Omladina

Број 33

ОМЛАДИНА

Први сусрет са Црвеном армијом

Имали смо ммоте радосних дана у нашој борби и животу. Али тако радостан о дан кад што је овај — није био ниједан. Вест де су ратници са Волге и Дома, победници под Стаљикградом ту, близу мес, да поје коње не Дуневу, превазишла је све маше радости, све

победе. Треба им мћи у сусрет. Шта ће-

су обички људи. Хоћемо пи се постро, ати, подносити рапорт, биланс нешее ад _ратовање! _ Партиземска

руте, " дотак да пође Црвеној ермијм у сусрет

у мест и зе

комечтармие, сафетује се, држи од пагост“ м жеље да полети, да маврши уајметнјт мепећење које је добила од сво" фогмесања

Ратим друг е у сусрет друг вима Негаа. га ка Думзву треба да се сретивмо са њима Између мас и њих су штабе Много путу | ЊУ о фаиљити били су између мес м слободе, Оки, Немим

Идемо разно, прехо швабе, њима, бра и ће швапскм псм ако нам стану на пут Пут до Цовене армија мора бити чист м прав Раечум са Немцима још није закључен Имамо ми још доста боојкм да унесе мо у њега до коначног обрачуна.

Долина Тимока плави се од швапских бпуза. То партизанска дивизије Крчи себи пут ка Дунаву. Хоћемо и ми де појнмео жоње на Дунаву.

Сврљиг, Књажевац _ Журимо се, мемамо времена за поебројевање мртвих швеба и изрода Бруто уносимо бројне у обрачун. Зејечер. Непријетељ препремцо пут. Изгледа му и пара ка ле ћемо проћи тамо према преме браћи, У својим не нене татвома не могу да замисле, а змају м осетили ст дв смо прошли студа где смо то жтели, а поготову сада мада идемо У сусрет њима, Црвеној армији.

„Другови, пут до Црвене армије #оди преко Зајечара, мећемо га обилазити. Зајечар мора пести. Морамо бити достојни омих којима мдемо у сретање".

Као у загољај Црве»ој грмији, полетеља је дивизија у бој. Посада гармизона нашпа се у смртном обручу. Би. таме битка — пет стотина побијених м хиљеду сто заробљених шњаба.

Посебно уносимо у листу м јарак крај Тиможа — једног кемачкаг генераг-мајора. Сахрањујемо четризест палих другоња који су ту, пре мехолико часова, ле тели мећу мама у сусрет Цовекој зрмији Уммрући, опомињали су нас да ке зебосевимо да им поздравимо Црвену ермију. Њихова месмејена мртва лице као да нас журе да однесемо што пре поздрав.

Почивајте мирмо, палм другоњи. Поадравићђемо их им рећи како ста пали крчећи пут до њих, до стободе.

У даљими видимо Дунев. Широк, набујао прено наших поља, Љутимо се из њега шта мам што пре ме пренесе другове Цовемогрмејце. Дамас је ом границе између мас и њих, сутра то већ неће бити.

Чује се песма „маћуша“, Редујемо се као деца. Срећни смо, што су се оствармла неше тврдње де ће доћи, што су тако близу. Позадм нас клопарају немачки тенкови који беже с југа од „каћуу сусрет „маћушама“.

Постројени партизански ескадрон коњице |ури у галопу на Дунав. Завнде ци што ће они први стићи до Пре полеска коњаници милују своје коње; погледом преклиње метрнаестогодишњи курир Партизан свог „дората“ да га не изнвеври сада, на овом кратком рестојању м моли га да да све од < да избије на чело Фскадрона. Објашњева му де |е слатжа вода као шећер на Дунету, а да је још слађа стати у строј поред чилих степских „дората“ са Доча. На све страна о нестрпљење, мшчекивање, кад ће се пој ти, Окупљени сељаци причају нам 6 же тако убедљиво, од неком Русу кога су они „лично“ видели како је са ћушом“ на раману загазно посред Ду. мава и прешос на машу страну. То саде, сто, тамо туче његова „кећуша леко испред мас на широком гољу поред Дунава јури курир у галопу ка из ма. „Другови“, виче из свог глосе, кад нам се приближио. „Разгјотка“. Ми дочехујемо Црвему зрмију, будало, ме „разводку“ — примећује дивизисни коњоводец, резочердн што не види непрегледну месу Црвемогрмејаца, — сваког са по једном „каћушом“ ма рамему. У том моменту дојкала је међу ни извиднице црвеноврмејског пука за везу са мама. Стисмули смо једни другима ратничку руку. Дуго, дуго стајали смо загрљени (без речи, не Бали себи да су то оним, давно очениваки борци под Ствљинградом. Загледамо иж Чудимо се м дивимо њиховој |еднаставности. Дрсто нам је све њихово м ордени, м петокраке, м одело замезамо од блата у рововима. Кед су проговорили, већ смо били стари Зизкци. сећали смо се тако као да смо се са (братом растали пре неколико годима, га се сад помово видимо. смо као деца, нудимо им у исто време стотику дарова, нудимо мк да седму и да стоје. Народни борци змалачни обићазе око њихових коња им коментари шу, да тажвих коња мема нигде ма свету. меко су обични коњи кво наши, али су оми ипак црвеноармејски м бољи мето ијадни на свету. Чудиме се како је

то сусрет испао тако једноставан, а ко смо ми замишљали сусрет са њима Нисмо били свесми да се ми са њима познајемо већ годинама.

однио, разговарамо ми пушимо. Пинас о Титу, Кочи м Пеху, о нашим бо! име оне Козерм, о непријатељу, Помосни смо што знају о меме толико, змају све, А ми њих опет питамо о

и. Стаљину, о Москам, о томе жахо су до-

бро били Мемце под Стаљинградом, ма да змамо сваки детаљ, њима. У је било под Стаљинградом оржа“ смеју се м зажијају „махорку“ м поред цигара Кахо су то обични људм, па ипак велики, „Погледај човека, њега, Црвеноармејца, пуши у мовине завијену крџу“ — шапућу борци ожупљени око њих. Колико се разликугу од мадувених Немаца којм су паредирајући м зеносећи се победама гоицжали моколаду и пушили опљачка ма цигарсте.“

у мовине које им мм нудимо.

Јашнмо у штеб црвеноармејског пука. Не верујемо „не можемо још увек да убедимо себе де ми то се Црвенома коњима код њих у штаб. Пук у логору припрема се за бој, поздрављамо се у трку се њима као са старим знанцима. Народ са

стих страна доноси дарове, Стари .- 1

љан капртио послелњи ћилим који је стремљо за удеју своје кћери кед дође слобода им хоће по свану цену да простре ма пут куда пролази се мекривљеном капом Козах-Црвенсермејац. Р злеже са посма у нашем селу „Москаа моја Тамо, ма доугој страмн, у погору Пертизани, мерод м Цпвеноарм»јцм играју жоло де се све зрм Побожмо шапуће старица нижа: „Ово фи празмик у машем сеноћ Дошле је Цпвема армија, дошео је прааумиж м у наша села Мома више Мемаце. Пред штабом пума, са машинком у ставу мирно стоји Црвено. мазимо, тражи нам _ испра истрава друже. ми смо млегалио ратовапи“. „Извинмте, ви Титовим Партизани. Пролаз смо се тако брзо резумелм.

ка. краси орден

жероја. Постеје нам јесно звш новрмејец тражи исправе. Чуве Црвеме армија своје

комачданте им своје хе

пријатељу м тући „Фрице“. Заде! ра бити мспуњема. „Поњимајет смејао се и загрлио маси ми њега. Совјетског жероја, нагмутог мад кар

том у коју смо убележавали где смо ми, а гле непријатељ. Имете ли пушке!

Пушке — зачућено га гледемо, како ке би имели пушке. Отели смо мх од Немаца. Ме би могли ратовати 64

њих. Сузе су нам текле од смеха кал је мајзад разјашњено да се ради о то. повима, а ме о „емнтовкама"

Имамо само једну таубицу, пре две дана смо је отели од Немеце, ли по

врлетима ме иду хаубице, Закопаљ смо им умиштили много хаубица отети: од непријатеље.

„Артиљерија је бог рата“, додао | ске земље. Прикез друге да дамо све Партизамима

треба. Потребно је

Без параде им постројавања, без под ношења рапорта, полегли смо у стро; једни порвд других, брет уз брета, зе творили све богазе Немцима и ударе А о њиме. Загрљени у јуришу ма не шља, педелм су Цртеноврмејац » Пррини. Дзе војске, једна мисао, јеАмо срце, удерели су м гомили Мемце У рову, поред „каћуша", стоје два га. друга од дима м барута Цоненоврмзјац м Партизан ми преносе исту команду: „Отањ дам“ На обали Ду наза, под зидо Београда и даље тамо до Берлина "бију Немце, кују

живо Аругарено и братство им коваће та м деље после битке. У слободи.

Страна 3

Позив члановима Централног

одбора

УСАОЈ-а

1-ог марта одржаће се у Београду састанак пленума Централног одбора УСАОЈ-а са следећим дневним редом:

. Наши главни полктички зад:

ци.

1 2. Наше везе са омладинским покретом у свету. 3. Проблеми деловања одбора УСАОЈ-а.

=

. Учешће и задаци омладине у обнови земље.

5. Задаци младих бораца НОВ. 6. Задаци рада са школском омладином [пионирм, средњо-

школци, студенти).

7. Задаци рада са радничком омладином.

8. Реферат о омладинској уопште.

штампи и агитацији и пропаганди

9. Спорт м предвојничка обука омпадине, 10. Извештај секретаријата с раду м предлози.

се сви

одбора да до1 Нол.

дођу у Београд и да се јава секретаријату Централног одбора

УСАОГАа.

Секретаријат Централног одбора УСАОЈ-а.

ПРИПРЕМЕ ЗА СВЕТСКУ

ОМЛАДИНСКУ |

И ове године одржаће се Стетска омладинска недеља од 21! до 28 марта, коју, почевши од прош Сстажог пролећа — оргачизу омптадинско веће. Оза ће имати наро-

после

Кримска кокфе претстевља једму од мајвећих победа антихитперожских си Мајазжиији задатак

Сеча омладинске чедеље биће у то-

де мобилуше омладину свих зеМаље де би се што пре слровели у увот Кримске . то јест, де се ш'о пре умиште војнички и политички мемачкм фашињегов“ пом Прослава ће

:

55:

. Пухочним Раја Медељковић!ју исто време бити припреме за Међу-

ПОСЛИНИЦА ЦЕНТРАЛНЕ ОМЛАДИНСКЕ КОМИСИЈЕ БУГАРСКЕ СВЕТСКОМ ОМЛАДИНСКОМ ВЕЋУ

Цемтрална омладинске комисија при Мацисмалком с комитету – Отечествено" фронте Бугарске упутила је Светском омладинском већу следећу посленицу:

Делегати Централне омпадимске ко мисије при Националном комитету Отечественог фронта Бугорске, прису

ј омгреу до:

ствујући као гости на Првом ангифашнстичка омледине Срб били су преко претставника југословенске антифашистичке омладина у вешем Већу позна дз стуле са њоме у везу ко ко би сједмкила напоре бугарска вити. рашистичне омладнне са напорима свих слободољубињни народа за што брже уништење фашизња.

У вези са тим, сматрамо својом дуж мошћу да изјавимо да су у Домима фрашистичког господарења у земљи најбоњи стновм бугарске омпадине стајали у првим редовнме бораце проти. хитлеровског насиља. Оми су спроводили саботажу у промзаодњи и транспорту. подржавала фдизтифашистичко _ раслоложење у омладинским организацијама и војсци. Белижу угогу одиграле је омла- | дина у оружаној бором нашег народе против фешазма. Хиљаде мледих људа оставили су фабрине н поља, узели у руке пушка и прикључили се њеравној | борби протиа омрзнутог непријатеља. | Бугарска омладина поднеле је огромне жрпве у звједличкој форби. Девети сеп~ тамбар 1944, дон ослобођење бугар-| ског народа од немачких фашиста м| њихових бугарских в:ењата, извојеван је краљу славних партизана, народном војсном и анпефашистичкам оргачизоцијама. Денас бугарска омледтна неставља борбу, попуњује надроље бу:врске вој ске, која заједно са великом Црвеном армијом им војском маршала Тита маноси последње одлучујуће ударца германској ратној мамшини на Балкану.

Говорећи о активном о раду младих бугарских пајрлота у заједничкој бор: ба против фашизма, жепимо да подључемо колико су блиски и заједнички ваши и наши пделм, п ма да смо били одељени једни од других тежила сма истом зеједничком циљу — уништењу фашизма у свим земљама.

Сада, када се приближава победоно-

сии кргј рате, бугарска онтифашнстичке | омладина изражава жарку жаљу да убе- |

дини своју стввралечку снагу се зеједњачимм напорима,зв дечринитивно уни штења хитлеровске зазри м за изград-

тим МУ праведног и тројно мира.

Ми се у потпуности – прикључујемо. Светском омладинском већу,

Да живи заједничка борба свих слободољубивих народе!

Да живи омладина која се бори за правду м братство мићу народиме!

НА ОДЛАСКУ ИЗ ТУГОСЛАТИЈЕ ПРЕТСТАБНИЦИ СОВЈЕТСКЕ ОМЛАДИНЕ У ПОЗДРАВ

ХЕРОЈСКОЈ СМЛАДИНИ ЈУГОСЛАВИЈЕ

„а СТ са себем дубоне утиске о леројској

ци совјетске берби ода против мрског

охупаторг м дубоку веру у то да ћо омладина Југославије у даљој борти

к раду ка обнови одлучујућа снага.

је привреде блтм као мн раније, упорна, постојана им

О томе сведочи велики рад на обнови земље који већ спроводи херојсма омпадмка Црне Горе м Боке, Србије, Мазедонје м Војводчне, међе смо ммаљи пркпике да посетимо. Ммзопм смо птрипике да вндимо

сопственим счима сп

мност омпадкме да да све своје снаге за коначно

уумштење мепрмјатеља м стварање слободке федера.ашне демократске

Југославкје.

Претставници пина омладине, Јевлампије Торасов и Јекатерика Пожар.

за време боравка у

На вашем путу биће много тешкоћа и

Београду.

мм ми верујемо да

њи,

ћете наћи начина да нх савладате м да кзвојујете срећну будућност, На то вас сбавсзује срден Народног ослобођења којим је награђен

УСАОЈ, то залтевају од вас мејке које су

зеједно са вама делиле све патње м Томе вас учи руховодилац н

«с послале у борбу м које су тешкоће борбе. оргатмзатор борбе југословенског

народа маршал Југославије Јосип Броз-Тито. Убсђенм смо да ће Братство народа Југославије н Совјетског Сагеаа,

ЕДЕЉУ КОД НАС

мародчи комгрес омладине, који ће се одржати у Лондону августе месеца ове

треба де до-

рувење Наш трипог

бристу омладнме ми ћемо набоље дим ако

међународном

учарстима наше брат:тао с омладимом суседних земеља. 8. што тише измењују дег учествовати ма појединим прославама (ка другиж срезова, округа, федерал. страних земања).

Простава Светске омладинске недеље треба да обухв подручја омладинске борбе м активности. Цемурални одбор УСАОЈ-а дао је упутства Фенм својим организацијама у земљи о припремама за прославу: омладинци-борци НОВ треба де уче како 6м што боље руковали оружјем, како би што боље злали ратничку вештину, како би били што дисциплинованији; тр' вести широку агитацију за уписи омладчне села им града у наше задруте, које ће одигратн велику улогу у прхвредном подизању наше звмље; омладинске организације морају даљи што анше радне снаге за подизања нашег саобраћаја м транспорте; омпедњ

у току припрема зе прославу треба што више ожизета спортски жињот ожладнке; треба

лолулармсата Светску отладннску њедељу усменом м пасменом агизацијом; акције прикупља-

уребе организовања

Светске отмладинсна недеља код нас уреба да буде велика момифестација, њанифестација која ће дз покаже и де учњ | О мисли м дине свих марода Југос

САКУПЉЕНО ЈЕ 154,3 ВАГОНА НАМИРНИЦА и 56 МАЛНОНА ДИНАРА

Омљадана Србија испункла је обећање које је дала на свом Првом коњ гресу: она је дала иницеативу за велину екцију прикупљања помоћи за пострадале крајшие. Де сада је секупљиње 124,3 вагона њаммрница м 56 милкона днкара.

Седа у пуном Миу Др ње храна зе пострада се одана уз талике еинни с. = скуднце о преволних средстава. о Гране спорг ианскуњ много редне Снаге, маса младек руку.

Омладине ужичког округа дала је 300

пари њолова м кола. Омладина Младвновца сњеког дана опрема по некотако вагона. Смладинци Београда чи

један дан тошерили су мехиње за _ волове.

МИТИНГ ЈНОФ-а У СПЛИТУ У ЧАСТ БУГАРСКЕ БРАЋЕ

_У Спемту је одржан митинг

у огњу раа м крвљу м Р синова м кћери нашки народа, свахим дзном јочати, (0 томе стедочи срдачим прмјем на који смо мамлазили за време гарсне. На

нашег Бе у Југослав ја. Зар се може заборзанти како

Црне Гора м Махедоније зар се може за6.

су нас доченивали на конгресима шити пежљмви им топао

тркјем којим нам је приредила омладина Котора, Херцег Нозог, Дуброњ-

нижа, Суботице м других градова Југославнје!

код нас у Отаџбини

Наша ће омладина са још већом пажњом да п!

не! Ти дани биће најсрећнији дани нашег живота, То ћемо причати

ти ваш живот он

упожаћа све смаге за што присимју везу м пријатељство.

ЈЕВЛАМПИЈЕ ТАРАСОВ ЈЕКАТЕРИНА ПОЖАРСКАЈА

који је ЈНОФ у почаст делегац је антифешнстичне омладнне м жена 5/Ботићевој пољани пред огромном масом свнјета, дегегацију је у име Градског одбора ЈНОФ-а псздравно ка и Иво Тијардсњић, У кме УСАОХ з говорно је Душан Штрбац, а у име вокне Душан Јелавец, комсмдакт сплитског подручја. У име АФИ-а госте је поздравила Добрхла Кукић. Делегати Стојан Генчеш, Мвам Белчев, Дмитар Игњатов м Цетана Мархног бмлм су тољто поздрашљеки од стране кзрода. Њеховм говори изазтапм су бурно одушевњење им дуготрајне озације браћи из

рсме.

Са митинга су послани телеграми маршалу Титу м Отечественом фрому Бгарсме .