Nova iskra

— 105

С. С. БОПЧЕВ, НОВИ БУГАРСКИ МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ И ВЕЛИКИ ПРИЈАТЕЉ КУЛТУРНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА.

млади иар ис вероваше својпм очима. Талијаиац је ссдсо иа веранди и још издалека виделс се његове грдие поге у белпм елегантним чакширама. Оп се ноклони сухо, ул>удно, чисто увређен игго су они тако брзо отпутовадп пз Енгадина. Пе1>а се прибоја да ће му жена од страха пасти у песвест п снажпо је обухватп око паса. Али се пишта пс десн. Ана само поцрвене и поче јачс дпсати. Доктор устаде п пође им у сусрет. Сви се троје руковаше. — Сад ћемо одмах... Само да се жепа пресвуче — нромрмл>а Колосопосов. После два сата опп отпутоваше, изашавши иа сгражња врата. Опст зврјаху точкови, с лупом се затвараху врата на вагону и кроз прозор показиваху сс брда, дрвеће и телеграФске жице. Сијаше дивно супцс, сијаше гмаво небо, али срце се ничему не радоваше. Страшно чудовпште, онај луди, вребаше га и троваше живот. Ои је могао овог часа ући у вагон, могао се иојавпти иза оиог дрвета, на оном мосту... Можда н он путује овим возом, у другом вагону?

— Нпјс требало одлазити, — почс Апа, не гледајући мужа. —■ Уверена сам да ти се само учинило. — Шга ми се учинило ? — зачуђено запита муж. — Разуме се да ти се учинило! — иекако чудновато јетко одговори жена. Пређоше границу и настаиише се у северној Италијн на обалн једног језера. Кад недел>а беше па измаку појавп сс доктор Талијанац. — Омршавео јс — рече Ана кад га опази и осмехну се на њ као на добра познаника. — Довече ћсмо отпутовати — шапну јој Псћа, скидајући шешир. Дугајлија се беше променпо. Он вишс иије спомињао двобој, разговарао се о медицини, и уопће понашао се врло мило. — Јесам ти рекла, да ти се учинило — рече она. — Уморна сам. — Ти луди увек заборавл>ају — одговорн оп такође умирен. — Оп није нимало луд — рече Ана.