Omladina

РР"УЋ

Број 23

0 ПРВИМ ПЈЕСМАМА КОСТЕ РАЦИНА

Недавно у једном уводнику »Борбен, про Зен помемуо да је у борби з» слободу Мекедоније пео и пјесни« мижедонског праскозорја, Ко-

кедомскњм језиком.

Ето, тим поводом хтјели бисмо дз кежемо неколико ријечи о поменутим пјесмама.

Прије чего што се појевила Рацинова

ма ићи опет де Њ македонски језик измишљотина сепаратисте м неијеоа бити државе. Бугарски импермјалисти, полажиа 4 неко своје пре во на Македонију текође су негирали македонског језика, у своју

корист, разумије се. Међутим, жеко је Рацинове књижица била радосно изњенађење: пјесме о македонском мароДу, писане македонским језиком, дје-

с друге стране, вјере, вјере у радни, мамучени македонски нерод, То што је највише о мучело младог Рацима, било је немзрециво тешко економско стање његове земље. Није то била земља идевлизованих приповједока Амђелка Крстиће, ни земља Григорије Божовмћа, утомулог у мистиКу и чар старине ммего земља крваво растргмута м мамучема. У тој земљи:

Роди се човем — роб биди роди се човек — скот умрм, скотски цел живот работи зе други, туђи имоти.

ижи се синџир железен околу третот мзвезанје

богата уствари, она нија живјела, она је миво-

Печалбари им н»тутуноберачнтеч, Море Рато при се праву Пи орање

пи пене суннсто пр пе нар • можат ли да го

А млада македонска дјевојка и же »тутуч де редни = монопол“, јер је већ м рођема жза тна пу-

Ауз имзала је м дио своје снеге, своге здревље, док мије рано, прерано, отишла у

, пуне опту- || жаба против тадењег стења ствари, #, с

матуштајућим

смегв по туђи палати оставам,

снега во усти месити жлањам,

м доме — дома ме ке си врмамл Али свест је долазила, »Бели мутри«

почели су дз се раслаљују, м тај исти гечалбар поручује:

»Има на вој свет како нас ммогу! Има ги, има — мачат се, копат,

Рацин дубоко вјерује у радмм свијет. Карактернстична зе тај став је пјесма лијепо дата, мстинита м искрема, ома је

»ерцето што се отвора и шири ширно широко цетмот свет де загрнеј«

Рациново срце је вјеровало у »зору

том вјером Рацим је пошео у борбу дво себе за слободу свога марода.

(8. МарСтварањем слободне државе тај језик је добио велико могућности за да-

ковски, ма пр.).

једничкој култури читаве наше тивне државе. ВР пјесника Косте Рацина, његова

живот, м његова смрт "ту зао врте пат рабина јака: примјер. мароду, ској омладини марочито. Коста Рецин писао је и у »Уметности м критицих писао је и за вријеме борбе,

теко масљов: Бели муприч. Оне су мем, сто, баш, тако ррате блиске, кад знамо да је

сте Рацим пео у борби #зо татковина човечки правдиних, м да је слоборна његова Мекедомнмја.

Состислав Мандић

Кеда је фашистичка неман пружила шате да шчепа нашу земљу, Бошко Палкокљењић, мако још мије био њој мим, похитао је дз се придружи некој Аз истази своје широке гру-

ју (ог срце, најезди непри-– јачање. Но непријатељ је био и у самој земљи. У рестројству војске још пре слома, Бошко је узелуд покушавао дз буде примљен у борачку јединицу. ЖДож је, упоран и љутит, лутао по комендања, затекео га је слом, и мађарски хомавдм, који су ушти у Бачку без

. проспасише ге ратним заробљеником. Сред тог клање м бешњења мукаемчких тосвајачач, у погору – пумом немзвесностм, Бошко је ширг зубима од јада и бесе, Зар де на томе остане, да мерод буде просто поробљенћ Зар де ом, Бошко, просто чежа жоће ли га стрељати или одљући у ропствој Не, неће остети на томе. Округло, доброћудно, детиње мнтелигентно зли пркосно лице Бошково одрази ло је сазрелу одлуху. Зар има нешто што ом мећо извршити! А ако м не кзврши, зер има нешто што ом неће покушатић 5

ко ће почети, ко ће пожести, ко орге мизоветит

'ааквеши из мађ ог логора, Бошко се нашео на својој рођеној Фру шкој Горм, чију је питому милину те«о добро позмевео хм волео, а коју грле Сава и Дунав, саде окрвављени нашим жртвема, Усташе су оргијале у својој тезе победи под скутом оку-

патора, но још се мису средипн. На све страна су још трагови војничког м дРжаамог расула. Провљачећи се између фрушкогорских села, Бошко је не је дном бившем зеродрому угледво пелууништени аамом. С неодољивом побудом“ он му је пришво м, не обозирући се на опасност, зевукео се у њега. Очи су му се рашириле, крупне

моздрзе уздрхтале: у азмоку ја нешао митраљез, мали топ м родио станицу! Прао је било Бошку да потцењиво ол-

дз умиште ратну технику над већ нису ' њ

| | |

што мије остало више. Има ко ће умети ово применити кеко треба,

Свој ратим плем је довезао кући на државним колима, г државног коња је ухватио на ливеди где је безезлено пасео, ме змејући за промену у држави

га сима. Алм је застрепила, је знала и његову неопрез

Фледи жомумисте Бошко »идео ко ће почети, ко и ко организовати борбу. Комунисти-

чке партије затекао ге је у шуми, Усжоро је Фрушке Гора знала Пинкија, првог

гово крупно, трепево тело као да је било

внаргија. која меодољмво буди енергије у дру“ тима. _ Његово

које је при широкој осмехе личило не њушку лисици папи И а и одлучност м и Пинки, иако прем,

врло брзо није зе бо једини фрушкогорсии партизан.

Дуго је Пинки само маштао да при мени своју зесед. и »забзамрамух ре-

пушномитрањеза. проговорио, на строх м жалост међарских бродова на Дунаву. Но радно ста-! пред

пене рршеи

ОМЛАДИНА

ИЗ НУЛТУРНОГ ЖИВОТА БРАТСКЕ БУГАРСКЕ

Софија, 11. децембрг

У просторијама француске „Алијансе“ оржана је свечана седница бугарскнх књижевника на којој су примљени и претстављени нови члано“ ви удружења. Седницу је отворио претоедник удружења Трифун Кунев, управник позоришта. Секретар Удружења Младен М:аијев истакао је рад новопримљених члонова и претставио их, а затим је у име југословенских хњижевника поздравио скуп Рад: Зоговић.

У свечтном делу седнице одржао је говор почасни члан удружења регент Тодор Павлов о теми: „Са мгмем и пером". На крају су на предлог управе удружења примљени за почасне ч, мове руски књижевници ни војни писци Державим, Козелников и Симонов он

|угословенски _ књижевници | Радован Зеоговић и Јовљи Поповић,

жЖ

Софија, 10 децембра

Савет софијкског Универзитста иза брао је за почасне докторе профе: ра Тодора Павлова, регента Бугарске

жавина, професора лењинградског Уни верзнтета. Ректор Универзитета Сељановски саопштио је регенту Павлову да га је Университетски савет изабрао једногласно 3а почасног доктора, це нећи његову научну делатност, која је стекла признање светских научинка. У истом смислу говорио је и декан Батаклијет, истичући научни рад Павлова у области дијллектичног матери јализма. Регент Павлов је редовни члан совјетске Академије наука, и по

ЊУАТУВНЕ село:

НАЈРАДИЈЕ ЧИТАНЕ КЊИГЕ У СОВЈЕТСКОМ САВЕЗУ Прелиставајући „Комсомољску праве ду“, редовно нсиђемо на дописе и репортаже о раду н пастивенИчЕ “==

Софија, 10 децембра

На позив софијског Универзитета, долши у Софију познати слависта пен професор _ лењинградског

Универзитета, којиј ће на софијском Унинерзитету одржати нехолико предавања. За време свога боравка у Софијн Державин ће лично примити диплому почасног доктора софијског Универзитета. Професор Державин ве дики је пријатељ бугарског народа ' добар позизвалац бугарске литера-

и познотог совјетског изучника Дер. и

туре:

ДОШЛИ СУ ВЕЛИКИ ДАНИ

За расписани књижсени хонкКурс почели да стижу радови.

Јављујемо у нашем ], фебруара.

„Омладине“ већ су Понеке од њих (песме) већ об-

листу пре објављују у ташсм исту

Нелики број радона стиже од омладинаца који се нагазе у нашој Народно-ослободилачкој војсии. Кроз песму

и причу говоре они

о величини наше народне борбе и ју-

пачким дјезима појединаца, Са положаја, који су далеко

од Београда, борим-

на тај начин двојахо

омладинин шаљу нам своје радове, те служе својој Отаџбини: бране је

с пушком у руши, а у исто време раде и на литерарном стварању, на културном подизању.

је да живи Очију мутних, Погнуте главе. Дигнуте, поносна чете И здреза м теле

ШП и 3 Пи

мица није хтеле да проговори, ма колико стр око ње бајзо Пинки, и псујући је м тепајући јој. То гај много дирало, Фрушка Гора га је стал-

алислама, фи

мрефенцигерима, свим могућим дрангупијема из области ратне технике, м између екција стално је нешто бургијао. Офуцено одело на његовом крупном, високом телу, скоро се респедело од тога терета, а при томе ељжев ми не баш увен чист, Пинки је личио ма неког шумсно-техничког маробњека а можда м ма завереника, само што није био за то конспиративам. Колико су га волели сви први партизени и житељи фр! ких села, толико су ге се и прибојаваим, јер језик му је био још бржи од муњевитих одпуж, и оцене као »паникер“, "опортуннстав им сличне пако је издашно дерис, Велика, исторжске акција Пинкијеве ило је огл попитичних осуђејика из митровачке казнионице. Борци зе народна права и слободу протиг немеродних режиме нису смели остати изручени фашистичком _ зверству, оми су морали да се састану с борцима за ослобођење народа од ожупатора. Био је то тежак и опесан подух У њему

су морали да учине чуда м борци из

казнионице и борци из шуме. Умутре је план пропао скоро те рају тешких припрема. Али после колико надчовачанских

одједном је да је ствар пропала, Но

с | дред и мавалити на жазиноницуч! Зе-

Пинкија, К МЕ кржна Сежа, и |. ени, је одушевио па целе Југосља-

ге Де ли је биле већа редост осло, или понос оних ко-

ји су им у томе помогли! Но умало што Пинкијева меопрезност није довела вицију у питање. Пред само извоћење, на очиглед наоружаних стражаре, пошао је де пије воду < буноро жазимомицом. На спомему, ом је,

И глас радосни лечи од села до Фела, од греде до преко

“ Тита м Стаљина,

Положај.

чосни доктор р. димских орг тета, шу о напорима, о Ку У позадини У Е фронта, 0 такмичењима у скупљању

и производњи хранс за отаџбину, Пишу н о својим домовима, о културмом васпитању, 0 позоришним при“ редбама, о читању. М из тих извештаја дознајемо које књиге води да чита наша братска совјстска омладина. Највише су тражене: „Како се калио челик" коле _ Остротскога, „Непокорени“ _ Бориса Горбатова, затим „Они су погинули за домовину“ Михаила Шолохова и драма „Најеада“. Леонида Леонова. Прва два романа преведена су и ма зен језих. „Како се калио челик“ појаано се непосредно пред рат и био прган уџбеник и најмилија књига наше омлади-

Занимљиво је напоменути да се тај роман „Како бе кмио челик“, сусреће и у филму а Космодемјанска) а“. Оштро око гледаоца могло је да запази Клко библнотекло у Зојиној школи, мада стар, пун младалачког по. лета цитиоа Зоји пламсне речи нз књиге која ноги наслов: „Как закаљалас стал" (Како се калио челик), Од Шолохова је, пре рата, преведе“ на на наш језик још и „Узорана ледина“, роман о пореволуционарној борби протиз бјелогардејаца. На наш

језик превођен је и његов „Тихи Дон“, Б је. најпре у издању загребачке Забавне библиотеке једно

скраћено издање, а доцније у Београду изашла семо прва књига. А од Леонова, поред сад преведене „Најезде“, пре рата изашао је ма нашем језику и роман „Лопов“.

„Пјесме борбе ин сатве“. Издање „Српске ријечи", органа Српског клуба већника ЗАВНОХ-г. Штампано ћионлицом, у октобру КМ, на ослобоћеном о територију Хрватске, у 46500 понмерака.

„Сабралн смо ове пјесме српских пјесника — борсца, јер су те пјесме чикле из сопских борби, јер су корјени маше борбе ни из њих црпли снагу м полет" каже се у предговору.

У збирци се, поред неколико из подних, налазе песме Змаја, Кочића, пи Његоша, Д. Ј. Филиповића,

Боји! тића, Т. Младеновића, Д. · Кости

НЕ батаљон, ХИ во»ођанске и.

е.

Ти ослобођени комунисти донели су покрету огромну добит, донели су им своју високу свест, —т. о знање, зет способмости и борбену

зе стране. Једму групу спровњо је Пинки у Србију. Кад се оданде вргтио, на леђиме је домео две канте експлозиња. По искуствима из Србије почво је де ује бомбе. Први воз у Срему джво је лание својом влеститом мином.

Но јеш [одан (вољи _ подумват: је Пинки морво извести. радмо-стеница ни пе о а

није проговорила, Н вити курирску везу с врења шта- |

. јер је Срем био потпуно осамљењ У зиму 1941-42 Пиним се се дво-

детле су се, ла дубохом смегу, пробијели до Ромамије, кроз стотиме опасности од Немаца, усташе м четника, Са Романије су већ имали везе им стигли до Врховног штабе. ИМ Пинки је помислио: Ано сад и погинем, видео сем друга Тито!

Крез исте опасности, кроз снег до појаса, преко полу; х реке,

ки се вратио. Стигао је бос, сев помо-

и гладан као журјек

Пинки је могао без рог-

ладује осам дама, вли кед и-

ма јела, осветио се. ИМ местрпљиви дру-

| гоњи морали су чекати док се Пинки

наједе. Међа смажмим вилицања, сав мадземаљсжим сја-

омашћен и озарск 5 рремарре у МИ ул ов озе. понешто

заучених бецео од бо гатства пена зести, Најзад, кед се си) зевелно, мз његових потекле бујице прича, м пламуле Фрушком Гором и 2 целим Сремом кео ње лика Паним. теје мљао и кављисао. Лим у 6 чима свију нерество је до песник Он Ке бас код Врховног штаба

Био је Пимки у току борбе и комањдмр чете, имао резне функције, али је остео им био у првом реду смели ди| верзент, досетљив фабрикант им имспиретор великми подухвата.

Кад је дизао у ваздух мост на Босу“ 7 преобучен У усташку _ униформу. ступмо је у разговор с усташким стражарем, разоружао тв у стражарници,

. Не може се рећи да се

Зоговића.

4 онде ужнвео како лети у заздул мост. Док су га другови да се повуку, он је боговскм мемарно почео де зоба грожђе које је неодољнко мемипо његову. жеђ.

Смео, пртев н неопрезам, Пиним м паж није погинуо због тога. Погинуо је у племенитом гесту, спасавајући сте мовништво.

Једна петорка с Пимкијем наншла је на заседу. Убили су једног шавбу, али Амверзија је била осујећена, Успут су дигли мост на друму. Тек што су се повукли у Реметице ма одмор, мастаде са | узбуна: Долази војска! Петорка је почела да се повлачи, но Пинки је угле:| дзо кехо фешисти сатерују марод у | шуму. Да им скрене пажњу, отвормо је на њих ветру са чистине. Приметно је да је остао сем. Фашисти су му се примицали, већ су

његово њило оружје које је толико ме зид, неће им пасти у руке. Сломио је пушку, разбио доглед којм му-!ф тако лепо стајао ма прсима. Из р упвере је убио официра који му се .о. Још један фашиста је пао, Но у Пиникмјев живот се угасио.

Фашисти су га се дочепели само мртвог, а кад су видели сломљену пушму, разбијени догљлед м још ужек черсто стисмути режолњер, један је процедно: »Мајку им партизанску, ала храбро тинуји

Кад су другови језипи мајци да јој је сим погинуо, савладала је сузе м рекла: »Мишта ње то није изненадипо, била сам спремна на том

На Фрушкој Грри стоји _ Пинкијев Гроб, као топографска ознака по коНежне | ој се партизани разнају. руке аругова, _прттарица и

житеља Г ај гроб оиу срама плодан. Неонј летак

само увек с г прое. Пр

имжиоа.

им живи у мароду Фрушне Горе, Пим-

им жлам у храбрим сремским

ма, у полетном

ком покрету Срема, А пегемдарно име

пргог фрушкхогорског партизана сад А

и овековвчено, звањем _н.

роја, које му је доделио друг и ито кога је Пинхи видео.

| Јовви Поповић

ме зл сте време ослободилачке борбе, _