Omladina

Број 30

ОМЛАДИНА

ДОБАР М РЂАВ ФИЛМ

Наши | омлвдински домови постају огњишта нове културе. Они постављају себи за циљ сакупљање омладине око претресања им решавања културних питања, пре свега оних, које нам намеће живот, То значи да онм желе да васпитају нашу омладину де превилно схвети велике борбе наших народе, ДУХ меродно - ослободилачке борбе, мократије м хумамизма. Али овде су врло важни мачини оваквог масовног културног рада. Међутим, наши омладмиски домови још често ме знају како да своје

мленове питањима која одговарају нашој стварности и великим човочанским иде: јема. А ово треба да буде истозреме но и поучно м занимљиво за омладину,

Сада ћемо говоритм о искоришћавању |едког уметничког средства за културни рад међу омладином, — филма. Код нас се о Филму као сродству за масовни културми рад још мало говори, а, међутим, фмам је и најмасовнија м нај

савремемог човека. Због тоге што се ма њега још врло често гледа као на таку забаву (или бар као ма ствар, ко. ја се тиче укуса сваког појединца), наше другове у омладинским домовима ме занима увек који се то филмови гледеју м кеко се они гледају, каква осећања и утиске омм побуђују код омладине. И зато поразговарејмо о томе какаи Филмови у ствари данес треба да се тледеје им како их по нашем мишље-

Светска филмска уметност дела је митаву плејаду великих мајстора који су поставили ммого уметнички зрелих филжова, М због тота ма филм треба да тледамо као на високу уметност, # не

ји одражавају велику стварност, који су прожети великим човечанским идејама. Није тачно мишљење да тако зване

аати их. У „лахим“ филмовима све се једностазно решава. На пример: филм „Се-

ма! Овај филм нас ничему ме учи.

Напротив, омекев филм као што је „Зоја Космодемјанскаја", требало би де се гледа колективио, Мека цео омла-

А после биоскопа мека се сви врате ујм немскрено у , којм се сав позе ослобођење

дом и мека претресају филм са разних страна: у погледу садржине м

Нежа свако покуша де изрази своје утисме о Филму друговима којм су га гледали. Омај који је пажљмво гледао „Зоју“

тренутку њеног живота, њену херојску смрт, он излаже текође њену биогра-

у читав њем развитак као човажа велике воље им љубави према отаџбини,

карактера којим мрзи све сктио, лажно |

животу, свећује великој борби

домовине, зато, шло — како каже Зоја својој мајци — она не може поступити другачије. Дискусија о овом филму може се претворити у дискусију о деци Совјетског Савеза, о улози

о његовом _моралу им гледању

спрема да мзгреди ножу Е Сеомо тако ће филм де постане важно средство у политичко-уметничком васпитању наше омладине, А он то занста треба де постане.

Јуриј Густиичич

„ДОМОВИ, ТАМНИЦЕ, ШУМЕ“ —

дрворези Ниноле Пирната

Графика је, због своје могућности за тепосредно умножавање, ширим круговима народа приступачнија више него иједна друга грана ликовних умјетности. И зато су се сликари у народно-ослободилачкој борби, углавном служили графиком. Техника црно-бијежога, та могућност једноставног, непо-

средног ликовног нзражавања, блиско фички

је гледаоцу, упечатљива, Попсзана са текстом, она га донскле и тумачи.

Каква је онда дужност нашег сликара-графичара у ослободилачкој борби наших народа7 Својим радовима од најмањих графичких послова, наоко незнатних зли корисних. па до о них озбиљнијих, чисто умјетвичких, сликари су пружили и пружају помоћ народној борби. Је ли требзло изре“ зати у линолсуму наслов листа, напра“ пити борбену вињету, дати портре борца — јунака, графичар је био ту да обовн посао, Макар и мање вриједно, више занатско исто ди умјетничко, то је било нужио дјело, достојно умјетни“ ка борца. устанком, матернјал за графичку умјетничку обраду постао је разноврстан н богат. Требао је не само текстом, мего и ликовно изразити све што сс о борби морало казати. Умјетинк није више морао трчати за објектом, Стварност је била ту, требало је овјековјечнти је на умјетнички начин А слика, цртеж, дјелује ма човјска као и ријеч, Нека зато слика буде и позив на борбу. М сликарн-графичари дали су плакат, динамичан, полетан, дали су линорез млин дрворез извађен из срца борбене стварности, тешке, сурове. зли поштене и свијетље, потресан баш због умјетнич“ ке истинитости.

љек _ Графиха је ишла упоредо са борбом.

устанка и приказивање његово кроз диховне у мјетности узимало је више маха. Послије графичких прилога, по листовима, дошле су мапе, збирке. Дали су их Вања Радауш, Маријан Детони, Пир. нат и Франце Михелич заједно („Наша борба“), Воја Димитријевић, Исмет Мујезиновић. У најтежим условима борбе, слихари потекли из иарода, остали су му вјерни и пратили га у свим напорима н борбама. У затишјима, за

вријеме предаха од борбе, резво је у-

„ПЈЕСМЕ"И РАТНА НОЊУННТУРА

ИЛ

У МУТНОМ

Ако је рђа пиши његову адресу. (Мајаковски)

Три м по године фашмсти м разноли- ћа

ке домаће удворице обмањивале су

ва: „ то о циљевима ПРИМИ оу су ширили фантастичне лажи о тегобања борбе з» слободу. Зато м није случајно што су нас већ неколико пута покопавалм, Они су се бацели „дрељем

ла

" ум борбе коју води херојска Црвена арњија м ма слободу коју мвродима носе њемн богатири,

Родољубкам сстијет мраио је такљу штамлу м такву литеретуру.

родмо-ослободилачког

боди — какву су мзвојежвли кроз борбу наши народи — теда је то једино м могуће, људи хоће де чују, да прочи-

А тају, да сазнају које мапајају пер.

смагом истине, да би појечалм свој допринос својој властитој и сло боди других.

народних масе, мего у свом тластитом имтересу. Као што је то врло често на тржишту, м у штампи се звучним, бомбастичким насловима дена, изазива мнторесовање читаоца, нарочито дамас жељног истине и ношемог бујмцом наших дана, Тано су се појавиле у штамли назови пје-

И СЕ ЛОВИ2

првом ма НОВ и ПО ју гославије Титу“ м најзад, „Хитлер у песми“ од М. Т. Антифашистова,

МИ колико је мошен племенитим, па-

магао, те тиме омогућио де озо делце мадам!

Овдје се не ради само о реклами раАм доброг пазера за свој рачун (да се

жђарског трговце у нашем времену за мјетник тек преживљене догађаје, дајући им тако иссумњив печат доживн непосредности.

Словеначки графичар Николај Пирнат издао је сада и другу збирку своје графике, трмизест дртореза под насловом „Домови, јече, гоздови“ (Домовни, тамнице, шуме), У њима је, кроз граизраз дат развој борбе сложе. начког народа против испријате, Сваки дрворез носи одговарајући слов, 8 сви наслови, заједно скупљени, дају текст „Упади су у наше домове и запалили их. Дјецу, жене н старце су гонилн са огњишта да умиру од глади. Домови су родили издајнис (Рудннков бјелогардистај ни јунаке. Гром је плануо из шума у долине, мн јунаци су појурили у бој. Борили су се, крварили,И боре се као лавови из дана у дан, Из њихове крви, из њихових бијелих костију расте нам ружа слободе“,

Зар то није уједно повијест ослободилачке борбе свих наших народа. Поробљивач је наступао свуда једнако. Убијао н пално. Народ се, опет, сву да, са истом оддучношћу дигао у борбу. Зато нам је сваки дрворез Пирнатов близак и драг. Када нам Пирнат да ојађену мајку, која бјежи испред у: бојица, а за њенс се скутове грчеви. то држе гладна дјеца, зар не видимо У тој слици хиљаде и хиљаде наших вејаких, како широм земље иду у збје-

| из #

| |

; ђ

| |

; |

| 5

ЊЕ ! ћ Н

75 >

• ~

| |

ги |:

! ј

Страна 5

оба дат

„СРЦЕ НАРОДА“

„Просвета“ држатно издавачко пре дузеће Србије покренула је нову седи. пију под насловом „Мала библиотека данашњице“. Као прва књига изашло је „Срце народа“, где су скупљени радови наших познатих писаца. Ту имамо приповетке, репортаже, одломке из дмевника, који пред нас умстничким језиком износе народну борбу и безбројне злочине које починише окупаторски крволоци и њихове слуге.

Тугу и бол разасули су крвници по свима крајевима наше земље, потпа љивали домове, остављали пуста згари. шта, убијали децу, жене. старце, рањевике, Оптужује их безгласном зли снажном оптужбом дете заклано једног ратног лета, које „можда једног овако ведрог дама и многих оваквих д; ма богатих сунцем мо зеленилом, с дрим бојама у мебу, на земљи, њиз' ма, ливадама м шумама, требало је да се порадује свему томс, животу, срећи, љубави, младости, људима око себе.“ Дата су нам напаћени и племенити анкови наших људи и жена, бораца н руководилаца, које патње и напори, ни кад умиру, ни кад их муче, не сломи. ше, јер „кроз дим експлозије, кроз маглу и мрах крвавих ноћи очи им све“ тле новим сјајем — тахо горе само очи њиховог комесара, очи мртвог комесара Друге пролетерске — очи победе“. Народ мора да победи, народ и побеђује упркос свих препрека и невоља, све оне који му стану на пут. Носе па, ши људи у себи и „горку срећу“, успо“ мену на оне којих више нема и ране незацељене од свих претрпљених зала и мука.

„Пет малишана“ — и хиљаде других — „вечито памте ко су убице њихових мајки“.

„Срце народа“ говори снажно и ду. боко о тежњи за срећом и радошћу, за бољим животом који се изграђује н којн ће се изградити када се дотуче помахнитала хитлеровска звер у ње. ном брлогу, и када нскусе праведну казну сви ломаћи изродн, који су хте“ ди да разједине наше братске наро“ де, који су просули море народне крви по нашим пољима и планинама. „Све

писта | је више згаришта ошђе гђе су била се-

ла и засеоци. Све више ђикља коров из

гове. Кр лик му. чнтеља са бичем у руци („Недужне су мучили у тамницама“) њемачког СС.

гледа прије врсмена остарјсло лице Ајевојчице која је од свега што је има. ла једино спасла маче) у нама изазивају још јачу мржњу према непријатељу. Дрворези који приказују бор(бе, борце-осветнике одлучних лица, дају нам још више снаге, вјере. Све патње и све заносе борбе за слободу гледамо у тим црно-бјелим цртама и плохама, читајући из њих као из највољеније књиге,

Доворезе Николе Пирната издао је Главни штаб НОВ н ПО Словеније, „на прагу слободе, у јесен 1944".

Светислав Мандић

гоменом да „може им на Бећарац'. (Чему илегавми Амтифашистов, чему иле-

ја још угмјек тражи

Зе Протића је борба „запржавање чорбе" (стр. 13) а борци „слонови“ (стр, 15). По њему је наш борец према Ни јемцу роб (стр, 16), или „Кад Срб' бе-

Аљобмћ пјева и задовољава се вијенцима — м још рише, и још горе: „Ми ћемо (тф Русима) поворе слат, м

КЊИЖЕЗНИ НОРКУРС

ињижевни конкурс, којм је био Централног

, све је више сирочади бе“ скућиика по збјеговима, све је дубља рана на живом тијелу овог народа. Ни молитве, ни клетве, им лелек ту не помажу. Помажу само чврсте мишице н воља оних који ће бити кадри да униште чудовишта, да затру пога“ мо сјеме, којим је туђим нашу земљу загадио, и да извидају љуте ране, ко. је изм мебраћа н нељуди зададоше".

Садржај књиге је: Милован Ђилас — Мртво село; Јован Поповић — Бора Кечић је постао што је желео; Радован Зоговић — Сестра; Чедомир Миндеровић — Очи победе; Бранко Ћопић — Мајка нз Глувог Дола; Родољуб Чолаковић — На згариштима Источне Босне; Владимир Дедијер Двадесет девети новембар 1941.

Књига је илустрована цртежима Исмета Муј

него ској борила за Србију, као што се се.

да дивизије из других крвјева у Србији боре и за слободу својих крајежа. Ом неће да зна за безбројне |унаке који су остали у Србији и одолијевалн затирачима слободе српског народа. Космајски, јестребачки м други партизански одредм исписали су мајсвјетлије странице српске историје. Уколико наже по коју ријеч о борцима за слободу — и њом кризотвори, подмеће м 12 створене дрскости фалсификује: „Оставила корзо, шминку, и фризуру“, („Партизамка“, стр. 21) Тако они пјева ју већим дијелом својих стихова о слободм м њеним борцима. А кад треба да пишу о мародмим издајицаме, они

своје пишу неодређено, нејасно; издајица је апстрактан.

ко мељуди, гдје је патристизам 6 издајство, Свако отупљивање овога јаза (мео што то поменути чиме)

мскорншћујући — по: ширских не. родмих маса, окићено фасадом од ре клама, протуреју своје . зе то су оне зато њихов

ик је. МУ малољетници У — појављују се гувернанте“. рембург),

Или, — као м до сада, ма путу потпуној побједм, мад страним и домаћим ђетељима, потребно је м ма овом