Omladina

Страна 4

ОМЛАДИНА

ПОЗДРАВЉАМО | КОНГРЕС АЛБАНСКЕ АНТИФАШИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ

16 априла почео је у Тирани И коппрес антифашистичке омладине Ало: вије, На Конгресу поред осталих дслегација узела је видног учешћа но о младинска делегација Југославије. Опа је предала ма дзр албанској омладини рељеф од гипса — попрсје марша за Тита и брошуру на албанском језику, Која садржи песме 0 мпадим 82

ближе упозна са проблемима земље и да учествује у њиховом решавању. То • била једна од великих -лобеда њезога рада.

Амтифашистичка омладина Албаније створила је ма тај начин једну здреву снагу, м то не само војничку већ им позитичку. Велмим успеси нашег народа, као што

комитеа неродног ослобођења у прву демохретску владу (Берат, октобра 1944), кво

Фомладиици прве борбене линије, који су изгомилн непријтеља изван наших гроњице настављају да Га Гое и на теОчтортји мова југослевија, рама уз реме са друговима Титовцима. Сада се још жешће боре, да би дошли не конгрес са испуњеним програмом м да би пожазаљи нашем народу м целом свету да је НОВ Албаније одлучила да потуче нацисте у заједници са савезничким врмама, У оозадини, племеки талас реда и

бенским ар' лободизачке борбе. ж , Славни пут борбе против “ издајника наше отаџбине, пут незиђеног рада на поновној наше

А Зарод" фронта, испунжли су дње велике жеље наша Она гледа У

уништене земље, води аитифашистичку омладину Албан ан || конгрес,

стигла м које продужује де постиже » току свих година, || конгрес треба д' буде Иве како би био м највећа победа албанског нерода,

Већ од | конгреса који је одржан а» густа 1944, на коме је стеорем Глевне одбор БРАШ-а и његов секретаријат, ор. гевизацији се отаормо мови хоризон'

реда. И кочгрес је убецио у омљадимску борбу њелини племен одушевљења 36

кој влади власт коју она тргба де брачи у великој борби против окупатора « реекције, коју она требо да помеже свим својим смегема — з910 што та власт претстевља народ м 3610 шло се ома „здигле мз крам хиљеда другова омпа уинаца.

Организација БРАШ-а је постала неуља део НОФ-а, Она је у њега пиља са рашмоправношћу коју је доби- |да а својом борбо, Војкичке победе, које су попруги ве змочајне политичке догећеје, ознауите су једну волиху прекротимцу у ом

Са прослале дама

нове борбе прстив келријатеља, за борбе које треба де постигну коначно уни шлење неломјатеља и реакције у нашој

м.

И звиста БРАШ је закорачио велмним корациме копоед-. Борба амтифашистичке смледине постава је још жешће, На жиљеде омладинаца попунило је редово -а Албанија. Радие формације почела су да реде у Борбе против гкалфађетизма и казвања узег је пеопорције огромнма размера, како у редовима војске тено м у редовима омладине у позедмни.

Упоредо са овим развија се м политичка делатност. По први пут у својој меторији албанска омладина је почело да ставра своје политичко опредељење, па први пут оме је имала прилике да се

МАЛМ

1 септембар, Велика је нрућина, У св = бор.

издајнички нечим опкољен, 500 м албанских четмижа јуржиеју са свих страна на село, М ту из добро изабогме Бусије, иза јадног омање грма, боре се два партизана. Пушњава је стражовите.. Четинци се сав кише и више прибсножевају. Пећи, меткеја то комесар одреда Мора машем храбром партизану, матаае ПРеЧИрУ,

четинке, и ниједам метак ме утроши упаун Додуше комесер је стари 6о-

М Пали демас је комесар нешто мерво2а4 — у великој су опасности. Пећи је то разумео; тр“ непријатељ“ сни обруч, при том ће покушати погммути мехолико другова, али ће се ба рем други спасти, М непрестано оазмн шљеајући тажо, он ње престејеше да се бори. Рекли су му да је мели м да би

де се пожуче, али ом мија хтео Мар мерења и рира маеа пе Ах другове мртве »# четнике лихујуће ФА радости,

Помагао је друговижа, помагво кожесару и оћет се враћао у борбу.

— Пећи удељи се и иди ка онмм друговима што стоје из сној подики за повлачење, — Али Паћи неће ми да чује; ом је пертизам, з изнад сљога писнир,

Ко зне колико су се ом= ту борили; колико су сандуха мумиције дозужли и спраанили. А обруч треба пробити.

Тада једне групе партизана међу норима и комесар добијају нарждбу де нападну. мапи Пећи — ни ја се ис бојим, ћу се борити као м виа,

И збиља се борко. Дохватко је пушку м бомба м полетео за друговима...

И непријатељски је обруч био пробијен. Немци и четници су добили до-

у лекцију, али где су маши остали другови, где је комесар!

Њихова ирв и њихова тела су служига кео путоказ партилокима са које стране труба да се позуку.

пионира у Тираив

"тарији њаше борбе. Наша храбре њвојха је ослободиле Апбамију. Борба за урому се овенсвачила у историји због

херојства наших младих бораца.

Ови запањујући резултати су отворили пут нашој омладини ка отварању | кон греса. Повог јамугра 1945 год. објављен '= початах припрема за [| конгрес.

Ножостворена смтувција стењила је уред нова продужење рата до комечног уништења на цизма, модернизација м појачање војсте, што јача подршта тласти и фромта ехомомско подизање, појечење културних и друштвених веза, де би св на тај мачим Ур:

Под таквом перспективом је омледима гледала и продужује де гледе при преме за свој | монгрес.

ПЕЋИ

Рањем, пао је на лемљу м облива је својом краљу.

И кра непрестано тече из његове раме... ране пече. ели ом ме јечи, јер он не сме јечати.. ом је пионир,

Албански писе »Козиим | би БРАШ-а

ОМЛАДИНСКА ШТАМПА У АЛБАНИЈИ

Никада до сада Албанија мије ммала тоапику

је захватио целу омладину. (организација БРАШ-а се почела да ствере им по нојудељелијим деловима наше земље; омладински одосри створени су м по планинама на северу где је биле највећа реекција м тлачање. |вен значај је постао још већи кеда је мећу подручјима и бригадама зепочело удерничко занмичање, М на поњу изградње омладнна држи заставу кепретка,

На хиљеде омладинаца се ујединило

би радило. Створено је 9 радних бритада, 24 оатаљола као м ммого чета им водова. Њихсг се број непрестано почећава. Други конгрес је огроман потстреж у циљу уједињавања омладине ; други конгрес јеја њених снага. једенаоста је победила у такмичењу са двема друтим бригадама ЈУ дламзије. У тоху две недеље она је нмала 7,780 радних часове, 66 политичких конференција, обумила 130 зналфебета итд.

Омладина Берата у току 20 дама је имала: 22.972 радних дана, мздаља 168 убројса окружних и зидних новина, отворила 76 основних школа м 58 амалфребетсних курсева.

зозоришне претставе м 197 политичких онференција.

Целокупан овај рад позадине, који брзева ритам рада на скажом пољу акмвмостм, је један велики потстрви за 'аше борце на фронту м за цео нерод.

Други конгрес биће изрез једног ветижог реда који је учињени да би се по огла демокретске власт НОФ-а, у ци»у дефинитивно +

осмија рад и жеља омладине де живи / стободи, уједињена сва у један моћан блок организације БРАШ-а.

мему жељу омладина да са уједини и

света.

ча њеним пећима. Ома претставља будућност м деје све своје смаге у циљу братства и

Написао за „Омладину“

Рамп Корча

Само омладина Тиране је коала у току 30 дана 27,118 радних часова, 104

У јаку свих тих припрема види се све

Њен Доуги конгрес ће изразити пла-

за се што чвршће повеже са амтифашистичком омпадином Бализна м осталог

за || кожтрес најбоље пожазују де је албамска антифашистичке омладина одлучита да збеци са себе сав јерет прошности, који је толико тежно

Црвена армија је ослободила већ много наших зеробљеника у Немачкој. Многи људи стерани у Немачку пратили су се свој» Међу њиме, Нила је пре мриког времена у Псичево и гру 30 омладинки из села Дрежница 5; Огулина, жоје су Немци дуго времена држали у својим монцлогорима.

Наша домовина је дочекале своје трипадннко са пуно разумевења. Хиљаде грађама Панчева и осталих градоез обасуло ма је цвећем ма њиховом поретку. Опет се налазе у својој = бодној земљи. О тој < певеле им за њу се бориле, девојка из јуначке Гормога Котара. То су сне девојке које 5у још 1941 године ступиле у НОВ. То су дежојке ноје су зеједно се осталим омладинцима ом омлединкема писале светле странице историје устенка, бе пежмле подинта м херојства, Оне су у преој радној бригади Горског Мотара, која за признањо моси слику мершала Тита, полазиле босе, слебо одењено на

њемика у дубоке шуме. Оне су биле

водници, командири радних јединица које су тредило Понссне кћери шест пута спаљене

ден ни биле на за. Азтку. Оме су презодила

непријатељских посада. незад падоју у зеседу. Знају шеебо м устеше колињо су мм једа зодаваље. Зето седа могу де се освета. Са врхе Капеле, скинутих шлепа м чарапа, босе, ло три метра високом снегу, кретало је помосно тридесет девојака ке Јосип-

далеке путење, преносећи стотине ра-| посао

Трнизесту у-| дарму дизизију преко Капела пина

Број 41

ОПЕТ У СВОЈОЈ ЗЕМЉИ

звале Титовим ослободиоцима, — То мам је дало још више морала — каже другерица Сока. л ју у аагоне м мекуда повезоше. На путу је секопажо омпадинки успело да побегне, што је (мазбо довело до беса који су

ибжелипи кроз шм, цев, пуцајући у прса мледих девојака, У крвевагону дошле су у Загреб, При-

чају: = Сретали смо грађане који су нес Гедозмато гтедали м желели да мам помогну, ен смо да једно мисли“ мо. 3: наш. Нису мас вале дуго држати јер се не тјесму окупљаво грађанство. Посљаше нас у Њемачку мислећи да ћемо им Бити радна смага, али су се преваркли — кежа другерице јелена. — Ми смо одржале свој сестанам им зекључине смо жа путу: у Њемачкој радити нећеме. 4 јежугрз смо стигле у погор, Нешта смо хиљаде људи спаћоних им (педних, који су под удгрцима Кејн нТакаа

повци. На то со масмија другарица Нада м рече: »Е, неће, богама! Ми смо ве и оно мало обуће и легла боресне семо да не а рре Они нос глађу. Али луде швабе, све

јекузра 1945 у логору, завладало весеље, се шезбо полуделе од страха. се

можемо списати, Они су одмах знели ко смо ми м зато су нес цјечили. Вид-

долу. Почело је мучење. Неполе голе, затворене у малу шупу, док је мелољу бесмела зима — сеслушевали су кх. Ни једна не признгја ништа, договориле су се теко. Рађе м погинути него. издтти, Беснеле су усташе, тукло их м

Омзадинке Дрежнице са својим осдободноцина

јели су м слику друга Тита м рехоша мам: »Ви сте Титоге партиззн«ен

Бригом Цртене армије дошле сњо, Фто, и у нашу рођену земљу.

Дана Вучковић

ИСТРА, СЛОВЕНАЧКО ПРИМОРЈЕ, ТРСТ ЗА ТИТА

МАРШАЛУ ЈУГОСЛАВИЈЕ ЈОСИПУ БРОЗУ-ТИТУ Ми писимри села Злепчари (опћина Пића, котар Челић, Истра) шаљемо Теби, драги Фођа, пламене поздраве и сбећавамо Ти да ћемо м ми најмлађи Ави све за нашу свету борбу, жеко би

У редовима омладине штампа |+ узела великог маха м развија се Као ни|кад досад. У Албанији још никад није

вићема толика културна делатност, Сваки омладински дом има зидне новине,

фектура окружне новине, а број се тих новина пење на стотине. По њима пи. шу азбански омладинци м омледмнна, ту оми решавају сваки свој проблем и измосе своје мишљење, У тим се новинама огледа цетокупни омледински рад, њека борба; они руководе омладином н све јој објашњавају,

Шћтамла постаја једио здраво оружја, у рукама смљаадине у циљу развитка м образовања њених широких маса.

сваки батаљон џепне новине, сважа пре |

Фију која је мапредна и демо«ратска

дове, оргеме власти, културно-прларсд-

братство народа Југослезија и Италије.

А мети Пећи где је ом!

Из Центрелмог органа БРАШ-е

дв тежи само у миру и међусобном поштовањук.

наша у. Истра по стала слободна и уједињена са новом тредеративном _ Југославијом, – земљом резноправних народа.

МАРШАЛУ ЈУГОСЛАВИЈЕ ТОСИПУ БРОЗУ-ТИТУ

Окупљени на А лИну Сесског до редно-ослободилач! одбора Гра ће (опћина пугтаниј котар Челићу а шаго Теби, драги вођо, борбене поздреве им замлињемо се де ћамо исл) инти у потпуности Твоју жељу, уложићемо све наше напоре да чим скорије гостена слободна неша напаћена Истра м да живи у новој Југославији — 3ајединици раљноправних нерода,

ИТАЛИЈАНИ ЗА БРАТСТВО НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ М ИТАЛИЈЕ Ил мостро еаениреч, лист италијан-

ска мањине у Слољеначком Приморју, ||

објавио је чланак у коме се између осзапог каже:

»Сложеначко и његово загеђе које гравитира према Трсту и Го-

Европом. Зето смо ми зе нову Југослам ноја њам гарантује као мањики сло-

развој ма саим пољима и нациочалну рвенопрваност. У новој Југосљаамђа кмаћемо своје народне школе, су-

не устакова итд. Исто теко ми смо за

(ут благостања им напретка свих норо-

ПРЕТСЕДНИКУ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВЛАДЕ ЈОСМПУ-БРОЗУ ТИТУ

Бари, 17 1У

»Скупљени на заједничком састанку не: 1000 Хрвата и Словенаце из Истре и Словеначког Приморја шељемо Вам неше оздреав у уверењу да ће меша Јутословансма армија за кретко време ослободити нашу дрегу о заџбиму, демократску федеративну Југосљавију, од немачко-фашистичких 0купатора н свих његових помагача. Састевши се на ослобођеном, од наших Сањезмика, делу Мтелије осуђујемо све оне који покушавају де опет отцопе са наше домовине наше крајеве. У Трсту, Ријаци, Горици, Пуљи им Бете дим деловима Истре и Словеначког чи | Приморја, дечас под Вешим руководством у саставу Југословонске армије

Наша војска је през брига ине завио Пељиној а Ва бља храму м одела, за њу пере рубље, у њој врши курирску и обавештајну и њој пао све своје мисли.

окружја предњачи випавски срез, где

15.720 и скупила 152 пара одела, 323 комада рубља, 261 комед чарапа, 37 мејица, 200 м це

фра, 10.000 хилограма кубрашна и 50 килограма белог

200 килограња всува, 43 пи јести, 30. кипогине о 10 ам мека.

припремила око 14.000 ен " 100 пакета и 800 цига-

теријала, Поред тога скупила је 12.473 лире добровољних прилога и 9000 лира за технички материјал, 32 време таммичења је организовала 15 само сталних митинга, 29 митинга уз судело-

вење војске. је 200 пропе-

око 400 хипограма сувог воћа, | 2

спремни смо да демо од себе сав што је потребно за спровођење одлука | заседања АВНОЈ-е у животи

У телеграму се додаје да је митимг одамчно успео. Манифестовано је њеико одушевљење, Говорили су порФд Зете АРИУва и једзн Италијан из рта.

ОМЛАДИНА СЛОБЕНАЧКОТ ПРИМОРЈА Ба СЕ У ДАВАЊУ ОЈСКУ

Омладина 3 ован Приморје " Светској омладинској

Омладина Словеначког Приморја пример пожртвованости

гандних вхција мн раст! така. Из непријатељских дима је довела 21 у о леау који су се пријавили нашим

У С чито се показала омљадина

редних час Скуп 1500 лира добровољних прилога, 140 пари чарапа, 57 пари рукавица 130 комада рубља,

сжу и цивилно стеновништво.

У Заладноприморском округу истиче се омладина хобартишког среза која је скупила 16.700 л лира зајма, 11.440 виса

рета и велику ма-| за

рејеве. ммото хране, рубље и других с за нашу војску. Омладина овог среза је запалила жесаца ма Матајуру ветру, тахо да је њоме исписана реч: Тито. Ватра се тидела у долини Соче код Кобарида.