O prirodi goriva u proizvodnji dopunske toplote

2 ~

0 ПРИРОДИ ГОРИВА У ПРОИЗВОДЊИ ДОПУНСКЕ ТОПЛОТЕ

Количник нижи од 0,7 није иначе непозната појава. Кад се масти у јачој мери претварају у гликоген, количник дисања добива такву вредност. То се посматра, на пример, у превзимара за зимскога сна, када повећавају своје гликогенске резерве на рачун својих масти. Не видимо ни у овоме случају друго могуће објашњење, премда изгледа чудновато да организам у гладовању а под утицајем хладноће повећава своје гликогенске резерве. Допунска топлота мобилише нарочито масти, као што смо већ видели. Али је вероватно да се масти претходно претварају у гликоген: другим речима, допунска топлота би се развијала, у гладовању, поглавито из гликогена, а масти би га с места надокнађивале претварајући се у гликоген. Довољно је сада претпоставити да та регенерација гли-. когенских резерава из масти може по некад и да премаши саму потрошњу гликогена, да би се добило објашњење чињенице да у врхунском метаболизму количник дисања има вредност 0,7 па и нешто нижу. То је истина у супротности са класичном чињеницом да гликоген ишчезава хлађењем животиње. Па ппок би било могуће да се за кратко време, у почетку борбе против хладноће, дешава обрнуто. Масти су, тако исходи из овога рада, необично покретне резерве, које су одмах мобилисане кад се производи допунска топлота, у циљу, вероватно, да сместа надокнаде потрошени гликоген. У врхунском метаболизму, кад организам има да да свој крајњи термогенетски напор, могуће је да не може одмах да одмери тачно потребу надокнађивања гликогена, већ да мобилизација масти пребаци нешто мало и саму потребу. Приметићемо да је количник мањи од 0,7 само онда добивен кад је развијана целокупна допунска топлота, док је у осталим случајевима развијан само један део њен. То је, разуме се, хипотетично објашњење.

Б. Угљено-тидратска трана. Сви се резултати бев изузетка слажу да при угљено-хидратској храни допунска топлота изазива опадање количника дисања.

На термичној неутралности, при изобилној шећерној храни, количник дисања је био махом већи од јединице. Органивам је дакле у тим погодбама претварао један део шећера у масти, што је сасвим природно јер је патка била кљукана скробом.

Опадање количника дисања при развијању допунске топлоте треба тумачити, мислимо, тиме, што је сада један део