Nova iskra

— 318 —

чине неоцењене услуге људнма, немају никакве везе с духом тлојим. 'Го немој никад заборавити. Ја сам ћутао и носматрао је. Ко је она, мислио сам, кад ми тако говори ? Ако се ишта бар на први поглед није слагало једно с другим, то су биле те необичне мисли њене и њена лепа, симпатична девојачка појава. — Дубока је она реч, пријатељу, продужи она, која је живот наш крстила сном. Ето, помисли само: какве разлике има између целе твоје прошлости, свих твојих преживл>ених дана и догађаја, и снова, које си у ствари само сањао?.... Кад кажеш : »био сам тамо«, »видео сам", »путовао сам к , шта управо кажеш тиме? — Добро, рекох јој, имаш право. Све је тако као што ти кажеш, само пемој више да о томе говоримо. Ако нам је живот и сан, и ја и ти тек сад идемо да га сањамо. Око нас су тако лепе слике: и ваздух и све што видимо пуно је дражи. Ако си се решила /1а пођеш са мном у ову шетњу, то је било без сумње зато, што си осећала неке симпааије према мени, а већ и видиш и осећаш колике су моје симпатије према теби. Ја те волим. Мени је сад у овом часу сав свет и мио и драг, и тврдо верујем да ће ми ови часови што их проводим с тобом дати духовне хране за читав живот, дати иравац многим поступцима мојим. Веруј ми ; кад ти то кажем, ја се осећам прерођен. Ти си дубоке продоре учинила у мојој души, и они ће остати ту. Али немој више да останемо овде. Хоћеш ли? Хајдемо, хајдемо да шетамо; не волим ово место кад ти буди само жалосне мисли. Кад сам јој то рекао, видео сам јој на лицу исписан неки нарочити осећај или мнсао коју дотле нисам видео. Насмешила се, ал' некако сетно, и одмах се дигла. — Хајдемо! рече ми. После тога дуго смо се гаетали и разговарали. И све сам се више уверавао о томе: да је не само ретка девојачка природа и интелигенција, него и о томе: да је морала бити из високо култивисане средине. Кад је већ и први сутон почео да пада, иозвала ме да се вратимо. И тако смо пошли доле ка пристаништу. Лађа је чекала и у брзо се кренула. Разблажен вечерњом свежином ваздух је био много пријатнији. Чинило ми се да никада дотле нисам био у светлијој душевној атмосФери. Тајанственост у којој се крила њена личност давала је моме познанству с њом, и данима што ће му следовати, неку нарочиту, неописану чар. Тако крај ње изгледало ми је као да сам први пут осетио сву заногаљиву лепоту пролећа свога живота. Уз пут, у разговору, заиитала ме је у један мах: — Ви сте сад у сезони иснита, је ли ? — Јесмо, одговорих јој. — У којој си ти години? — Ове године свргаавам. — А кад ти је испит? — Кроз четири дана.

— Значи: да ћеш идуће недел.е овога дана бити слободаи ? — Хоћу. А зашто? Не мислиш ваљда да се за све то време не видимо ? — Нећемо се моћи видети. Сутра идем са сестром на неколико дана из Париза, али то је баш срећпа околност: имаћеш витпе времена за рад и, паравно, нспит ћега свакако положити. Та ме вест врло непријатно дириу. Замишл>ао сам, да ћемо се свакога дана састајаги. — Па зар баш мораш да идеш из Париза? — Морам. — То онда значи да се пећемо видети до... — Кад ти полажеш испит? — Сад у оуботу. — Пошто се надам ^за ћеш иснит положити, то ћемо се опда видети сутра дан по испиту, у недељу, опет у Луксембуршком Музеју. Ићи ћу у цркву, па ћу опда тамо доћи. Значи бићу тамо у једанаест сати. — Доиста ћеш ићи у цркву Сен-Силгшс? — Јесте. Дакле у идућу недељу у једанаест сати у Луксембургаком Музеју. Ја ћу сад изићи ту, код моста Светих Отаца, а ти ћеш нродужити. — Зашто? Зар не ћеш да те испратим? — Не, ићи ћу сама. Збогом, рбче ми пошто лађа стаде, и пружи му руку. — До виђења, одговорих јој и прихватих јој руку. Да л' сам се варао: учинило ми се као да јој рука лако задрхта. — Збогом, понови она и пође к мосту, а ја иођох за њом. — Ово неколико дана биће права вечност за мене! рекох јој шапућући. — И то ће брзо проћи, видећеш, гаану и она мени. Већ је иза других наилазила на мост. — Збогом, рече ми још једном, збогом! и како сам био крај ње, благо ми стиште руку. — До виђења! понових ја, као да сам се бојао да и ја њој кажем збогом. Докле сам могао, пратио сам је погледом. И она се неколико иута освртала и поздрављала ме руком, док се није изгубила. Као у неком заносу отишао сам кући, и као у заносу, али врло пријатном, провео сам и оно неколико дана до састанка. Испит сам положио, и једва сам чекао да осване сутрашњи дан. И сутра дан дигао сам се много раније но обично. Око девет сати био сам већ у парку, и пошто ми је било дуго чекати, пођем и сам цркви СенСилпис, само д'а је што пре видим, а држао сам да ћу је и пријатно изненадити. У цркви је било доста света, и нисам могао да је видим. Премештао сам се полако с места на место, обзирао оам се, ал' тако да што мање упадне у очи. После тога дошао сам ближе улазу и гледао ко улази. Веровао сам да је рано и да још није дошла. Кад је било десет и по, бојећи се да не оде право у музеј, изиђем из цркве и похитам тамо. Обиђем све собе, да бих видео да није пре мене дошла, и пошто је не нађох, поново дођем у прву собу. Осматрао сам тобож поједине скул-