Omladina
Број 41
ФРАНКЛИН Д. РУЗВЕЛТ | ош зед
Савезничке снага о мадиру са истока запада м југа ка срцу Немачка. Неко лико десетина километара дели совјетске ермије од емеричких и енглеских Тожарн бомби сручују се свонодневне ма Токио м Јапан, Воде се последње одлучне битке за уништење немачког фашнама, У тим денима успеха и побеАб, које су постигнуте тешком дугогодишњом борбом, напорима до одрицања и мајстрашнијам страдањем, умрс је једе зеђа омтихитлоровсме жоглиције, оргелизетор м продаодних св6та народа у борби протиз хитлеровске Немачке — Франклин Рузвелт, претсед миж Сједињених Аморичких Држева.
Од прљог деме ахтивног учешћа у попитичким збивањима, Ррзазлт се борио грстив политичких масиља, см се саз посветио служби нероду. Борба протне балести и тешкоћа пробудила је у президенту Рузгелту дубоко разумевање према онима који пате. Оезј осећај за незаштићене засажао се у његов живот и то је уљељико допримело да постане велики зовем, истинити велини меродни
ођа.
ОА 1932 каде је узео у своје руке кормило Сједињених Америчких Држања, Рузвелт је уложио све мапора да правилно усмери политику Амарике, У једном позматом говору у Чинагу 1937 године, претседник Рузвелт је указао своме народу ма опасмост која прети од фашистичких масилмика м масиља, потребу окупљења свих мирољубивих сила ради спречаагња даљег ширења фешизма. Од тога зремеча он упаже све своје смесе да ојача С: жањве за спучеј рата. То му је и успе ле и резултат тих напора је велики удео Америка у даношњим успесима Севезмика. Да би се до тога дошло требало је времеме, борбе, требало је савладати ммоге препреке и тешкоће. Клица тих успехе на датира од последњих дама. Дугогодишњо припреме земља, борба
РУЗВЕЛТ И
Амерчка данас учествује у борби. Њена омладина кеко на фронту, делеко од отаџбиме, тако м у земљи пот. помаже ретие напоре Уједињених _ нереда. На последњим изборима за претседмика, Америка се одлучно изјасниле за тродужавење те је | сломивши све покушаје изолациониста, посладње нада фашизма у Америци, ми погорила по четврти пут, што је једимствон случеј у историји Америке, руководство земље Франклину Рузаелту. Та доследна борб» омогућила је м данашње непоре појединаца м разних организација међу којим м омладинских, У Сједињеним Америчким Државама постоји посебна Омладинска администрација и у државном буџету предамђене су позиције специјелно намањене помагању "
орг Светски омладински кожгрес у Њујорку 1938 године, на коме је присуствовала и неша омладмиска делегација, олржен
Колико је би Ро резумевење Фелеког побор“
следмог руководиоца за донрачиве
ретседнана Рузвелта, БУДИ се по писму тедашњем међународном секретору Покрета светског омладиненог конгресе Бети Чилдс-Колинс:
ротив изолациониста, хитлорових поуззмиха у Америци, омогућила је одлузчу м мушку реч америчког народа борби против мајваћо се мадемле мад светом заизма. Прак акт Рузвег Сједињених Амеру њу спољне политихе јегте
а, као Претседник жила Др
спољној политици _ Америка, Рузволтољих противника који су водили непријатељску политику тежом Савезу. Из тога, даљим продубљивањем веза сазидана је моћма амтихитлеровске _козлиција чија је челична песница помрсила рачуне немачких империјалиста.
У прамм дамима мепода Немачке ма Совјетсни Савез, Рузвелт је услео Аз Амарике, у то врема неутрална земља, сва ратим потенцијал стави ма респолатење Совјетском Севезу м Емглеској. На комферомцијама у Москви, Тежвраму и Кркму, руководиоци трију великих савезничких држава утврдили су детаљме планоке за што скормји слом Хитлерове Немачке, уништење остатака фашизма, за што скорије докрајчивања рата. Америка данас одговерг обавеза ма које ја примила преко свог прзт. стванижа на тим конференцијама претседмика Рузвелта. Велике победе
ене врмије на истоку омогућиле су у потпучости спровођење планова донетих на Кримској конференцији, офанзиву Савезника не заладу и брзо довршење рата.
Одлучмост Америке да нестаан борбу за слободу док не местану сви трагови отпора Немачке и Јапана дело је Франклина Рузвелта, То је ма
|
је уложио сев свој живот за добро свога народа м уништење агресије на мирољубиве земље, за успостављање трајног мира.
ОМЛАДИНА
Драга моја Госпођице линс,
Чилдс-Ко-
Веома су ме ммого занимали племножи које сте ми изнели у вези тражење Покрота светског омладинског конгресе.
Кео човех којн верује де камен темељец наших међународних односа треба да буде политина добрих односа са суседима, благодаран сам кадз чујем де је ваша организације резена да подвуче потребу мзграђнавње менструхтивног мира заснованог ма правди.
Уско везана уз ту вашу спремност да радите за мир јесте м ваша мам=
ристи сарађујући где је могућно ма племенитом послу међунгродмог од-
за избеглице. М човек се надахраброшћу када чује дв сте =и спремни, у свеко доба м под свим Аг свој утицај заложнте за мир, мир засновен на правди м Добро! вољи
Бора књ
Веш одани
Рузвелт
немачко! фа-
ОМЛАДИНА
Страна 3
ОВЕТОНМИ ОМЛАДИНСКИ НОНГРЕС
АН ДОПРИНОС БРАТСТВУ И ЈЕДИНСТВУ
СЛОБОДОЉУБИВЕ ОМЛАДИНЕ ЧИТАВОГ СВЕТА
Сајстско омладинско вијеће сазиве од| Брамећи у авоме рату високе идеале |26 аагуста до 6 септембра 1945 г. у мациомалне спободе и културе против Лондому свјетски омледински комгрес. | фашистичког нападача, омпадина чита|„Ло ће бити, како стоји у програму, |1оге свијета је научила колика снага леОмладински комгрес на коме ће се ди, |жи у братству и јединству младих људи. скутоњати о проблемима ми жељама де-| Претставници омледине Југосалвије |мократске омладине из свих дјелова | присуствоваће тахође овом конгресу,
| свијета као м одговорности коју онај Дајући све зе фронт им побједу повесмоси помажући да се осигура мир ммз- ћа ће спој прилог борби омладине за гради јадан бољи свијет, Ово ће бити |слободу и бољи самјет. Учершћујући |кожгрес пријатељства, дискусија м за- братство м једимство својих |једничког циље. Ми се надамо да ће омљадинци Југославије ће бити у пр је" повећати узајамно оразумјевањо и њим редовима градитеља м грађана носарадњу омладина свих земаља вога свијета.
моћи младој генерацији да испуни сво-| Маших потизест делегата ће то с поје обавезе премљ заједници“ мосом моћи де кежу у Лондону.
ПРОГРАМ НОНГРЕСА „НАПРЕД ЗЛ БОЉЕ БУДУЋНОСТ“
Програм: кжарење немачко омладмне, коломијал. ме и полуколонијалне земље, неприја-
ПРВИ ДЕО тељ у позадини.
БОРБА ОМЛАДИНЕ ЗА СЛОБО,
И БОЉИ СВЕТ МУ |други део
Две пленарне седнице. ОМЛАДИНА ОБНАВЉА
Пет говорника који ће разрадити ПОМОЋ И ОБНОВА следећа теме:
Једна пленарма седница: а) Искуства стечена под Фешистич-
|ком окупацијом, 6) Потребе за опоревах, васпитања, укључујући васпитање у вршењу греискорењизење каци.
о) Одговорност омладине и њен удоо
у рату за ослобођење. | 6) Зашто је избио рат ц) Шта значи фашизам! 1 А) Будућност уједињених мзрода. е) Како ћемо развијати нашу демо- ђанске дужности,
кратијућ стичке идеологмј Две седмице по коммсијама о слеци-| Једне пленарна
јапним третрекама у остварењу наших |
циљева. | На пример: ресизам, забрана религи- помоћ, медицинска помоћ, духовна по
| седница по комисисватс ли
народа, | а
ИЗВЕШТАЈ КОМИСИЈА ЗА | И [ ДЕО ТРЕЋИ ДЕО ГРАДИТЕЉИ И ГРАЂАНИ НОВОГ СВЕТА
Једна пленарна седмица.
ПОТРЕБЕ ОМЛАДИНЕ: Запослење на стваралечком раду, пун породични живот, слободно васпитање и разонода, здравље, социјална безбедност, ествова)
Једна седмица по комисијама на ко-
| се студирати горњи проблем.
ЧЕТВРТИ ДЕО
Сестска омладинска сарадња м Светско омладмиско веће
Две пленарне седнице:
а) Изгоштај о раду Светског динског жећа,
6) потреба светског омладимског једмиства саредње м разумевања,
јадна седмица по комисијама: Методе м средства за изградњу јачих ве28 пријетељства између омледине света, на пример путовења, размене просжетног материјала, међународна козестонденција, конференције, логори, спорт.
ИЗВЕШТАЈ КОМИСИЈЕ ЗА ШИ У ДЕО
Примедбе: Племарма седнице треба да отварају разни делегати заступајући што већи број земаље.
Комисије ће се сестојати од делегета који су замнтересоваим за специјалне проблеме о којима дискутују поједимне комисије, али свека поједин
омља-
је и слободмог мишљење, нацистичко моћ ита.
мисија треба де обухвати што број земаља м 2
|ВАЛЕРИЈА ГРАБОВНИНОВА
| У ИМЕ ПОБ
(Написано специјадно за „Омладину“)
хктлероваце. Слева о храбрим с»ајпернема промела се по јединици. Њих су сгалм ма извршење најтежих задатака.
Топло м несебично воли совјетске 9мледина своју Отаџбину. За одбрану њене части, слободе м независности, у
|
име победе мед вековним кепријате-| У борби са мепријатељем пале су њем _ омладина не жали ни скаге, ни|смрћу храбрих ове две младе совјеттисота. ска патристкиње.
Ењо како су другови описали подвне пред смрт:
— Била је велика борба. Непријатељ истеран из сзојих утврђења покушава ше да опст поврати изгубљене попожеПредузимао је бесне јурише један
Мећу бесмртним, именима жероја увех ће совјетсжи народ памтити имена дњеју девојака — Московљании, двеју другарица — Неташе Козшово и Маше Поливанове. У тим девојкема сјединиле су се све короктерке црте совјетске омле
њихов
дине — највише осећање совјетског |32 другим, Почео је његов по броју петриотимма, скромност, спремност дај 2-та јуриш
се да живот у име победе нед непри-
јетељем,
То су биле обичне руске девојке Живеле су као м сте — училе, друговале, ишле у позориште, жедно читале сњаку нову књигу, смело и отворено гледале мапред у своју будућност. Она је била пркалачка м занимљиве. Отеџбика км те дала ска што је требно за развнтак њихових способности и талемата. Веспитане | слободољубивим _револуционармим традицијема своје земље Наташа Ковшова, које је примала у себе од мапгења љубав према свему што ја херојско, јуначко, машла је своје место већ у раној младости у редовима будућих бораца.
У школи је Наташе Кожшова учила одгично, У исто време бавила се спортом = сиијала се, биле је бициклисткиња, пливачица, бацала куглу.
Наташа је маштала да постанз пилот. Уписала се на мурс при Московском 2вијетичарском институту, Радећи у једном од московскик трустоња, оне се упознала м слријатељила се Мешом Поливемовом, Њих су зближиле многа заједмичке особине: поштење, храброст и смелост, стремљење напред.
Рат је ммого изманно и њихов живот. Наташа м Маша, као хиљаде њижових вршњакиња, отишле су у војну командачтуру и замопиле да нх пошаљу ма Феосмт као добровољце. Нису их примили. Допазиле су нежопкко пута, али | опет без успеха.
Мтедим је патрноткињама помогао случај. У рејоку је отворен хурс за снајпере. Девојке су биго примљене ма тај курс и зевршиле су га веома успешно,
У критичним данима Октобра 1941 годиме девојке су већ имале своју ратму стружу м отпутовеле на фронт.
У кратком соку на малом отсеку ссв. Деаојна су се старвле да буду при ||атске прва борбене линије било је измерми борци. Оне су све радила па- |базсно преко 1.300 граната м мина. Ижљинво, уносећи у све педантиост м у-|стовромемо су фашисти сиполи кишу редмост. жустана из аутоматског им митрољеског
Једном је командир прегледајући од- | оружја на сав тај отсен. Најадном се брамбену лимију обратио пажњу на ма- |сав тај страховити грохот утиша. Поста рочито добро напрашљани бункер. — | ло је јесно ~ мепријатељ иде на јуКо је градио о умжер! — упита он, | риш. Део аце, где су биле Наташа м
— Снајперке Ковшова » Поливанова. | Маша, штитећи предње позиције, био је
— Јумачине — похвали их командир |отсечен од својкх, а командант убијен. батаљоне.
Дезојке су биле одлични стрелци (оне с“ погаћале 50 тачака од 50 могућма) | и организовале су у воду смајтерску |Ричо. Али, ускоро |е остало живих са. групу. . |мо тројз — смајпер Новнков, Наташа и
Девојке су била принуђене да брзо. Маша. Они су такође били рањени, напримене своје мајсторство прецизних |рсчито тешио Новиков. Девојке су пе| стрелаца. Још од првог дана битке сва- | жале једна крај друге м враћало кепри-
су по | |теља који је |јуришео.
Шака војника под командом Наташе мстоколебиво је сузбијала немачко ђу-
ЕДЕ
(пузећи привукли друтарицема, Неприја тељи су већ знали да су то девојке, да су оме рањене „де губе крв. Дееојкама ја остало свега 4 гремате. Опет су загрмеље експлозије м десетини фашисти. ла, које су со ваљала окопо, придодате су ноња.
Наташе и Маша су мапакселе од рана. Девојке су нелокретно лежале. Нису више пуцате. Немци су их се свих страна опколили и пажљиво гледали бледа лица и блузе мокре од крви,
Тада су се зачуле још две ексллозије и на земљу су папа мова искесапљене
тела немачких војника. То су спршиле |свој посео последње гранате које су | биле код Наташе им Ма
тромутна уништањале непријатеља. жестокој борби одбранили су сов-
јетски људи своју мајку — Отаџбину. Поново цњета у ослобођеним од не прмјатеља градовима и селима срећан и марен живот.
Али совјетсни народ памти н поштује успомену ма оне којм су пролили сво |у кра им дали свој живот за Отаџбину, А омладика учи да живи, да се бори м побођуга, жео што су живели борили се
ји побећивали њечи славим савраљениц/. |едноставно с совјетске девојке · Хероји Совјетског Сагеза — Наташа
Немци су сеКовшова и Меша Поливанова,