O proizvodnji ranog povrća u toplim lejama

2

у оно доба, кад је на пољу мраз и снег, кад од свежег и укусног поврћа с отворвног поља, нп помена нема. Производња на отвореном пољу може бити неограничена, а она у топлпм лејама увек је ограничена на пзвесно само поврће, па је прва по количинп п много издашнија. И ако је пропзводња на отвореном пољу ио количини у опште издашнпја, опет зато и она у топлим лејама, ма да је ограничена, може, сразмерно, врло велпке користи доноситп, јер се. сваки листић, свакп коренчпћ пз топле леје много скупље продаје, но исти производ с отвореног поља, зато, што се изводи и продаје онда, кад на пољу нп свеже травчице нема. С пролећа Је обпчно велпка жудња за свежим поврћем, па ма то и најпростпје бпло, јер је свако поврће, па и оно најчвршће, много слађе и укусније кад се одмах из земље извађено поједе, него оно из трапа, па ма оно како пажљиво утрапљено било. У трапу свако поврће без разлпке, па п сам кромпир, много губи од своје сласти, од своје доброте и свога укуса, а то све са разнпх узрока. За сваког повртара, којп се бави пропзводњом поврћа за продају, само на пољу, у велпком је пнтересу, да своје пропзводе што раније с пролећа на пазар изнесе, да га што скупље прода. И онда, шта бива у том случаЈу? Он се журп да га други не претекне, да што више и што скупље своје производе прода, па изнесе неразвпјено још поврће, које у себи нема још никакве хране, нпкакве сластп, нпкаквог укуса, па ни спољњег угледа, дакле без пкакве вредности за јело, али се п то за скупе новце купује и троши само зато, што је нешто „ново к . Ме-