Omladina

Број 31

СОВЈЕТСКА ОМЛАДИНА У

Ккрв за крв смрт за смрт

Домосимо последњи део чланка:

би за отаџбину“. ница совјетске

Од првих дама рата совјатски патрмоти су почели да стазрају партизанске одреде зе борбу протик непријетеља у реочима који су били приврета освојени „од непријатеља. Од шу-

до Прибел. тижа читава земља је горела год ко: гама 1 п. нису давали мира непријатељу ни доњу ми ноћу. Совјетска омладина је веома активно учествовала у овој борби, Поовима читавог састава партизана било " Многа десетине хмљеде младих партизана исписати су стојим истанмутим делима сјајне странице мсторије ободилачког рата совјетског из рода. Четавај земљи су познето имена Зоје Космодемјанске, Лизе Чејкина, Воподје Мурилечко, Владитира Рјабока » улмогих других.

Од тешким меподношљивим условима. мепријатељске позадине младм партизоим су стварали чуда. Нарочито св добро сећам јесени 1941 годмне. Непријатељ је јурко према срцу наше домовине, дретој престоници Моске

И Москва је послала пне својих сжидаз м жћери у поладиму мепријатеља. У малим групама м одредима дању м коћу по киши и хлодмоћи пробијали смо се до Немаца, ункш пи смо их, хидали смо мм везе, дизали у ваздух ешаломе.

Наш одред од 30 људи у коме је би ла 16 девојака, 19-ог јанувра 1942 годиче мечинмо је заседу у превцу Можајсна за Немце који су бежали од Москве. Мали одред партизана убио је око 200 Немаца им запленно Феје. То је био само почетак наше парнске борбе. Непријатељ је ске даље им даље јурио од Москве, сте се више ослобођзла наша територија, з ми партизани Подмосковјо нисмо з2оста

ли за непријатељем м поново смо се провлочили њему у позедиму.

идемо у Брјанске шуме-. ама јо задатек да паса лмимју фронта м да се пј артизански _ крај оданле заједно с им партизанским. паредима треба да почнемо нешу борбеку делатност. Шта ће бити даље нисме знали, можда многи од нас неће Аз виде Москву. Али сваки ја знао еко уде приморан да умре умреће како треба, као што доликује војинку, тако аз са ке стиди своје смрти пред домовином-, Да говоримо искрено, нисмо

кмећи мемеру де погинемо. Напротив ктели смо да живимо, ктели смо Да тако ратујемо да непријатељ мес партмзазе до гроба упамтм им да својим уму-

„купеу“ при ведбу. Чује се зисски ла: девојка,

Домовина је послала у борбсну буру. за борбу је спремиза верног војника.

Линију фронта смо срећно прошли и нелезимо се у Брјанским шумама ортовске области, Бацели смо у азздух непријатељске војне ешеломе, мостове преко којих ја мепријатељ пребацио вајску, уништавајући његову технику и

верзије, Губили смо своје другове, зле смо убијали Мемце. Смрззатам смо се до жостију у исцепаним оделима по шум“, али смо уништавали омрзнутог мелр: јатеља. Гладовапи смо, храмили смо се горжом „рјебином“ само шумским пежама, али смо одузнмали од Немаша који су се наждерали у нашој земиље, проводећи свој одвратни живот.

Наш одред је за време од пет масецм борбе уништио више од 2,000 Немаца, ммнирао 12 мостова, ва у ваздух 17 ешалона м бацио у ваздух м потлагмо те им другу моторизацију. Тажег се партизамска борба водила у Укрејини, у смоленској, лењимградс! келињинској области, у Малдавији, Карелмјм, ка Криму, у Литам, Летокији и Естолији.

Зе арема великог Отаџбинског рата партизански покрет — покрет народних осветмика развио се у страшну снагу м то је велика заслуга партизанске омљадине. Миого су оми урадили за што брже умиштење _ мепријстеље. Подинг младих хероја Краснодона ушао |» у историју жво једма од светлих страмиме јунака мело љивости, – неустра-

шеаости м племенмтости младог поколљ- | Б:

ња стафинске епске. Славна дела маши илегелеца служе за совјетску омладиму мао пример како треба д' се без транично воли отаџбина м да се до по сведњег даха буде уз нашу прзведну стввр,

У овом иком Отаџбинском рату још је више ојачало братство милионског нероде велике совјетске држав Сезнз област ПА та дмаче жероје. Мос ће домоемим Зоју уонсн васикеје Хе емтонова, Илију Кузима, Н. њу, Мсрмју Пољевако

Б

Овај чламак за наш зист написала је претстал маадине Јскатерина Пожарскаја, која је до пре кратког времена боравила у Југославији.

опшо- | ре Загоре Украјима — |зовали заједничке домове

БОРБИ ЗА ОТАЏБИНУ

„Совјетска омладина у бор-

младе гардисте Краснодана; Белоруси |» — Гастело Сицилиицхог; Лењимгредци — Челињцева, Арченко Петрову Тупцм — Сешу Чехслина; Владимира Рјабох; с -

риленка; | Кљалињинци Осетини — м зими — Ноја Адамиља; Курбан Дурдн; Узбеки — К; језа; Бешкирци — Алакслндра МатросоКерелијци — Ану Лисицину м Марију Мегентјеву и мчоге, мчоге друге. Наша славча домовина мећ ззбо реви своје младе жероје. Совјетски ће изрод будућим покољењим- греносити њилове керокке поданга. Песници ћа

ске омладине Отеџбинском рату,

Рат још траје. Ступилм смо у одлучму фозе.

уческице у великом

Јенатерика Пожарскаја

ОМЛАДИНА

рана 3

Шегртски дом у Краљевићеву! окпаонискс

Шегртски дом у Београду постојао је и пре рата. Био је у приватним рукама. Подигло га је друштво „Привредник“

1930 године у Крунској улици. У њему шегрт=

је стално живело око 400—500

Шегрти у радмсници свога дома у Мраљевкћеву

ммтернатсиим животом. До тога времекз, „Прмвредних“ је био само спокл измаћђу родитеља и посподавца. Изколазно је фФебрике и радионице ми у њих смељитео децу на љанст. Држава, са сво-

ПОЗДРАВ НАПРЕДНЕ ОМЛАДИНЕ БУКУРЕШТА АНТАФАШНСТИЧНОЈ ОМЛАДИНИ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Анткфашистичкој смдадини Ју (5 ашије. | Налослна омладина урешта на асликом митингу 4 "П 1945.

пена борби за уништење фа Ра

Зизћено да следимо Вашим принтуох у берби оне. па четири годмне, а коју водите м

данас.

Смрт фашизму — стобода нареду С пријатељским поздравом,

митинг Напредне омладине Букурешта |

АНЦИЈЕ ДИВЕРЗАНАТА У ХРВАТСНОЈ 1944

Главни задатак диверзаната у ХрвзтВ Хан току године 1944 састојзо се у ју свобраћајцих веза и сеобра-

Муре мхоа корима је непријатељ превозмо људство м материјал. У том циљу

дивврзамти су комтролисали сво всжимје

| ноцемт У СОФИЈИ У КОРИСТ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДЕЦЕ

Народна мнанција града Софије приреднља је у недсљу 3 фебруара ведики концерт. Чист прихол је намењен Југосзонемској деци,

БУГАРСКЕ НОВИНЕ ЗА ПОМОЋ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДЕЦИ

„Отечествени фронт“ од 14 јинузра доноси под насловом „Бугарска м ју гословемска ђачка окладина“ слопштење у коме сс каже да је министарство просвете упутило позин ћачкој омлаАнин у Бугарској да прикупи поноћ за југословемску депу. Позив се завр. шала речима:

„Наша судбина и судбина Југославије никада инсу бизе тако блиске и једнаке као сада".

„Отечествени фронт“ доноси под насловом

од 24 јануара „Да ди је ово угарскаг“ им тоднасловом „Стигло је још 239 југословенске деце у Бугорску" опшнрно саопштење о У Југословенске деце на софиској жељезничкој станици, у коме се поред ссталог хвале малн градони Дреново, Тревна, Габрово и другн, који су припргмизи лепе заједничке домове за смештај југословенске деце, ази на крају слолштења се каже:

„Са оторчењем, међутим, треба да се обележи исмарљивост веднких гра дова као Бургаса, Враце, Трнова, Ста

других, који нису органн-

тормба. На свим овим саобраћајним путезима диверзанти су зедвезлм меприј тељу врло тешке и осетљи бити окемогућвали му својим успјашмим 4 цијама гребсцивање м смгбдијевање војске. Према сежупљечим подацима диверзанти су бацили у зрак 43! влек м 286 омомотива, оштетили 72 влака са зАН вагона. Уништилм су 154 онлопне

а, а оштетили 891. Уништили век па 27.200 метара трачнице, 186 жељезмичких мостова, |! подвожњана, 2 пружма тенка, 2 дресиме, | моторну трокопицу, 9 водоцрое, 21 жељеамичку стани чу са постројењима, | стражару, 2 резервовра за воду, 126 арммромих бетомских бункера м 27 телафочскмк сту-

ва. Услед ових акција диверзаната промет ма пругама (био је ззустављем за 13.249 сати,

Уништено је 148 колсних мостова, 7 темкова, 7 борних кола, 71 меммом, 24 вутомобила, | мотоцикл, 23 војмичких мола, 15 етмона, 4 моторма шљепа, складишта војничие спреме, 1 складиште. бечзима и мафте, | барака са телофомима и редио стамицама, 1,462.000 ммпогрема свмонских бомби, 2000 метара телефонске жице, 175 зрмираник бетомсмих електрични стубова м 14 ми траљеза, г оштећена једна фабрика цемента. Заплењена су два гутомобива, 4 мотоцикла, 7 митраљеза, 9 машиним, 80 каребикки и 20 пиштоља.

Зароб је 109 зојр ника м официра, а рањено 4.735. Убијено 5.848 непријатељским војника н офмицмира, » мећу њима три гемерагз, | ммимстер, 2 пуковника, 2 потпуковмика к још 92 официре.

је стране, није предузимала мишта да | заштити ученике од искоришћавања по | слодаваца до крајњих грамица м да им обезбеди пристојан живот.

Упадом Немаца у нашу земљу, стање

шегрта у овом дому се погоршало.

билм су »рло рђавн. Без икакве за |

у њима шта хоће. У. | ствари, радили су м све домаће посло- | зе, з занат ннсу учили. пе ослобођења, оба домз су спојена и смештена у стари дом у Крун ској улици. Највећи део омпадимеца отишао одмах у неродну војску, а у дому су остали само млађи шегрти. Данас је остатак овог шегртског до: ма смештен у селу Краљеовићев,, близу „ Тамо учи им живи прено 200 младића м девојака, У самом селу има меколнко већих радионица: обућарских, машинских, столарсиих м других, Свака редмоница има своје радно време. Пре подне раде окн у радионицама, а по подне ада заврше посао, одлаза на творетска предевање. Мешнисхе радномице раде само пре подне, а по подне се посвећује највише учењу. Ма предавењима старијм мејсторм им говоре о познавању квелитета робе, о познавању планова машина, » уопште упознају се ма свим масовима са својом струком теормски што одмах сутрадан виде практечно у својим радионицама. Шегрти су у својим доможима добро смештени. Имају чисте м светле собе за ста“ ножање, добру храму и све услове да моку дз уче занат, Ме раде у Ми којима.

пропеда Сада ммеју радно“ нкце повољне за рад.

У једној кројачкој радионици учи 40 дежојека; већина од њих су стере ученице. Оке су биле за време

МИ

ПА ИН вене

ко;ој је при но 300 делогата ка целе облес

Налре су и екиА реферат арутв Титка Черноколева, секретара Вик Добри Алехсијаза, секретара о. бласмог комитета. А затим, посла жита дмгхусије по овим реферетима у кој узели учешћа млади радници из рудниха Перник, жељезничари, редмици других великих предузећа у Софији иао м сеоска омладина, постављенм су гофиској обласној организацији мови зедеци, међу којима мобиписање смега целокупна

525

борбу пре' пунолетства

омладинска федерација аРамно 4' Аполе«, Федерација соције-

пистичке инскм _ покрет демокрзтије рада, Федерација те дине Хришћанско-

омладински покрет, потпи с пе у којој траже ДА се у циљу што успешније концем-

„ да осујет. на власт људи којих се народ гмуша, да мталијаиским.

; | кој“ се мзлезе даћеко од отвубине

помоћ и дз решзаљу све пробне који св ти. чу омладине, На рају се позивају сље остава омладинсие с оргачизације — да пруже своју урину Нациомалном Фмладимском већу републике.

М ПИСМУ које је

ДНО: - |фрачцуска омладина упутила Светском.

омладинском већу, у Лондон ће

стране Сабтско омладимско веће пау тило је писмо омгаднни хоме изражава велику радост бити успостааљена теко уска веза са француском о омладином. Др. Вецлав Палачок, претседник Светског омладинсхог њећа и претседмик комитета че. хословачко бмладмне у Вел. Британији, стићи ће ускоро у Париз где ће ге упознати св радом француских омладмнских организације.

служи као погон у радноницама. У њој реди 17 шегрта, Овз централа је мала им имје толико компликована, тако да су шегрти непосредним радом на машинама већ доста научили. Њихови другови који су учили за време окупације, ништа више ме змају, нако су ови тек пре кретког времема почели да уче на овим машмнама.

Најзанимљивија је столарска радноница, Главим мајстор је толико замнторесовао своје за занат да се човек замста диви њиховој љубави према послу, Показује им рад на модерним стотарским машинама, шло нарочито привлачи пажњу свмх његових учемика, Међу њима има старих шегрта из скупације. Гоговић Јанко прича како је почео да учи свој занат:

„ја уопште нисам био у радмомици где се ради зенат. Једино сам био у ку-

дмомицу газда ме туче. Сада нам наш мајстор лепо показује, старз се да што више научимо, а ми му помажемо и коћемо добро да радимо".

нат.

ено антена вегики Се својим. ој. стормљма уче очи земате како би постапи » мскусми радници, који ће де раде у мешим твормицама, на нашим пољима м да мзгређују своју разруше-

одлучила је де појача невте у арене Незинј

19.300 ДИЛЛОМИРАНИХ М БИВШИХ СТУДЕНАТА са десету умиверситета на Средњем Западу малазо се у војци. Многи од ових студената већ су дали

своје животе у борби против мепријатеље. ПОДЗЕМНА ШТАМПА У КИНИ асома је разљијене. Огобље се састоји ве-

омладинаца. _ Марочито се својим радом истекао омладннац Ченће бат који је са групом новинара м

У МЕКСИКО СИТИЈУ одржана је поковином прошпте године

допр: гостигна што је могуће пре, јер зко се рет продужи наш марод ће уммра-

ну домовину.

ум од глади и беде, проузрокованих #кономском кризом м

–