Nova iskra
— 320 —
глед о.,.
и
досад сам глед о и видети знао Лепоте без броја што их сунце ствара; И досад са врела душинога жара Уздах ми се тихо за уздахом крао Да спомиње тајно и претке ми мртве, Од искони што су све до мене стигли И живота.тајну и преда мном дигли. И досад сам жудно приносио жртве Осећаја својих и душе у чежњи Иепознатој сили што нас је све дала, И душа је моја дрхтећи је звала Да јој путе каже нејасној јој тежњи. Ал' ко ретко досад вечерас ме ево Опхрвана сјајем што са земље бије, Сјајем тако дивним, какав скоро није Слутило ми око ни дух ми га пев'о. На којој год слици да ми поглед стане С њим и душа моја у нов занос пада, И занета тако ка небу је рада И пре но ми тело саломљено пане.
Јединствени сате кроз живот ми цели , Осећ'о сам да ћеш морати ми доћи : Кац вечерас сетан хтедох амо поћи, Крај мене је мин'о један привид бели. То је била она, о, то добро знадем, Коју никад јасно угледати нећу А због чега вечно своју судбу клећу Зашто да ми не да да јој се прикрадем, Да је добро видим, да је познам боље, Њу, водиљу нежну корака ми слаби', Без помоћи чије не бих знао шта би' Кад са тужна срца нестане ми воље. О, брда и шуме, и врлети гбле, И ти мирна водо, огледало њи'но, И опет сам, ето, онај вео скин'о Што смртнима крије лепоте вам холе! Јединствени сате кроз живот ми цели, Осећ'о сам да ћеш морати ми доћи: Кад вечерас сетан хтедох амо поћи Крај мене је мин'о њезин привид бели.... Петар Ј. Одавић