае нестало. Део од брега гато га је ваљало скопати, беше се сам и пре времена одронио.