Omladina
Страна 4
„ЧУВАЈТЕ ОВАЈ МИТРАЉЕЗ.
Истога дана, Билећа и билаћки крај сазмали су, да је почео руско-њемачки рат. А сјутрадем већ, група најодважнијих родољуба, који су дубоко у души мрзили уљеза м чврсто њ у пебједу праведне ствери — донијела је »За пушке — пз у шуму. У
бик
Сптарни суки ден херцеговачког љета полано је измицео, кад се тих двадесвтак људи, са межолмко пушака, попело' у страну изнад села, у љути крш изнад Присоја, на Тукор, — нада је њих дводесетак ствврно одрекло послушност вазелиње тен засноване о ехиљадугодишњеч империје, Одлучујући се ма тај кораж, ммого мису резмишљели, Њикова вјера била је безмјерна, о све је 5: стало било јесмо, само собом: они дају у руке кранику, они “ зити, па амо усташе пођу разумије се — удрити по њима.
Црномањести широки дведесетдвогодишњек, са ведрим округлим лицем, сјетко се тада:
— Остале су двије пушке, Знам гаје су зокопане, требало би их донијети! Ни чеса није оклијевао. Није чекао да се дискутују ли млм не треба рескаратм, спуштати се доље, жућама. Вјешто м хитро, попут срндаћа, одбрзео је младић кроз грмље.
Отишао је м — није се вратио. Тога дена није поново дошао међу другове, Уквзтале су ге устеше.
Језто Бошњак, тако се зево тај младић, радним, — није се надао да џељати вребеју око кућа, у селу. Али се мија уплашно. Причали су очевици није чак ми задрхтао, каде је пао у злимовачке руне. Семо је черсто стегдо виптице. Сигурно је мислио за себе, док су та везаног гонили у Билећу: »Неће ме имати жива, гадовија Сигурко је м сјутрадзм, док су му припремали раку, понављао исту одлуку...
.За то вријеме, мала дружима којој је приладао очехиваља је да се по прем пут ухвати у коштац се мепадечима. Бдили су читаву ноћ, а затим читењо пријеподне, ослушкикали, осматрали. Окда су, одједном, видјела меко је избио широк и нешто резређен стрељачкм строј, кажо ти људм са испружењим пушкама опрезно улазе у село, шуњају се око кућа, пилају пажљиво, Тешко је било, суздржети први пуцењ.
А нада је дошао тај први хитац, свиме је лекнуло, Јер, тај пуцењ протресво је м друге. Одјекнуо је силно, громко, резлмјегао се надалеко м свима нети почетак великог боја за чест м слободу.
Ну маједанпут, — тем што су око Присоја загрохотале пушке, и доље, око града, мзби пуцање, Прави плотуни, И доља — као дз се развеза права борбе, Ведјела се затим, кеко усташки радови застадоше, узгибаше се, Руља се збуми, Ко ша пуца иза лађа! — А и наши борци с. изненедише. Шта је то сад! Као де се борба води, у греду! Ко би то могао бити!,.. — Адм неко се брзо досјети:
— Стрељеју машег Јевта, сед су га убили...
Сигурно,
·.„Алн ке, Јевта непријатељ тада ни је успио оборити. Он је ипак остао. Оство је да истријеби десетке м десетке народе, прије него за слободу дедме свој живот. Чврста одлуке, донесема оног чага кед су га ухветили, ријешење — Не дати се, истргнути се мл конџаје — оствзрено је одман сјутраден. традан, и ом је чуо клик прве пушке. И њему је ома још екше појачала смагу, појачала вјеру — д» има другог пута, де мме спесење од ропства м смрти
Устеше су га повеле на последњи испита, Мало је, да ге — ради нужде — пусте, да му само за тренутак скину љанац с једне руке. А меда је усташа то учинио, Језто је једним муњевитим покретом, мушки им одлучне, треснуо дебелим тенцем посред злижовачког чела. о ти, пасји симеја — шкргутмус је зубима м полетио кео вјетар, преко чераба м јендена, те тредгређе, Све што се зетекло под о румјем ма улици, скочиле је за њим и пуцале, теко да је магледало — имао де се борба води.
Језто Бошњан је чуо, м разумио, да се код Присојљ стварно води борба. Отишао је темо. Те моћи је, одмах, мзшао а другова, Донио је оне двије пушке, ради којих је ишао. Отада се 2» ше ни јао им од другова, ми од пушке. Тамо је ом, тако су м његови другови започели борбу, Тако је, ето, з'почето велико слевно дјело, велика и чудесма легенда, коју су, заједмо са њима. писате хиљаде бораца, легенда које је читав један народ покрипе славом. ·.
по. У ањгусту мјесецу, четредсет и прве, меродии борци биљећног _ кре;
били су и побили у једном окршају преко 700 усташа. Јевто Бошњак је био меЂу прежма. Ом је дошео до пушком»
траљаза. А о митраљезу је сањао још од омог јумског дана, је поштени
нупетором, о Борчу м другим фжеликим 6; за с
И увијек је био међу првима. Загрњен се својим о врелам, гозорљивим другом, Фа својим дрмим »брњкоми, њеђу првима је наступво не усташкоталијанске шанчева, м последњи отступад, амтитио отстуљање, када се требало повлечити. Пјењао је скоро увијек. Певао се „Фрњком« заједно, пјевзо пјесње језе и страве м пјесме поноса и по-
једе. . „Лако је, управо тако, — ишао млади радним м кроз жестоку битку коју је водио одред Влада Томановића чистећи од усташњках злолеора поробљену територију између Храсна м Неретве. Било |е то мепуму годину дема од почетка оружане борбе у Херцеговини...
Чета у којој се налазио водник-митраљезац Јевто Бошњак, неколико сати кребро је петоструко бројнијег мепријатеља, који је упорно покушавао да се са положоја око жељезничке с станице _ Брштенице пробије у партизанско линије. Неколико стотина »црнокошуљеце« озаснпаљи су страшном митраљеском м миноманмом ватром камените положаје партизана, поделачили се „јурашели. Тутњави су им тресли се џиновски гранитним м крачњачки блокова, пролемало се ужарено небо. Партизани масу дели »црним кошуљањач ни корджа напријед, борили су се — што се кежо — као лавови.
Онде је јеето Бошњех предпожко друговима:
~
— Да ми њима сада покажемо! их научимо, жако св бије...
Ишао је малријед, као ма крилима. Заједно са реским смртоносним рафалита његовог митраљеза чува св и његова пјесма. Пјевао је:
»Листеј горо, цајетај цајаће омладине у бој креће«..
Тада, кроз крвавог боје, другова су последњи пут чули његову њајмилију пјесму.
У тома јурашу пао је јеато Бошњак.
зо је смртно рањом: фашистичке танад искадала су му стомак,
Када су другови пристигли до њега Џзато је увијек мамицео испред остелиж, мапртјед) — био је још при свијести. једном _ руком придржавао је просуту утробу, другом је држао обгрњен свој митраљез. Мирио, потпуно жирче, прибрано им самсуверенњо, позвао је друга:
— Езс, друже, узми митрањез. Чувејте ми овај митраљез, немојте ге обрунети — ње дајте га кукавнцама!...
...Врховни штеб партизенс“ војске обесмртио је неустрашнњог хорцеговач. ког омлединце звањем »Неродног хе ројач, Његов гроб остао је мегдје у жаерсном пољу, испод Жабе. Не зна се за његов гроб, изгубљен међу стотинамз гробова витезове-партизана. „бан његов завјет — његов побједнички митраљез — остао је 5 вјечито живм, говорљив им Остао је — да млада покољења потсјећа ма зелике дене им подвиге, на пожртвовање и самопријегор, одрицење, са којим. су ишли у бој за народну слободу “ синули заборављени и мезаборављени јунаци.
=
Миленко Шотра
Нахолај Пирват: „БОРЕ СЕ КАО ЛАВОВИ ИЗ ДАНА
У ДАН
(Дрвореа)
ОМЛАДИНА
Омладина Србије примила је на себе организачију транспорта 80 вагона хране за Црну Гору
и Санџак су се наше среса брига.
де бориле по Црној Гори, Санџаку, Босим, Херцеговини, Дапма-
пуна, 1000 мг вуне, #0990 чаргва, 1000 кг селм, одела, веша, сувог воћа, биће знатна помоћ опустео.
Транспорт хране
фебрутра. Омладина тих округ
а на себе р утева. труге до Нове Вароши
2 диве потрабну радну сну за
истовар н претовар хране. Омла-
дмиске организације ужичког и
НАША
У једном од прошлих бројева „Омавдина“ је донсла члањах „Некодико нзшомена о дописњиштву, допнсима и о доџисницима“. товорено о стварнма које данас највише митереСују омаадииску штампу, њене сараднихе м читаоце. Чланан је маустрован доорим примсрима о томс како и о че зу треба писати. Он ће свокако много
зристити друговима који су на себе
еудели дужност дописника омладни-
отсад имати у свакоме броју сталну рубриху „Паша пошта“, преко којс ће бити у живљој н ужој повезаности са долисницима, као н уопште са свима омладинцима који шаљу своје радове. Ту спадају дописи о животу и раду омладинс на фронту и у позадини, стојањима и напорима, о борби коју води с мепријатељем, о такмичењима, о сабирним акцијама, уопште о свима манифестацијама омладинске актинности; затим чланци. репортаже, беле тристички радови итд. То ће бити један од начина окупљања и повезивања омладине са њеним листом.
Пре исго што би почели да одговарамо свжоме понаособ, потребно је да се каже понека општа напомена. У првом реду, сви радови и довиси треба да буду потписани пуним именом и презименом, да се зна ко и из којег места шаље (то важи за ослобођене крајеве), Мепотписани радови, или потписани под пссудомимом или са њадњицима не могу се узимати У
Ударниши (! чете 11! батаљома Рајко Нековић, Миодраг Терзић и Мкодраг Матић исекли ЈЕФТТРА 210]
РСС:
су за један дан 21 м" др
ва
ОМА ЛИТТА,
Око 7 сати ујутру пењу се београдски омледимци стрмим стазама према шум, Фни немају мску: сечи шуме, па жпак већ у почетку, за првих 5 деме реда, они су оборили им уметрили
У кедсљу 21 јамугра све радне бритеде одржаље су културне приредбе. Тога дама се мијо радило ма сечи, па су омладинци цео дам посветили културно-просаетном раду. још пре подне тачка продок су остали са местрпљењем
бригада
155 куб. м дрва. Њихов резултат зоб- ужурбано су се стремале стаје много иза резулта! бригаде грама,
" ) и иза М бригаде (омладници округа београд-
ског). То је сасвим разумљиво: Ми Ш бригаду сачињавају претежно сеоски омладмици, често старијим од 18 година. Али бестрадски омљадинци се маће за. устевити на тома; онм сазким даном по
ју резултете и ухолико време сдмиче, утолико београђане стичу искуство у раду, који пран пуг обављају,
И београдска бригада мија последња — она се налази испред | бригаде, у чијем су састајевачког и чачанског
Целе београдска бригада прожета ватраним танмичарским духом. Што се тиче петорке, оча ће добити мазив вударничка, а мајнстакмутији удзрник у њој добиће као нагреду револвер. За седа је на првом месту | бата-
љом (Мићим) се разликом од 5 метера
насечемог дрвете. Алм мада је политком
Мића рекао омпедницима | батаљона да
ће други повећати у току дане разлику 0 матера, сем су узвиинули:
! Ми денес прелазимо у
" одржала је прирзабу у хући у којој је смештем И батаљом. Гледаоци су морали да прођу кроз »бинуч да би дошли у
“салум, Сале је повећа соба по когој је прострта слама. Омладимци су дупке испунили собу, по:ећали м са великим нмтересовањем очекивали почетак. Би ез је једма разлика измађу све публиуз м публике у другим позориштима » кокцертним дворанема, Овде су омле» дници пре почетка претставе м за врем% пауза певали омладинске песме # клицали оно шло им лежи ма срцу: Жалвео Тито! Жипео АВНОЈ Хоћемо Тита — нећемо краље! Живела радна омљаднна! Живео УСАОС!«
Програм је био разноврстан, сестав њем од рецитација, хорских песаме им прихаза. Посла седмодмевног рада ко сечи, омладмици мису занамарили рад на културном пољу. Они су тиме докеуали дз су део оме омладине, која је у мајсжим тренуцима мародно-ослободилач давала чајне се зултете ма културмом пољу. Они су тиме доказали да у њима живи борбени, месепомљиви дух најбољих омлединаца свих наших народа.
Радна батаљона слбанске вмладине
Апбанска зитифашнистичка омладина почеља је де ради ма подизању свога онога што су окупатор м његови сарадници порушмлм м попалил, У сееком сету по ] мамциј врше се разни радови, изграђују се зидови, у“ спостављају порушени мостови, Футостреде ита, Д» би се мобилисале све снаге, почеле су се формирати редее чете, бзтаљоки и бригаде. Одржани су го читавој Албамији велики скупови омладине, марочито у последње трема каде су остлобођачи градови. Секретар БРАШ-а (Савез антифашистичке
ПОШТА
обзир, Зашто на пример потписивати своје чланке и дописе: „један омза“ динац“ или „Б.“ иди „пушномитраљезац“, „Ки ођан“ итд. Нарочито када су такви дописи из Србије, где постоји, насупрот неослобођеним територијама, пуна могућност да се пише м ради отворено н слободно.
ВРАЊЕ: „Мињин“. Треба да потпи. сујеш своје пуно име, и ти и остали другови који изм пишу из Врања У пису • омладинау хероју ДС има општих места. Тачни су, ван нису изрочито корахтеристична за друга о ко “ се пише. Берата. са више подата
убе
У ПРОКУПЉЕ: "Миа. ешековић Дописе из вашег округа нередовно до: бијамо и прилично ретко, Што се тиче лолжка дописника. о томе ћесе већ решити м биће обавештен. Пиши изм Горе у општој мапомеми наћићеш шта треба да се обрађује у дописима,
СТАРА ПАЗОВА: Ћурчић Ђорђе Твој чланак „Злочини и свирепости Не маша“ смо примили, Добро бн било када би разрадио неке појединости о поменутим стварима.
КРУШЕВАЦ: ВВ. Тодоровић, Милић Милосављевић Душан Јовић — Дописе примили. Пишите о резултатима омладииских акција. У чланку „Под фошнстичким игом“ требало је стваон дати јасније. одређеније. ме ко је чланак писао све је, сазкако, бидо јасно и поамато, али осталим читаоцима многе ствари остале би мутне, нејасне. Треба Азти имена другова којима је реч.
омладина Албамије) објевно је утенмицу иамећу Корче м Аргирокастра зе образовање радних батањома. Ову утанмицу зна је Корча, која је о
сваки св по хо белељн рана: Утакмица је имала ве-
заједници реде. Недљано су у Вагони
образоване два батаљона, У Корчи њихов број је достигао пет. У области Аргирокастра м Елбасана стално ресте број чета, док је у Тирани 24 децембра 1944 године образотана праз родна бржаде која броји око омладмнеца подељених у три батаљона, Прва радња бригада одмах је почела са оправком зграде у којој ће се одржати Други конгрес албанске емтифашнстичке омлединњ
ВЕСТИ с 21е22-
„Ј'иманите“ објевљује до је после преговора, вођених између разних оадимских организација стваран »Па. =з омљадимскик органнзаулезе резне омладинске скаути, мзвидимци, комуиистичка омладмна, спортски савези, савез француске хетоличка омладине, севез мледих Јевреја, саваз тротестамтне омптадине. Циљ »Патрнотског савеза омладинсмих орсанизацијак је да мслитује м предлаже кладнним оргемима мера за премсачење услова живота омладине, да би ти услови Били Бољи. С друге страна организација омладине иститиваће мачина им форме како би омладина узела што антизимјаг учешћа у обнови Француске.
организације:
ж
Букурешт
У Сипаји је 29 децембра одржан кон-
грес папионаз-лтбералне омладине. На конгресу је донста одлука којом се „захтева да се у Румунији спроведу социјалте, позитичке и економске реформе и да се казне ретки злочинци“ (ТАСС)