O proizvodnji ranog povrća u toplim lejama

3

ђутим онај, који се бави и с производњом извесног поврћа у тоилим лбјама,, тај износи преко целе зиме, поред старог, утрашвеног поврћа, још и много другог свежег, које прескупо продаје, и опет зато све у брзо распрода, и он то производи у топлим и млаким лејама све дотле, док добро развијено свеже поврће на пољу не стигне. То и јесте баш „прави баштован од заната*, који не само трудом, него и вештином, преко целе године без престанка земљом и мотиком обрће и зарађује! У тоилим лејима, изводи се дакле uoepfte у оно доба, кад му није ираво време. То је дакле ттрерана, убрзана, вештачким средствима, хтрисиљена ироизводња, од које имамо, не само знатне користи, него и велиног задовољства, иа мћ се то с кога му драго гледишта узело. Па, кад је у питању само задовољство, онда се тако строго и не узимају у рачун трошкови око производње; али, кад је у питању »занатлијска« корист и добит од такве производње, онда се то мора вршити са више обазривости, са више вештине и искуства, а са мање новчаних, материјалних жртава. Свакој породици, која свом здрављу и задовољству више пажње поклања, потребна је по нека топла леја; јер, имати на врежи зелених краставаца око Благовести, диње по Ђурђевдану, свежу салату и ротквице преко целе зиме и прерано с пролећа, боранију (зелен пасуљ) и грашак онда, кад други још ни на сејање на отвореном пољу не помишљају; крупну јагоду онда, кад она на свом природном месту још не мисли ни да избија, то је заиста велико задовољство и понос домаћичин, тсад такове i*