Omladina

Бреј 33

Вариете у Совјетском Савезу

Често се под речју »варметех подрезумева чисто забавна уметност, лакомислема, палупристојна: _ двосмисљени вицеви, простачим стихењи, вротичне игре, пољумеге жеке у обојеним крзииња м вештечним брил Таквог варметва мемз у Со Савезу. Сва труло, све _ бамално, све прљаво што ба могло да укаља душе гледелљ це и понизи достојанство глумца, не постоји у жонцертмој уметности Совјетског Савеза. То ме змачи да ми не вопимо шалу м смех. Баш мзпротиа, мимо“ го их вољимо. 34 време наступе ма концерту таквих глумаца, као што је комичар, _ заслужни уметимк републике Владимир Женким, мли знаменити феље тониста Николај Смирнов-Сокољски, ипи вамредзн ммтерпретатор дечијих мимијатура Рана Зељона, у салм се чује семо Смеи м меобуздано весељ

Наша лака, зко хоћете, варжетска умезмост нема њезе са рестораном или афаном. о Заблами, лаки концерти у Совјетском Савезу обично ужључују и озбиљнун уметност, пре света _рецитацију, које деје свеком концерту политичко, идејно обележје. У учатност ма зове се код нас варнетска, мего вестрадна•. Естрада змачи позорница. Естрадни момцерти су кечцерти са шеремим програмом. У Москеч осим #еликих концертмих села, — као што је сала Конзерватормума, сала Чејковског, свечама сета Дома Сежез постоје у сваком рејому граде ме мење велике жомцертме сапе радмичких кптубоља м домбељ стручних сакеза. Кпубове жељезничера, темстилаца, грађевенаца, артитекточаца, научника, дуборезеце, пмсаце, уметнижа — мемотуће је пребројати. Њима треба додати концертну салу у дому Црвене арм у дому ратне мориврице, у дому пилота, клубове при војним школама, при свакој фабрчци, на сазком учеверситету им у сазкој већој установи, при меродмим комесаријатима, упровама трустова ита.

Сваког дама у Моским осим претстања које се приређују у више од деадесет позориште, осим рекламираних је мих концерата, име још десетиму мај различитијнх _ затшоремих концерта, симфочиских, солистичких, који су посвећенм мекој али теми или кон-

Затвељујући томе што су гледаоци јестредних“ комцерата не неки ограничени слој засићених богаташа, — мего час студенти, чес радмици, час маучнимес црзеноврмејци, чес писци ост је много шира од много садржајнија и ља себи културне м политичке заров сен је марочито мскоКонцертим изрметски, су

између њих

“ умели да под било каквим условима

наступају у болницама, ма станицама, на палубама ратмих бродова, у земумицама ма фронту, не ивици шуме ма првој линији фронта, на трговима ослобођених гредо

Глумци наше отаџбине поносе се тиме што је њихов ред потребан и фронту и позадини.

Заслужан уметних РСФС! , Сергеј Образцов

Сергеј Образцов, руководилац Ценњ тратног позоришта путака у Москам, са путком „Кармен“

церта на којима у уори сама врста ушезносте, 16 уставри и јесу »естрадни« концертњ,

За време празника ба концерата у Мосжам достиже 38 једно ње не убрејајући завет кокцерте. На повкартноа где учествују уметмици стих крста настулају и варжетски уметници м музичари и певачи м игра“и, На таквим жомцертима можете мађете м народну уметичцу сеска Барсову им темора Козловског и ди вам варжетски балетски пар Редељ м Хрустаљева м глумца Художественог позориште народног уметника Совјет ског Савеза Москанна м певачицу сте рих цигамских песама заслужну уметиицу Републике Русланову, или Ирму дњунзеч, која пева песме разних народа — руске, белоруске, украјинск

НАШИ КУЛТУРНИ РАДНИЦИ ИЗАБРАНИ ЗА ПОЧАСНЕ ЧЛАНОВЕ САВЕЗА БУГАРСКИХ НОВИНАРА

Почетком фебруара ове године у Софици је одржана скупштина бу

арских товинара, На предлог маме“ сили Тодора Павлова, почасног прет“ седника С Ма пута их ин20. скупштина је за почасне чланове УАрУЖЕЊАЕ скали совјетских књижевника и новинара, међу којима Иљу Еренбурга и Константина Симо. нова. Осим њих за почесне чланове изабозни су но ови наши књижевници и новинари: Милован лас. Владимир Додијер, Радован Зоговић, Борис Зихера, Владислав Рибникар, Мнан Вејвода м јавни радник Димитри Вла-

ОМЛАДИНА

МИРКО БАЊЕВИЋ

Страна 5

Песма о Пламену

Док модрим свемиром аи јур“ Ф

м земљу засипа јарним

— Оружје ми додај метке “ ла!

оста косе бране На кошуље Црму Гору |

црне стихија С ве узвитае

(О пламену запјевај нроз наше долине м хумо гдје све се у бусије пистом зетвора скеле м друмове..|

— Браћо, кога ли то не боли што смо постати робље туђе! Пјесма утоли кроз намен голи о

д у земљу мрвиик уђе,

Сунце се замрачи над горама,

мјесец у диму мрке пљеве, ње м паде рђа ма усјеве.

пјевам о стравичној дана гзињи што се узвмла мојим крајем.

ојм сеже

нам премијеше на могама

спреми!

реми,

спеже.

— Друговм, кога пм то не пече: ко мрском госту створи врата! Нека се сручи ново Бадње Вече а нове потурице м џелата! —

Запјевеј громко да н првоци да чују кроз сан девин о смажном потомст

Земљом сад мојом пожар рудм њуд“ у заносу к' ко пушму, ке бомбу, = своје груди врели се тељас градом БА

оре грану

што устану

с баштина м брда у бој славни!

да сем

да се кпнине

дошо уз одјен мина, пламсеј праха, ца огњу сени

преналм, у ватри од замаха. ,

л се подиже у моћном пуку

преко свих горја м покрајина —

смрснаће шапе римскоме вуку

м чељуст сурову од Берлина.

ПРЕД ОЛУЈУ

Љубави моја за све људе надажни ме мржњом

замене књиге драге

м речи благе

м осмел са лица твог .

Нека ти речи севају

мо варнице пламене,

осветне Ре,

у огњу нека се затре

убмца племе,

Нек дрхти гоммла

шватска глупа,

армија учи ступа ја,

Напред,

осветим орм се пет;

за порушене домове, за спаљена села,

за пица суморна, свела, за тамнице, погоре, стратишта м смрт,

за ропске панце, узе, за народне сузе

но крв.

Напред,

победим ори се пев, ек дрхти гомила швапска глупа, врмија стободе ступа –— ит Уа

хов. претседних АСНОМ-а.

РОДО АНДРИЋ

НИКОЛАЈ ПИРНАТ

Продрли су у наше домове

УМЕТНИЧНА

РЕЦИТАЦИЈА

НАО НОВА ВРСТА УМЕТНОСТИ

Николај Першин

Допосимо изјаву коју је доппстиху „Оиладнче“ дао совјетски умстмнк рецитатор Никозај Пер. шин.

Уметничка рецитација књижевних дела постоји већ одавно. У Русији се она развила рено, појављујући се мао саставни део концерата са шареним програмом. Ари уметничке рецитација, кво самостална њоста уметности која мспуњ књижевне вечери, постож од револуције. Године 1919 У

м факултет за у-

метничку рецитацију којим је руково-

д"о познати песмим Валериј Брјусов. Осим другна факултете био је м марочети факултет говорничке м декпаматорске вештине; то је била сма ћелија ка које је посте микео Институт декла-

ацм Позориште дехламације. Ово се позориште посветило само уметнич-

кој рецитацији м као текво је истакло декламацију као самосталну ерсту уме мости, са властитом теоријом, У позоришту осим соло рецитеције гајила се колективна декламација, Која је била тада врло раширена у нешој земљи. Али њепичина задатака који су стајалм пред рецитецијом, ст еља де се дзју психолошки продубљена извођења натерале су совјетске рецитаторе да придају све већу пажњу соло рецит

. средства — обичног позоришта (скеч, кратке призоре),

Међутим рецитаторе су све мање мнресовале масовне слике, мапример бозалије“ (ратне спине) чије магомилавање спољашности, сжојом псмхопошком прммитивношћу слаби пажњу слушњоце, Рецитатора су мнтересовале, око коћете, душевна кретања, то јест откривење псмжопогије јунака мли пемхологњ-

ке рецитације био сам ја ученик. Са његовим маступањем почела је популаризација, ширење нон уметности. Публика је почела радо да посећује такве концерте. Закушњак ја бео пов света интерпретатор “ кратке приче (Мопасам, Твем, Чекот, О' Хен-

рочиту лепоту његовом извођењу фран цуских м америчких мотела), једност. мошћу, мењањем боје, брзим прелазима, м у вези с тим изузетном о Ритмиком (прецизност м мењање ритмај; он је пови разумео м увео у мешу уметност псжжољошњку паузу, често врло важну де би дошао до изражаја „подтеккт" тојест прикривена паралелна мисао, мач м главма мисао овог илм омог књижевмог одптомка. Од младе генерације која је теда почела свој стваралачки тут развили су се у велиме уметнике Јакомтоњ. Шверц, Артобогевски, Журавље ми ОД њих мма свој сопствени стил. Алм несумњиве су извори м учн-

тељм код овог младог покољења били заједнички.

Немзгледиа утисам м утицај имао је

на нас велики кудожественик Качалов, која је у нашу у о

изврстан рецитетор

интерпретација Вескресење Његово оштро, мепосредмо, пуно мом скрено осећање природе (керочито у Васкресењу“, његов колосални уму“ трашњи оптимизам, пластичност његове рецитације (К: у „Вескресењу“ трчи за возом који односи Нехљудова — Качапов да слушеоцу да осетм м Кату која трчи, м воз којм је одјурио, м сву тугу због огромне среће које је одлетела). Ми смо слушали, упијали м учили,

Али мој главни учитељ био је Мајљковски. Да би објасино зешло сам најемше учно код Мајековског који је био изврстан рецмтатор своји: деле, треба пре света да испричам шла ме је од литературе привлачило. шта је одрећи вапо мој укус м стваралачке тежње, Мење у књижевности _мајанша примала чила поезија. Изко је Занушњах, мој учитељ, био интерпретатоо поозе, ја сам грам пут самосталео мастулмо са стиховима, У почетку ме | привлачи. ла скоро семо севремена руск ја — Блок, Јесењин, на: Жаров Утким им тек кесмије сем прешао на класику, на Пушкина, Љермонтова, Некрасова. Меме је родила сотјетска епоха и као совјетском човену била ми је савремена поезија мајближа: њена пикое сам мајбоље дожодио до додањво сем им само свој темпераменат, звучело једноставно им убед“ љњиво. М ето, у овом периоду од огром-

ког стила. Његов стик разбијем на појелима речи, понекад реч разбијена ка стогове, истичу одређами смисао сване речи, уче ла муоварамо тогични пра. вилно, дајемо стамој речи мпи стогу гравипам пемкопошни м погички магласек. Код Пушкима је теже да рецизујеш вогички правилно. У „Борису Годунов ом пише:

Доста. Срамота ке је Да се пред поносном Пољкањон по. пижавам.

Кеде тако рециту со изгведа,

е срамота“, то јест бемалне, Али вко разбијеш (тих, кво што је то радио Ма|ановсим, постаје све логички и псиковошки тачно:

Доста (пауза) Срамота ме је.

Исто теко можеш да нађеш гу нагласак еко разбијаш на слогове поје“ У повми „Добро“ Мејекоњ-

тешжоћама, са борбом.

Ове особености стила Мајажовсиог раземле су моје разумевање стихове. Избегао сам смамдирање у денламецији. У исто време, као што видимо, Маја. ковс нас учи м да искоришћавамо паузе. ретке класике увсо сам у музику класичног стита пеитопошне м погичке магласке. Класиши сам почео опрезно да прилазим две до трм године после пржнх своја семосталних мастуте. Нарочито су ме привлачиле епске народне стике. Ичтерпретирео сам , кај каског зеробљанина“, тету“ ол Пушкина, к ~“ љ

сл , „Ко бео у Русији живи“ од Некрасова, брс“ од Мејекожског, „Стјењка Разин" од Камемског.

У „Песми о трговцу Капашникову“ спремам унутрашње _ драматске суко одровђаном, стилски једином интерпретацијом свих преткодних стихове. Предосећање сукоба прожима сваку реч, сваку паузу. За меме је вежно унутрашње збивање, мастојим да ућем у учутрашњост реченице, заједно са осмовним ликом, носим у себи стање овог мли омог одтомка.

Знаменити совјетски рецитатор Јахонтов иде другим путем, путем композицемтралме идеје („Ле, он уједмњује одломке из различитих књижевмих дела. Је њега уживљевање у лиж

може да буде само начим, који се понекад искоришћава. јер јЈаконтов групише све око центрапне мисли, мдеј

ја сте потчињавам другом задатку откржвању м тумачењу књижеаног лика,

урицом (а у се-

Описујући собу са <

би су јастуци, хрестове столице, у со, би је мека ружичасте светлост), због тога да би приказао како је старица о-

здушасте — је с

у својим гласом правим

динама. њаздушастима. То се зове па-

рељелна интонеције св главним ликом,

Главним лик је плака оромула старица.

Сње остало у дамом одломку треба де на

за мене као извођача мије то што говорим, него 9 чему говорим, не то ште Се непосредно дешева, већ то због че га се то дешава м шта се овим открива! сва терпретеција појединости потчи“ њена је централноме пику, маи ментралном расположењу, или централној мисли овог или омог одломнка. Овде игра велику упогу звумност. Рецитујући „Кап“ каског заробљеника“ од Пушкима под“ влачнм сугласмике који дају утисак сурсвости живота мавкасних горштака. Напротив, у Пушхиножим _„Циганима“ подвлачим самогласнике који својом дужимом дају претставу о мирном животу Цигама у степској ширини.

Програм совјетских рецитатора је опширан м размолиж, Он укључује (у целини мпи у одпомциме) ске велика дела руске класичне м совјетске књижевмости м ммога депа зепадно-евролске . Пром томе свежи уметмик рецитатод има свој сопе ствени оржгималми стит, Јажонтов, _Жу-

рављов, Каминка м миоги други сасвим су се посветили отој трсти уметности, Са уметничком оповтацијом жњи жевиих дола маступају тажоће м драмски глумци, Неша уметиост ванредно је вопутарна у Совјетском Савезу; ома је дубоко поодрла ми у дилетантске крутоњже. Хиљаде младића м детојана, рад ниже, сељежа м имтелентуалаца, маступају у својим клубоаима са рецитацијом ститсва и прозе. Треба магпасити да се све то увем решмтује мапамет, што је тевм услов дубоког Поруменина текста. ФОког правила се држе и дилстамти ко“ ји изучавају уметмост рецитације “ год

вишој позостшној школм постоји маречити факултет уметничке рецитације,