Odabrane komedije Tita Makcija Plauta

202

16, 12. Трисвири су градска полиција и помоћници преторови.

17,17. Лаверна је богиња заштитиица лопова. — „У песму ћу да те метнем“. Обичај да се неко метне у песму постоји и код нас (довољно је, нпр, прочитати почетак Зоне Замфирове). Код старих, ова усмена књижевност била је нарочито негована; у логорским песмама, и у акламацијама у циркусу, могло се императору рећи све на свету — он не би никад покушао да протестује.

18,9. „... што га је баба чувала“ мало слободнији превод латинског „фш ега! апи ресиНал5“. Робови код старих имали су права да Један део своје зараде, поклоне итд у новцу и ства-

"рима, чувају; то би била њихова лична својина — ресшшт и са овим би једнога дана могли да се откупе. Стафила је робиња, и има, као свој реси ит, једног бедног петла (па и за њега грамжљиви Еуклијон вели „онај мој петао“).

20, 19. Геријон је шесторуки див, познат из митова о Херкулу. — Јупитер је био заљубљен у Инахову кћер Јону, коју, да би је сачувао од Јунониног гнева, претвори у краву. Јунона онда измоли од Јупитера ту краву на поклон, и преда је на чување Аргусу, који је имао сто (или још више) очију. — Пирена, извор код Коринта, око кога се скупљају Музе.

20, 32. „Пунски фењер“ је, по свој прилици, фењер од стаклета. Стари су веровали да су Феничани први почели фабриковати стакло (нетачно: за стакло знали су још Мисирци!).

21, 13. „Верин храм“: Вера (Р!де5) је персонификација вере и поштења.

21, 32. „Коњи на тркама“ је, сасвим строго узевши, анахронизам : стари су знали углавном само за трке са колима.

22, 26. „Наменићу теби, али ћу попити ја“: примитиван човек, доиста, само намењује боговима жртву, али је по правилу троши сам (нпр на слави, на даћи, итд, јело се намењује 60жанству, односно мртвима, алига једу живи).

22, 31. Гавран с леве стране, то је врло неповољан, ас десне стране прилично повољан знак.

25, 4. Силван је божанство шуме и стоке, и првобитно је атрибут Фаунов. Свако имање и свако место има свога Силвана.

25,25. Јунона „Луцина“ је женско божанство које се јавља на помоћ породиљама. Ту улогу примила је доцније наша Богородица (отуда нпр на фирмама бабица, има често слика Богородице и малог Исуса).

МЕНЕХМИ

| 33, 28, Мит сатоге у Ласгтатег.“ Неки ово преводе:

„јер сам слушао како су га преко шелала тражили.“ У Плаутовом времену није било новина и рубрике “траже се,“ него је ту дужност вршио најмљен телал, који је, на раскрсницама и свуда где има много света, викао и тражио што би му било наређено.